Kolumne

Ministrove uvrede

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Od tih 610 je pola penzionera i pola nekih mladih istraživača, počeli tek juče da rade! Nemate tu ozbiljnih imena.

Ovako je, treba li naglasiti lakonski, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prokomentarisao podršku univerzitetskih profesora i saradnika fakulteta i naučnih instituta građanskim protestima koji u Beogradu traju devetu sedmicu, a šire se i drugim gradovima Srbije iz nedelje u nedelju.

Naglašavajući da mu profesorska podrška ne smeta, ministar je s ponosom dodao: "Pitajte bilo kog dekana ili fakultetskog profesora da li sam mu išta rekao, da li sam ikog pozvao, a sve ih znam lično. To je njihova stvar!" A nije propustio da spomene i svog prethodnika: "Tamo se potpisuju bivši ministar (Srđan) Verbić sa suprugom i njegov bivši pomoćnik. Ako je dodatni motiv što nisu nešto uradili, što nisu digli dževu dok su bili na vlasti?"

E, da, potpisnicima zamera i što se uz njihova imena i zvanja navode i fakulteti i što se na fakultetima prave spiskovi. Kaže da je to neumesno.

I u pravu je, neumesno je zaista, ali od ministra Mladena Šarčevića što je, gradeći se ozbiljnim i širokogrudim, ošamario nimalo zanemarljiv deo akademske zajednice. To što ih ne smatra ozbiljnim imenima je, blago rečeno, neuobičajeno, mada kao neko ko upravlja resorom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tri u jedan što bi kazala reklama, mora znati da među potpisnicima ima i te kako uglednih imena u evropskim razmerama. I akademika.

No, više od tog ministarskog nipodaštavanja tuđeg dokazanog znanja i zvanja, bode oči deo rečenice u kojem ih karakteriše kao "pola penzionera i pola nekih mladih istraživača, počeli tek juče da rade". Nedopustivo je za svakoga, a posebno za državnog funkcionera koji će i sam već za tri godine biti penzioner - bar državne službe što se tiče - da tom zasluženom statusu dodaje pežorativno značenje; mirne duše je mogao da doda i, primerice, isluženi ili senilni, pa ne znaju šta rade.

Podjednako je loše što ministar nipodaštva i mlade naučne saradnike, koji su, gle čuda, ostali u Srbiji, a nisu zapalili preko granice da stečeno znanje prenose drugima.

Ako, dalje, zanemarimo notornu činjenicu koju je prevideo budući penzioner Šarčević - da sedi u Vladi Srbije s jednim ministrom penzionerom i jednom ministarkom penzionerkom, koja uz to ima i profesorsko zvanje i verovatno se i sama lecnula - pitanje koje se nameće kao br. 1 jeste: odakle čoveku koji je zadužen da vodi vaspitavanje i obrazovanje naše dece pravo da tako otvoreno etiketira i starije i mlađe? I šta on to poručuje javnosti?

Onaj komedijant slučaj, kog smo više puta već koristili na ovim stranicama, udesio je da u istom danu kad je ministar prosvete ošinuo univerzitetske profesore i saradnike, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio najstariju Beograđanku i zahvali joj lično (?!) za sve žrtve koje su penzioneri podneli za državu, kako vlast voli metaforički da zove višegodišnje nezakonito smanjivanje penzija. To jasno pokazuje da su penzioneri dobri kao pogonsko gorivo za budžet i glas za spas vlasti, ali kada se usude nešto da zucnu ili, daleko bilo, napišu, ne valjaju, uprkos tome što je s ličnih računa univerzitetskih profesora u penziji, samo onih koji su potpisali podršku, u državnu kasu preliveno stotine miliona, istina ne baš voljno.

No, verovatno ministar nije znao da će predsednik baš tog dana imati izliv ljubavi spram najstarijih građana Srbije, pa je načinio ličnu grešku u koracima, zapravo pre tehničku, jer je izrekao još nepodopština koje paraju uši. Na primer, tu samohvalu da nije zvao dekane i profesore iako ih sve zna! Iz čega logično proističe da je MOGAO, ali eto nije. Duševan neki čovek, što bi narod kazao, a mogao je i da ih ukori, ma uši da im izvuče, lupi koju čvrgu. Ma, može, valjda, i da ih smeni ako su se ćefne, kao direktore škola, jer je i fakultet neka škola.

Jedino nije jasno odakle mu uopšte ideja da bi ijedan državni funkcioner smeo da p(r)ozove dekane i profesore? Da li je ministar prosvete ikada čuo za autonomiju univerziteta, državnog podjednako kao privatnog, i da autonomija, između ostalog, obezbeđuje imunitet fakultetima i profesorima od raznih državnih funkcionera?

Zna li ministar prosvete Mladen Šarčević da svaki čovek ima ustavno i zakonsko pravo na javno izražavanje mišljenja i da državni funkcioneri, posebno takvog ranga, imaju obavezu da unapređuju i štite ta građanska i ljudska prava, a ne da ih dovode u pitanje?

Sudeći po lakoći kojom je izgovorio to što je izgovorio, ministar ne zna ni dokle mu sežu ingerencije, niti šta mu je u opisu radnih zadataka.

A poverene su mu naše škole na upravljanje i poverena naša deca na vaspitavanje i obrazovanje.

Svi ovi prethodni redovi nemaju direktne veze s građanskim protestima, sem što su bili povod za ovaj deo ministrovog istupa, ali nema sumnje da će ministrov istup biti još jedna karika u lancu protesta.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije