Poprilična grupa nabildovanih aktivista vladajuće Srpske napredne stranke okupila se 29. novembra izjutra ispred Višeg suda u Beogradu da podrži - ministra unutrašanjih poslova Nebojšu Stefanovića.
Ministar je, zbog ugrožene časti i ugleda, tužio nedeljnik NIN, glavnog urednika Milana Ćulibrka i novinarku Sandru Petrušić. Povod je tekst "Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale", s odgovarajućom ilustracijom na naslovnoj strani.
Po ministra, zaista, nimalo prijatno. Ali, više nego legitimno, sa stanovišta javnosti.
Zašto? Vratimo se malo unatrag; tridesetak ljudi skrivenih fantomkama, naoružanih svim i svačim, plus bagerom, u postizbornoj noći između 24. i 25. aprila ove godine porušili su objekte, uključujući i privatne kuće, u beogradskoj četvrti Savamala. Pozivi Stefenovićevoj policiji, kao ni Komunalnoj, nisu urodili plodom, teren je sravnjen sa zemljom da bi na tom mestu mogao da nikne kontroverzni Beograd na vodi.
Prema svedočenju građana čiji su objekti, što legalni, što nelegalani, ilegalno porušeni, dežurne ekipe su ih obavestile da im nije dopuštena intervencija protiv rušitelja. S vrlo visokog mesta.
O rušenju pod okriljem mraka ni sedam meseci kasnije nema zvaničnog slova, izuzev izveštaja zaštitnika građana, koji je utvrdio niz nepravilnosti, pre svega kad je reč o (ne)postupanju policije. I, naravno, ako se izuzme izjava premijera Aleksandra Vučića da su rušili "kompletni idioti" i da je odgovornost u vrhu gradske vlasti! Pri čemu su idioti kompletni ne zbog rušenja, fantomki i bagera, nego što to nisu učinili u po bela dana. Tada bi im se i premijer lično pridružio.
Zbog simptomatičnog ćutanja izvršne vlasti, građani su započeli proteste - bez uspeha, očito. Mediji su iz dana u dan mesecima izveštavali, pitali, analizirali. I još to sporadično rade, s podjednako uspeha kao i aktivisti. Nula. Sem ruševina koje su ubrzano uklonjene, jedino "opipljivo" što mediji, novinari i građani imaju jeste pomenuti izveštaj zaštitnika građana. Što uopšte nije malo za uređeno društvo, tim pre što je sporno za izvršnu vlast.
Tužilaštvo vodi, reklo bi se, tajnu istragu, toliko tajnu da se mesecima nije znalo ni ime glavnokomandujućeg. Slučaj komentijant tako tapka u mestu, kad je rušenje u pitanju. Vlast mudro ćuti, čekajući njihovo izvešće.
No, ne lezi vraže, tromi pravosudni sistem, imun na bespravno rušenje usred Beograda, uz pretnje i privremene otmice, pokazao se vrlo ažuran kad je u pitanju čast ministra, čija je tužba brže-bolje procesuirana, iako niko živ pouzdano ne zna da li je ili ne njegova čast zaista ugrožena. Ili je, pak, bar suodgovoran za niz propusta, a pre svega što policija, koja je trebalo da spreči napad na imovinu i ljude, nije izašla na teren. To što je, kako je kazao ministar, posle teške izborne noći spavao i nije neko opravdanje. Ni za njega, ni za direktora policije, ni za prvog beogradskog policajca...
No, suđenje je počelo i završilo se u jednom danu, jednom satu, a da li su "ninovci" oklevetali i povredili ministrovu čast i okrnjili mu ugled znaće se najkasnije do 29. decembra.
Zaista brzometno za neefikasno srspko sudstvo, koje razvlači procese mesecima, pa i godinama, a u ponekim slučajevima decenijama. Da ne pominjemo ubistva novinara koja tapkaju u pomračini sistema, toliko "efikasnog" da je započeto samo suđenje za ubistvo Slavka Ćurivije počinjeno 1999. Pet godina ranije ubijena je Radislava - Dada Vujasinović, dve godine kasnije Milan Pantić. I još traje predistražni postupak.
U tom smislu istraga slučaja "Savamala" samo je nastavak priče zvane proces. Kao kod Kafke, samo na naš način.
E, sad, ako se zna da su novinari čeljad za svakojaki odstrel, na vetrometini svakog sistema i vlasti - ovde se, dabome, ne misli na one koji pristaju uz svaku vlast - zbog čega je ministru Stefanoviću bila potrebna odbrana? Ne advokata, koja se pred sudom podrazumeva, nego pristaša ispred suda? Zar zaista ima nekoga ko misli da su spontano došli? Ali, ako su već došli da remete red i mir ispred suda i u sudnici, zašto su puleni stranke čiji je Stefanović potpredsednik, koja drži apsolutno svu vlast u zemlji, morali da pocepaju transparent grupice mladih aktivista? Zbog poruke "Stop teroru vlasti"?
I zbog čega su im napadno poručivali da ne budu nasilni. Njih četvoro protiv gomile!
Da nije tragično i opasno, bilo bi komično.
A, zapravo, sve je prosto - ispred Višeg suda ponovio se scenario onoga što se u Skupštini Srbije dešava već sedmicama: većina napada manjinu, optužujući je istovremeno za nasilje, o čemu smo pisali prošle sedmice. Većina ne dozvoljava manjini da govori, kažnjava je i zbog pokušaja nešto da kaže, a pred građanima izigrava žrtvu.
Tako je, izgleda, ministar postao žrtva medija, koje inače obožava, pošto je umesto da kontroliše bezbednosne poluge postao neformalni portparol pa svaki čas drži konferencije za novinare. Ponekad okružen i momcima pod punom ratnom spremom.
Nije, naravno, okupljenje ispred suda kad počinju i dok traju interesantna suđenja novina, samo dan ranije demonstrirale su istovremeno pristalice rehabilitacije ratnog premijera Srbije Milana Nedića. Ali, prvi put je vlast organizovala demonstracije da zaštiti prvog čoveka Ministarstva unutrašnjih poslova. Što nije nonsens, besmislica, već opasan presedan. Šta sledi, ključno je pitanje?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.