Nema sumnje da je treći samit "Kina + 16" zemalja centralne i istočne Evrope najveći ekonomski, diplomatski i politički događaj u regionu ove godine, sa velikim izgledima da ojača ovdašnje privrede, ali i dodatno promeni raspored moći. Ne samo u ovom zaboravljenom delu Evrope.
Iako je daleko od priželjkivanih i uoči samita "dozivanih" deset milijardi dolara, najavljeni kineski investicioni fond od tri milijarde više je nego dobar i poželjan zamajac posustalim privredama CIE, a planirana infrastruktura ne samo što će premrežiti putevima, lukama i slobodnim zonama ovaj deo sveta, nego će ubrzati trgovinu, omogućiti dolazak novih investitora i, sledstveno, otvaranje novih radnih mesta.
To je, uostalom, plan Kine, koja je poslednju deceniju iskoristila za ubrzan rast na svim poljima, grabeći krupnim koracima ka svetskoj velesili broj 1.
Doduše, nije preporučljivo biti alav i naivan i otvorenih očiju sanjati da će Kina tek tako platiti za ulaznicu na najsnažnije "čvorište" Istoka i Zapada, kako Srbiju i deo regiona vole da vide njeni lideri. Ne, reč je o kreditnim linijama i novim načinima sufinansiranja kroz javno-privatno partnerstvo i lizing aranžmane, kao što je svojim sagovornicima na Privrednom forumu u utorak rekao kineski premijer Li Kećijang. Onome valja pridodati i poseban vid saradnje koju forsiraju kineske firme angažovane na infrastrukturnim projektima - koncesije. Naravno, pod njihovim uslovima jer je i novac njihov. Koncesija za neke deonice koridora 11, recimo, mogla bi da uključi i zaštitnu klauzulu koja će investitoru garantovati određeni nivo naplate putarine, odnosno "doplatu" iz budžeta do planirane svote. Srbija će morati da pristane na taj danak jer niti ima svog novca, niti može da uzima nove kredite, a od gradnje koridora ne sme da odustane jer će se tako isključiti sa mreže evropskih puteva. Ali, o tome kad se smiri euforija koju samit nužno nosi. I izglasa novi zakon o koncesijama.
Nema sumnje da Kina u svom novom prodoru u zemlje CIE pažljivo razmešta pločice, kao u drevnoj igri mahjong, pa će svaka od 16 zemalja biti u ponečemu specifična. Primerice, Srbiji su energetika i putni koridori prioritet, plus brza pruga do Budimpešte; Mađarska se, pak, nada da će uz to biti centar finansijske moći Dalekog istoka jer će, kako je podsetio njen premijer Viktor Orban u Beogradu, Kineska centralna banka uspostaviti svoj regionalni centar u Budimpešti. Hrvatska nudi kineskim ulagačima Zagrebačku obalu u Rijeci, termoelektranu i aerodrome u Osijeku i na Krku. "Hrvatska će ići u istraživanje nafte i gasa na kopnu, to je energetski projekat koji je potencijalno od interesa za Kinu", rekla je vicepremijerka Hrvatske Vesna Pusić. Češka, prema najavi njenog premijera Bohuslava Sobotke, ima u planu da 2015. godine u Pragu održi zdravstveni samit šefova Vlade Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope na kojem bi, pored ministara zdravlja, učestvovali i predstavnici relevantnih preduzeća, a da 2016. godine održi novi samit Kine i srednje i istočne Evrope u Pragu...
Podsetimo, inače, da je beogradski samit okupio 14 premijera, tri visoka Vladina predstavnika, svu silu privrednika i bankara, ukupno oko pet hiljada učesnika, a pratila ih je svita od hiljadu novinara. Ako ništa drugo, to vanserijsko interesovanje medija sa svih strana sveta pokazuje potencijalni značaj samita za sve učesnike, ali i za globalne igrače koji nisu bili tu, u prvom redu Evropsku uniju, potom Rusiju i SAD. Nisu bili tu formalno, ali i te kako su zainteresovani i mnogostrukim vezama već priključeni na kinesku infuziju.
"Kineski ekonomski prodor u region i EU deo je kineskog globalnog investicionog buma", kaže profesorka ekonomije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Centra za azijske studije Dragana Mitrović, nesumnjivo najpozvanija u regionu kad je reč o analizi tog buma. U tekstu za beogradski nedeljnik "Novi magazin" - koji ćemo ovde iskoristiti kao najobuhvatniji pregled vezan za samit, ali i kineski nastup uopšte - profesorka Mitrović nedvosmisleno podseća da je "kineski ekonomski prodor u Evropu praćen različitim komentarima i političkim reakcijama, od veoma pozitivnih do veoma kritičnih ili čak upozorenja da Kina podiže 'novi Kineski zid' posred EU". Milijarde dolara koje je Kina već uložila u Pirejsku i Solunsku luku, recimo, deo su poslova koji podgrevaju taj strah. Istovremeno, EU je odahnula jer su milijarde kineskih dolara uloženih u evroobveznice ublažile pad u evrozoni.
Beogradski samit okupio 14 premijera, tri visoka Vladina predstavnika, svu silu privrednika i bankara, ukupno oko pet hiljada učesnika, a pratila ih je svita od hiljadu novinara. Ako ništa drugo, to vanserijsko interesovanje medija sa svih strana sveta pokazuje potencijalni značaj samita
Tokom godina svi ti plasmani, za zemlje gladne investicija ogromni, zapravo su pažljivo i sračunato, dozirano, davani. Kineske direktne strane investicije (FDI) u firme država članica EU od 2012. do 2014 učetvorostručene su i dostižu 27 milijardi evra, ali su i dalje daleko ispod direktnih stranih investicija iz EU u kinesku ekonomiju koje premašuju 100 milijardi. Pri svemu tome Kina se trudi da poštuje pravila terena na koji ulazi i na koje se, uostalom, obavezala 2001. kada je primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Sa petinom svetskog stanovništva u svom dvorištu i stalnim privrednim rastom od 9,6 odsto godišnje - naspram stagnacije, pa i pada u drugim zonama - Kinu teško šta može zaustaviti na putu do svetskog trona, u čemu joj i te kako pomaže direktno i indirektno povezivanje kroz različite forme s "ostatkom" sveta, odnosno raznim geoekonomskim sferama. Još 2012. Kina je postala najveći izvoznik i drugi najveći uvoznik industrijskih proizvoda, a prošle godine se ustoličila i kao najveći uvozno-izvozni partner EU. Pri svemu tome Kina se okreće i sofisticiranim delatnostima, novim tehnologijama, bankarstvu, turizmu...
A šta Srbija dobija sem nekoliko dana svetske slave koje joj je pribavio samit? Pre svega, već ima, jer se, kako kaže profesorka Mitrović, kao retko kada u svojoj istoriji našla na pravom mestu u pravo vreme i odlično uklopila u kinesko strateško nadiranje. Pre četiri godine! Dakle, kinesko čudo u Beogradu nije delo sadašnje vladajuće koalicije, ma koliko se premijer Aleksandar Vučić i njegovi saradnici upinjali da to dokažu, već stvar kontinuiteta, a uloga primadone pripada bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću! Naime, 2010. je potpisan bilateralni okvirni Sporazum o saradnji u oblasti infrastrukture i u Srbiju su dovedeni kineski investitori i izvođači. Tada je dogovorena i izgradnja mosta Borča - Zemun preko Dunava. Taj most "Mihajlo Pupin", koji spaja Banat i Srem, ali je i spojnica mnogih puteva koji već postoje ili su u izgledu, kao kruna samita biće otvoren u četvrtak, 18. decembra, kada ovaj tekst bude pred čitaocima. Do tada će verovatno biti potpisan, takođe bilateralnim sporazumom najavljen, ugovor o revitalizaciji TE Kostolac. Ako se izuzme moguća gradnja reverzibilne HE Đerdap 3, takođe u kineskom aranžmanu, Kostolac je najveća garancija energetske stabilnosti Srbije, značajno poremećene posle majskih poplava i odustajanja od gradnje gasovoda "Južni tok". Verovatno će se otvoriti i razgovori o još jednom mostu preko Dunava.
Takođe, oko 200 eminentnih kineskih privrednika tokom ove sedmice vredno se razmilelo po Srbiji, pa ima izgleda da će kupiti propalog kruševačkog giganta "14. oktobar", "Prvu petoletku" u Trsteniku, "Rubin" u Kruševcu, možda i dve takođe posustale fabrike poljoprivrednih mašina IMT i IMR. Sve, uzgred, sa najnovijeg potfolija za privatizaciju - ili likvidaciju. Sve u svemu, prilično posebno ako se zna da će na infrastrukturnim objektima biti angažovane domaće građevinske firme, a u fabrikama ostati gro radnika. Doduše, uz podrazumevani uslov da Srbija ne postavlja donje limite kada je u pitanju cena radne snage.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.