Dramatične vesti sa 154. derbija između Zvezde i Partizana munjevito je u utorak poslepodne zamenila još dramatičnija tri maloletnika (14, 15 i 16 godina) u Subotici silovali su i satima tukli dvanaestogodišnju devojčicu.
Po neproverenim informacijama, devojčica je "tipovana", navodno su je dve školske dugarice dovele na ugovoreni sastanak sa svojim drugarima, koje ona nije poznavala, a onda su hitro otišle i ostavile je. Kako se ispostavilo, u kandžama dečaka "odranije poznatih organima gonjenja".
Devojčica je smogla snage da ispriča ocu šta se dogodilo i vinovnici su privedeni. Šta će dalje biti može se samo nagađati, pošto je Zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica prilično blag, posebno ako je reč o mlađim maloletnicima (između 14 i 16 godina). No, o tome nešto kasnije.
U derbiju visokog rizika u utorak petorica policajaca su povređena pre utakmice u tuči s najtvrđim jezgrom Partizanovih navijača; više huligana je privedeno, a trojica dvostruko starijih od subotičkih silovatelja zadržani su u pritvoru pod sumnjom da su bacali kamenice na policajce zadužene da spreče ulične tuče između ortodoksnih navijača.
Nije jasno ni šta će s njima biti, jer su svi njihovi pajtaši listom oslobađani i za mnogo veće prestupe od par kamenih hitaca u policijski šlem. Dobar nauk, da ne kažemo preporuka, im je i amnestija Zvezdinog navijača Uroša Mišića, koji je teško povredio žandarma Nebojšu Trajkovića gurajući mu upaljenu baklju u ždrelo. Osuđen je, istina, na deset godina zatvora, ali odavno je slobodan. Pomilovan.
Šta vezuje dve vesti, može se neko zapitati, iako je odgovor više nego jasan nasilje i to shvaćeno nekako kao prirodno pravo, praktično nekažnjivo.
Navodni navijači sebi su odavno dali za pravo da žare i pale, a blagosilja ih decenijama i država kroz tvrdnje najviših zvaničnika iz različitih političkih opcija da su nemoćni u borbi protiv huligana!? Pa oni žare i pale uoči, na i posle utakmica. Na stadionima, u bližoj i široj okolini. U gradskom prevozu, parkovima, restoranima.
U međuvremenu su mnogi od njih, kako potvrđuju brojne medijske analize, a i pokoja optužnica koja volšebno nestane tokom postupka, zauzeti važnijim poslovima, kao što su dilovanje droge, nelegalno obezbeđivanje još žešćih momaka nego što su sami, trgovina oružjem, organizovanje prostitucije... "Glasina" koja uopšte nije neproverena jeste da ih povremeno angažuju kontroverzni biznismeni, ali i radikalniji (u smislu izbora sredstava, ne ideologije) političari za razračune s poslovnim protivnicima.
Ili ubeđivanje nedovoljno opredeljenih birača u vreme izbornih kampanja.
Trojica subotičkih maloletnika, već hapšenih zbog krađa, idealan su materijal za hiligansku karijeru. I oni su, kao i njihove starije kolege s beogradskih ulica, sebi dali nekakvo prirodno pravo da uzmu šta žele, ne birajući sredstva.
Sila im je jedini jezik. Tri momka na jednu devojčicu, najbolji je opis huliganskog karaktera, koji će vremenom sigurno evoluirati u žestoke momke. One koji u hordama pale, pljačkaju, ubijaju, prodaju šta i koga stignu.
U više navrata na istim ovim stranama razmatrani su različiti vidovi nasilja, od vršnjačkog i porodičnog, do "običnog" kriminalnog i najopasnijeg organizovanog. Premda se policija, a posebno politički vrh zadužen za bezbednost, ubi da objasni kako stopa kriminaliteta pada, jasno je kao dan da se nasilje širi; ako ne kao požar, ono kao varnice koje brzo upale vatru i zahvate različite slojeve društva.
I nasilnici gaze sve pred sobom, sejući strah. Kao majka kćerke koja od tinejdžerskih dana ide na utakmice znam o čemu pišem, no nije problem što to znamo ja i hiljade drugih roditelja, prijatelja, braće, sestara zna to još bolje i ta toliko samohvala država u liku policije i pravosuđa, pa i dalje su ulice uoči utakmica krvava arena, čiji glavni junaci ne samo da očekuju, nego i dobijaju salve aplauza. Dok država sopstvene zakone gazi, a klubovima koji gaje huligane sipa šakom i kapom.
Nisu, naravno, ni maloletničko nasilje ni huliganizam samo problem Srbije, stihija nasilja vlada u čitavom svetu, svi kanali društvene komunikacije, oficijelne i manje oficijelne, propagiraju nasilje. Mediji su im dobar partner, posebno tabloidni, promocijom likova koji su slavu stekli pištoljem, bokserom, bejzbol palicom, kontingentima droge.
Utočište im neretko pruža "tradicija" koja slavi snagu i "pravo" jačeg, makar on bio deo razuzdane gomile. Deca u takvoj atmosferi lako podležu idolima, posebno ako u kući nemaju koga da im posveti pažnju. I onda mali huligani postanu veliki.
A, ako se vratimo pomenutom zakonu, shvatićemo da im država i tu ide na ruku. Jer, član 5 kaže: "Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike. Uslovi za primenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom."
Ključna sintagma "vaspitnih naloga" detaljno se razmatra, ali ne uliva mnogo poverenja. O roditeljima i starateljima vaspitno zapuštene dece kaže se tek toliko da im se mlađi maloletni prestupnici vraćaju na "pojačan nadzor". U najgorem slučaju mogu dospeti u KPD za maloletnike, "sivi dom", i to najviše na dve godine. Gde će, nema spora, brzo sazreti, jer su kaznenopopravni domovi poznati kao kuće iz kojih i čisti izlaze kao klinički narkomani i obučeni dileri.
A posle toga, pravac ulica. Još bolje stadion, jer su veliki huligani zaštićeni kao beli medvedi. Čak i kada žandarma nahrane zapaljenom bakljom!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.