Kolumne

Luča u Lučanima

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Šta je veća demokratija danas od mogućnosti da na izborni dan, svečano ili radno odeven, odeš na biračko mesto i svojim glasom doprineseš izboru nove garniture na vlasti, koja treba da sprovodi ono za šta se većina založila?

Najbolje ako ta većina deli tvoje vrednosti i interese, ali nije loše ni ako se ustanovi neka druga - na njoj je odgovornost da čuva i tvoje vrednosti i tvoje interese, bilo da je reč o varoši, velikom gradu, državi ili, pak, nadnacionalnom parlamentu, kao što je evropski, tamo gde ljudi imaju mogućnost izjašnjavanja.

Možda, ma kakvi možda, sigurno, svako od nas može da zamisli šta bi bilo još bolje, neku svoju Atlanditu ili Utopiju, ali toga u političkoj ponudi danas nema i baš zbog toga izbori se moraju negovati i čuvati kao najveće blago, zenica oka. I sprovoditi striktno po pravilima, na način koji neće ostaviti sumnje u ishod. Jer, ipak je reč o ljudima, kako onima koji se biraju, tako i biranima koji izborom dobijaju ogromne ingerencije, obaveze i privilegije da upravljaju svim poslovima koji oblikuju stvarnost svakoga od nas i njih.

To je, saglasiće se svako, jasno čak i manje obeveštenima. Pa, ako je jasno, zašto onda izbori nisu praznik slobode izbora i tolerancije, nego dan napetosti, sukoba, podmetanja, pa i batina? Ponajviše straha. Ovde, tamo, preko granice, tamo negde daleko, još dalje.

Nedeljni lokalni izbori u četiri nevelike opštine u Srbiji bili su pokazna vežba svega onoga što izbori ne bi smeli da budu, posebno u zapadnosrbijanskoj varoši Lučani, gde se u trku - gle, čuda -  upustila i opozicija. Nevelika, ali formalna i kad je nacionalni odnos snaga u pitanju, a i lokalni. U preostale tri izborne opštine u nedelju nije bilo na takmičenju stranaka koje imaju opoziocioni karakter naspram vlasti, pre svega Srpske napredne stranke i njenog lidera Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. Naprosto, teško je bilo zamisliti iole fer uslove pa je voz propušten pre piska lokomotive.

U Lučanima se, savim očekivano, desilo da je dosadašnja vlast ponovo pobedila, baš ubedljivo. Što uopšte ne bi bilo sporno da se tog dana u Lučane nije dovezlo više stotina automobila koji su kružili tim gradićem i okolinom, sačekivali ljude ispred zgrada i vozali ih - ja, filantropije - do biračkih mesta. Pa da nepoznati likovi nisu ispred biračkih mesta sačekivali ljudi i legitimisali ih...

Da državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova nije tog dana "službom" bila u Lučanima da spreči (?) nasilje i tenzije. Na bazi kakvih informacija, s kojom alhemijom i s kojim ovlašćenjima, još nije jasno, ali nikome i ne pada na pamet da to objašnjava. O, da, dan bi za zericu bio manje ružan da jedan od opozicionih lidera, posle privođenja prvog s njihove liste, nije uleteo u policijsku stanicu i, gle čuda, verbalno se obračunavao s istom onom državnom sekretarkom kojoj je tog dana kancelarija bila daleko od matične.

U podugoj Beloj knjizi, opozicija je nabrojala sve nepravilnosti koje su se događale tokom kampanje i na sam izborni dan u Lučanima. I ovlašćeni posmatrači - inače i sami napadani na razne načine i sprečavani da rade - uočili su nesrazmernu tzv. funkcionersku kampanju, učestali dolazak visokih državanih lica, službenika i inih poslanika te provenijencije, sa službenim oznakama, razume se, ali u stranačke svrhe.

I da je previše građana trpelo pravi pravcijati izborni obruč oko vrata, posebno ako rade u javnom sektoru ili im dete tamo zarađuje hleb. Tzv. sigurni glasovi i onaj nadaleko čuveni bugarski voz vozali su građane Lučana u svakom smislu i pre izbora, a posebno na izborni dan.

Nepotrebno, belodano, jer bi vlast ponovo bila vlast, možda s nešto manjim procentom nego sada, ali zadržala bi sve lučanske uzde. I ne bi sebi pripisala jedno golemo negativno brojanje, kako kaza čika Jova Zmaj, ono koje sad ne boli, ali pamti se zauvek i jednom izvuče iz sećanja kao glas, batina, psovka...

Nije svrha ovog pisanija, dabome, da nadugo obrazlaže jedne lokalne izbore, uprkos bliskim i specijalnim vezama, ipak održanim u drugoj državi. Svrha je podsećanje sviju nas na to šta su izbori i šta izborima ne bi valjalo činiti da se ne pretvore u suprotnost - neizbor. Neslobodu, nepoštovanje. Posebno ako ne postoji nijedan jedini razlog za to, kao što je učinjeno u Lučanima u nedelju i činjeno nedeljama pre nje.

Prva najavljena posledica takvog odnosa vlasti - u čijim je rukama organizacija izbora - prema građanima i opoziciji rezultiraće najverovatnije bojkotom svih narednih izbora svih relevantnih opozicionih stranaka. Jer, besmisleno je takmičiti se sa džipovima bez registarskih tablica, nabildovanim tipovima s crnim kapuljačama i raznim kvazipatriotama nabildovanih džepova s udenutom vladajućom partijskom knjižicom kao ausvajsom za svakakva nepočinstva. Uz, razume se, pištolj. Besmisleno je trčati unapred izgubljenu bitku, u kojoj je, pride, moguće izgubiti i štošta još, glavu primerice. Ili bar dobiti uspomenu metalnom štaglom. Po glavi, iz mraka i prikrajka.

Nije, zaboga, opozicija bogom dana da Srbiju izvuče iz mraka - mnogi su se već oprobali pa nisu uspeli ili su radili toliko loše da su dobili današnje političke naslednike - ali i svi su legitimni i imaju pravo na novu ponudu građanima i na novu šansu. Bez pritisaka, bez zabrana, bez batinaša, bez policije. Pa ko bude bolji neka pobedi. I građani imaju pravo da se bez prisilnog prevoza, bez podsećanja na to gde (i za koga?) rade, bez po kila brašna i soli odluče - prvo hoće li uopšte odlućivati, a onda i koga će podržati. Samo u tim uslovima njihov glas ima snagu, ostalo je prisila. 

Politički fer plej, kao i sportski uostalom, preduslov je stvarnog rejtinga i plasmana. Ukoliko ga nema, ukoliko se silom, verbalnom i neverbalnom, mitom i ucenama, nameću rezultati - rezultata nema. Odnosno, ima takvih da će pre ili kasnije đavo doći po svoje. Nevolja je što neće, kao i obično, pokupiti stvarne krivce i odgovorne, već će se obrušiti na one koji su svojim pristankom i ćutnjom doprineli opštoj paranoji. A za one koji su navikli da trguju interesima i svačim još i ideoligiju uteruju štapom uvek će biti mesta - uz vlast.

Nedeljna luča u Lučanima neće mnogo toga izmeniti, ali njen žar ipak tinja.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije