Imaš platu od 50.000 ili 80.000 dinara, a voziš porše! Imaš toliku platu, a uz kućerinu na elitnoj lokaciji stan na moru i vikendicu na planini? Ukrstiće ti poreznici prihode i imovinu i "višak" oduzeti.
Tako u najkraćem glasi poruka koju je proteklog vikenda građanima odaslao premijer Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući za ranu jesen zakon o poreklu imovine, kojim će se to ukrštanje i oduzimanje regulisati.
Promptno će ga ujedinjenim snagama sačiniti ministar pravde Nikola Selaković i ministar finansija Dušan Vujović sa svojim timovima. Pa usvojiti nadmoćna parlamentarna većina. Pa sprovesti. Ko? U prvom redu, valjda, Poreska uprava i Poreska policija, a može biti da će biti formiran i poseban tim.
Za one koji imaju nešto svežije pamćenje, krajem maja 2012. tadašnji taze prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, PPV kako su ga odmila i iz ljutnje zvali skraćeno, obećao je isti takav zakon za - 15. jun. Iste godine. Sličan zakon kojim bi se doveli u ravnotežu način života i zarada, odnosno ispitalo poreklo imovine i nelegalno stečeni deo oduzimao ili oporezovao po visokoj stopi, najavljivale su sve vlasti od 2000., pa i pre.
Vlada Zorana Đinđića je čak i usvojila Zakon o porezu na ekstraprofit, čiju je snagu najviše osetio tajkun Bogoljub Karić, koji je ostao bez "Mobtela" i dela imovine u Srbiji. Ona, daleko veća, u inostranstvu bila je van domašaja. Van domašaja su ostali i mnogi "osumnjičeni", iako je na listi za naplatu poreza na nelegalnu zaradu bila tušta i tma moćnika, počev od eks-premijera Mirka Marjanovića, pa eks-predsednika Skupštine Srbije Dragana Tomića... Tu je bio i sin nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, Marko, koji je munjevitu karijeru biznismena počeo, pamti se to sa veseljem, "nošenjem gajbica". Navodno sa voćem.
U ono vreme, desedesetih, prvi značajan kapital stekao je i danas vodeći tajkun Miroslav Mišković, ali i mnogi koji su i pre i posle 2000. krojili i privrednu i političku stvarnost. I da ne bude dileme, među njima ima radikala, demokrata, socijalista, svih fela po bliskosti sa različitim političkim opcijama koje su se smenjivale na vlasti u, naravno, različitim kombinacijama.
Prisetimo se još da je taj Zakon o porezu na ekstraprofit osporen pred Saveznim sudom zbog retroaktivnosti u naplati i zanemarivanja klauzule zastarelosti potraživanja kakav je porez (od deset godina).
Osim pravnika, osporili su ga i "stručnjaci" zaduženi za njegovu neposrednu primenu jer se ubrzo ustanovilo da su u boljim odnosima sa dužnicima nego sa državnom kasom, pa je tim, na zaprepašćenje mnogih među kojima je bio i MMF, rasformiran. Nema izveštaja šta je bilo sa korumpiranim poreznicima.
Glavna primedba, međutim, tom propisu, kao i svim planiranim a nerealizovanim potom, bila je i ostala - selektivnost. Prosto rečeno, gađao je na - bivše. Bivši su, naravno, oni koji su se tokom pređašnje vlasti obogatili crpeći snagu iz političko-ekonomskih saveza. Devedesetih su zavlačili ruke u primarnu emisiju novca, dobijali enormne kredite, preče pravo trgovine, povlašćeni otkup deviza, šverc probitačne robe pod državnim patronatom... I tantijeme u započetoj privatizaciji. I, naravno, učešće u pravom kriminalu, ne samo ovom finansijsko-carinskom i privrednom.
Posle toga je godinama privatizacija bila prvi osnov lakog bogaćenja. Paralelno je teklo ubacivanje nezakonito stečenog novca u legalne tokove, onda su ponovo došli na red povlašćeni krediti... Tokom svih tih decenija desetine hiljada pitoresknih likova steklo je pozamašne račune, često brižljivo otvarane u eminentnim svetskim bankama ili je novac ulagan u fondove na zgodnim destinacijama kakva su Devičanska ostrva, Kipar. Ofšor zone.
Njihova su se deca školovala u elitnim školama pa su mnogi već uglavljeni u ozbiljne firme na svim meridijanima, institute, vladine institucije, pa i same vlade. Ovdašnje sve, bez razlike.
Ne pitaj me za prvi milion, stara je mafijaška odbrana. U Srbiji 19. veka ona je glasila: "Ne pitaj me za prvi tovar svinja". U Srbiji s kraja 20. i početka 21. veka je znatno prostija: "Šta te briga!".
Doduše, onaj scenario selektivnosti i tu ima rolu, pa je početkom dvije hiljaditih stradao, doduše prilično uslovno ako se izuzme da ne može bez optužnice u Srbiju, pomenuti Karić. To je još uslovnije ako se zna da čitav klan Karića i dalje radi predano i na političkoj i na svakoj drugoj sceni. Ovih godina stradanje se smeši biznismenima koji su prokazani kao bliski prethodnoj vlasti, odnosno njenom "žutom" delu Demokratskoj stranci, ali sem gromovitih optužnica i nekoliko sudskih procesa od kojih je najzapaženiji onaj protiv Miškovića, vidljivijih rezultata nema.
No, sve ovo je priča uz najavljeni zakon jer su i Karićima i svima koji su danas pred sudom poreska potraživanja za prvi milion odavno zastarela. Pitanje je, onda, koga će to kačiti najavljeni zakon? I zašto Poreska uprava i Poreska policija - tako revnosne kada su u pitanju mali dužnici, sitni preduzetnici i građani - ne radi svoj posao već sada? Šta će joj lex specialis, ako je utvrdila da stotine građana koji nisu prijavili imovinu veći od 35 miliona dinara - cirka 300.000 evra - a bili su obavezni?
Na 35 miliona, naime, već se godinama naplaćuje porez po stopi od 20 odsto ako ne može da se dokaže poreklo. Doduše, znatno je preciznije reći može da se naplati. Ili još bolje, NE MOŽE, pošto je Poreska više puta prolongirala rok za tzv. informativnu prijavu te imovine i dan-danas spekuliše sa 600-630 onih koji je imaju a nisu je prijavili. I platili tu još važeću taksu za legalizaciju. Doduše, oni koji kasne, sem 20 odsto, plaćaju još globu od tri odsto od vrednosti imovine.
E, sad, sledi ključno pitanje: ako imamo propise koji se ne primenjuju u zadatim rokovima i ako imamo ekspeditivnu Poresku koja blokira maloprivrednike i za nekoliko evra duga, šta će nam novi zakon?
Više je mogućih odgovora, a prvi se nameće sam - za hvatanje još nekog trofeja tipa Miškovića. Drugi je već spekulacija o kojoj se odavno šuška - pripremaju se izbori, a šta je bolje za kampanju od lova na sumnjive bogataše. S tim što su običnom narodu svi bogataši sumnjivi, pa ne pravi pitanje ko će ostati bez imovine trajno ili privremeno.
Postoji, naravno, i treći odgovor, najpoželjniji, ali i najmanje ostvariv - Vučić hoće da se obračuna sa svima koji štete državi, odnosno budžetu, a time i svim građanima. To, s obzirom na njegov mentalitet, nije daleko od pameti. Ali, opet prokleto pitanje - šta će Poreska raditi sa, primerice, predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem čija su prijavljena imovina i prijavljeni prihodi u dubokom raskoraku? U korist imovine, dabome. Hoće li poreznici blanko prihvatiti objašnjenje da je skupoceni audi 6 dobio od sina na poklon i/ili će ispitati odakle sinu Radomiru, u međuvremenu instaliranom u sam vrh vladajuće stranke, novac za kola? I oduzeti im višak? Jer, nemoguće da nije višak ako se primeni formula s početka teksta, plata - porše, plata - audi, plata - palata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.