Nemačka Vojvodina

Ljiljana Smajlović - 26.07.2012 16:54

Jeste li čuli da je nemački Ustavni sud upravo oborio novi nemački izborni zakon koji je favorizovao Angelu Merkel, koja ga je lane progurala kroz Bundestag?

Možda i jeste, ali nigde niste mogli da čujete da se bilo ko iz kancelarkine koalicije javno žalio na to što je Nemačka ostala bez važećih izbornih pravila samo godinu dana uoči narednih parlamentarnih izbora, i to na predlog opozicije, koja se obratila Ustavnom sudu.

Niste mogli da čujete, jer se nije ni desilo, a poznavaoci nemačkog političkog uređenja kažu da ni teoretski nije moguće. Dok opozicija likuje (koalicija je sada platila cenu zloupotrebe izbornog zakona kao instrumenta moći, vele socijaldemokrate), vlasti ne pada na pamet da osporava odluku Ustavnog suda kojom je Angeli Merkel zadat težak udarac. Portparol Vlade je odmah saopštio da je "jedno kompleksno pitanje izbornog prava sada rasvetljeno", a predsednik Bundestaga obećao novi zakon s kojim će se i opozicija složiti.

U demokratskom svetu vlast po pravilu ne kritikuje odluke suda. To je dobar običaj koji ima veze s načelom jednakosti tri grane vlasti, odnosno shvatanjem da je sudska vlast najranjivija grana budući da ne drži ni kasu ni organe prinude, pa prema tome direktno zavisi od izvršne i zakonodavne vlasti. Zato u zapadnim zemljama važi pravilo da svako sme da kritikuje odluke suda - osim ljudi na vlasti, koji to nipošto ne smeju da čine. Dobar primer odnosa prema sudskoj vlasti nalazimo u Sjedinjenim Državama, gde je 2000. godine američki Vrhovni sud tesnom većinom glasova (petorica konzervativnih sudija nadglasala su četvoricu manje konzervativnih) odlučio da su predsednički izbori, koje je Demokratska stranka do tog trenutka žestoko osporavala zbog spornog brojanja glasova na Floridi, završeni pobedom Džordža Buša nad Alom Gorom. Stručna javnost žestoko je kritikovala presudu Vrhovnog suda (čuveni harvardski profesor prava nazvao ju je "kidnapovanjem" izbornog procesa), ali je rukovodstvo Demokratske stranke odmah obavestilo Ala Gora  da više ne podržava njegov zahtev za novo prebrojavanje glasova na Floridi i da priznaje odluku sudija kao konačnu. Pravda možda nije pobedila (Gor je po svemu sudeći osvojio 300.000 glasova više od pobednika, ali je komplikovani izborni sistem bio protiv njega), ali pravo jeste. Bolje rečeno, pobedila je vera u vladavinu prava i stabilnost institucija, pobedila je demokratska tradicija poverenja u sopstvene institucije, koje poštuješ i kada ti se njihove odluke ne dopadaju.

A evo i kakve veze sve ovo ima s nama.

Bez obzira na to da li tugujete ili likujete zbog odluke Ustavnog suda Srbije da ospori Zakon o nadležnosti Vojvodine, morate priznati da ima neke poetske pravde u razočaranju DS-a i gnevu Čankovih "ligaša". Kada se Bojan Pajtić žali da je odluka Ustavnog suda "politička" i da nas sudije tog suda "brukaju u očima međunarodne javnosti", ima li čoveka u Srbiji koji se ne seti da celokupna stručna javnost u ovoj zemlji, kao i ogroman broj građana, vape već tri godine kako je "reforma pravosuđa" potpuno promašena, kako su srpske sudije potpale pod politički pritisak i uticaj vlasti i kako to sve vodi u posvemašnju pravnu nesigurnost građana? Kada Nenad Čanak preti "internacionalizacijom" spora i "zaoštravanjem političke situacije" u zemlji i kaže da će njegova malena stranka "zahtevati" da se promeni Ustav Srbije s kojim je zakon koji se njemu sviđa nesaglasan, ima li čoveka u Srbiji kog to ne podseti na bahatost odlazeće vlasti i razloge zbog kojih su je građani kaznili na izborima?

I Čanak i Pajtić će vam, naravno, reći da ovo nije Nemačka, da nismo u Americi i da naše sudije nisu ni prineti zapadnim. Ali ko je za to kriv? Ko je kriv što se sa "reformom pravosuđa" ni za milimetar i ni po čemu nismo približili uređenoj zapadnoj demokratskoj državi? Nisu li na to Pajtić i Čanak, odnosno ljudi na vlasti, bili u prilici da više utiču od nas ostalih? A pritom najmanje mislim na činjenicu da je  Boris Tadić predložio barem trećinu sadašnjeg sastava Ustavnog suda Srbije.

Kakve pouke iz toga može da izvuče nova vlast u Beogradu?

Prvi je nauk da pri gradnji države ne treba misliti samo na vlast, već i na građane. Zvuči jednostavno i prosto, ali iskustvo kazuje da ljudi koji se popnu na vlast očas poveruju da će tamo zauvek ostati, a ustanove dižu tek toliko da im posluže da se na vlasti zadrže što je moguće duže. Nije to samo ovdašnja bolest, to je samoobmana kojoj političari podležu i u srećnijim i razvijenijim društvima. Kada je gorepominjani Džordž Buš (uz malu pomoć Vrhovnog suda i brata guvernera na Floridi) postao američki predsednik, narednih se osam godina u Republikanskoj stranci samo pričalo o "novoj republikanskoj većini" koja je "došla da ostane". Na njihanje političkog klatna, koje stalno ide sleva nadesno jer građani jednom u četiri godine kažnjavaju one koji ih lažu, potcenjuju i ponižavaju, nova vlast po pravilu zaboravlja. Svi se novi vladari kunu da će se, poučeni iskustvima poraženih snaga, okružiti ljudima koji ih neće lagati, koji će im četiri godine u lice govoriti istinu. Ali onda ti koji su zaduženi da ne ulepšavaju stvarnost brzo otkriju da se njihov uticaj na vlast kruni, a njihova odanost sumnjičavo proverava, i da se na njihova mesta "osoba od poverenja" lako penju lica koja vladarima pričaju upravo ono što oni žele da čuju.

Tako su u Srbiji prošle, i pale, sve vlade od 2000. naovamo. "Došavši na vlast, a sačuvavši mentalitet opozicije, postali su nezasiti, kao da treba odjednom sve progutati, da sutra ne bi bilo prekasno... Odmah misle na čistke, eksproprijaciju, totalnu kadrovsku politiku. Treba odstraniti i ućutkati sve koji nisu za njih, u policiji, službi bezbednosti, preduzećima." Ovaj citat je deo sjajne analize Zorana Đinđića o opoziciji koja dolazi na vlast, ali potiče iz 1991. godine i odnosi se na Demokratsku opoziciju Slovenije.

Ne radi se samo o tome da ne valja krasti na vlasti. Radi se o tome da valja graditi sistem koji će vam valjati i kada jednog dana siđete s vlasti. Ne radite ništa opoziciji što ne biste voleli da rade vama, kada opet budete u opoziciji. Ako verujete, kao što Dragoljub Mićunović sada tvrdi da veruje, da opozicija treba da kontroliše većinu parlamentarnih odbora, onda im dajte tu većinu dok ste na vlasti, bićete uverljiviji kada se za istu ideju budete zalagali iz opozicije. Ako ne želite da pojedinac prigrabi svu vlast u oblasti bezbednosti, ograničavajte vlast čak i čoveku koji se zove Boris Tadić.

Čuvajte nezavisnost sudija. I vama će jednog dana zatrebati slobodno i nezavisno sudstvo, možda i pre nego što ste mislili. Štitite slobodu izražavanja, trebaće vam jednog dana i slobodna javnosti i nezavisni novinari. 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • O dronu i odmazdi

    22.10.2014 17:02 - Jelka Jovanović

    Čitavu sedmicu posle puštanja drona sa zastavom tzv. velike Albanije na stadion Partizana u Beogradu tokom utakmice Srbija - Albanija 14. oktobra strasti se ne smiruju.

  • Očevi i djeca: Suđenje Josipu Perkoviću (II)

    21.10.2014 17:11 - Denis Kuljiš

    U Srbiji je raspad već bio poodmakao - a ondje je lokalni šef Službe tipovao na Slobu Miloševića. Jovica Stanišić oslanjao se na jednu generalsko-udbašku strukturu ražalovanih rankovićevaca, kojima je idejnu podlogu davao krug Dobrice Ćosića, koji je i sam pao s Lekom, pa je Dobrica postao disident, ali ne osobito žestok, jer mu je još za Titova života dodijeljena na Dedinju jedna vila s bazenom.

  • Sekta slobodoljubaca

    21.10.2014 17:08 - Marko Đogo

    Javno pozivam sve ljude da osnujemo tajno društvo! Tajno društvo slobodoljubaca.

  • Očevi i djeca: Suđenje Josipu Perkoviću (I)

    20.10.2014 19:16 - Denis Kuljiš

    Sa suđenjem Perkoviću što upravo započinje u Muenchenu Hrvatsku zahvaća remisija "udbaškog sindroma", traume koja ima manje veze s represijom zadnjih predratnih godina, pa čak i onima koje su im neposredno prethodile, dakle u razdoblju kad je izvršen zločin čijim se naredbodavcima sudi u Njemačkoj.

  • Slobodno novinarstvo neće preživjeti

    20.10.2014 18:37 - Branko Perić

    Rijetke su knjige koje istovremeno plijene aktuelnošću teme, briljantnom argumentacijom, intelektualnim šarmom i blistavim spisateljskim darom. A upravo takva je knjiga Slobodana Reljića "Kriza medija i mediji krize", koja se pojavila prošle godine u izdanju beogradskog "Službenog glasnika".

  • Hoće li i međunarodna zajednica u BiH priznati izborni poraz?

    20.10.2014 17:01 - Nino Raspudić

    Tko su pobjednici, a tko gubitnici zadnjih izbora u BiH okvirno smo znali već u noći nakon zatvaranja birališta.

  • Desant na JNA i parada

    15.10.2014 18:12 - Jelka Jovanović

    Desant na JNA! Ovako bi glasila najkraća vest sa prekinute fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Albanije u utorak uveče (nedo)igrane u Beogradu.

  • Premijeri u gospodarskoj diplomaciji (II)

    08.10.2014 18:46 - Denis Kuljiš

    Veliki, sedmi dunavski most koji košta 170 milijuna eura, poveznica je s beogradske obilaznice s Vojvodinom i Rumunjskom, a bit će dovršen u prosincu pa će ga otvoriti sam Li Keqiang.

  • Specijalno ćutanje

    08.10.2014 18:41 - Jelka Jovanović

    "Glasamo u nedelju?"

  • Premijeri u gospodarskoj diplomaciji (I)

    07.10.2014 18:30 - Denis Kuljiš

    Hrvatski premijer Zoran Milanović otišao je krajem septembra u Seattle i u Kaliforniju, dva pacifička žarišta informatičke tehnologije, i ondje se susreo s direktorima velikih američkih informatičkih korporacija - "Cisco", "Microsoft", IBM.

  • Izborni poučci jednog starog Talijana

    06.10.2014 17:43 - Nino Raspudić

    U danima kad predizborna kampanja u BiH ulazi u završnicu, i kada se, uobičajeno najviše laže, obećava, gladi, šupljači, šerbeti, ovisno o strani i stilu, a u Hrvatskoj se prebrojavaju potpisi skupljeni za raspisivanje referenduma o promjeni izbornog sustava, intenzivno, za potrebe predavanja iz kolegija Filozofija u Italiji, iščitavam autora koji stavlja veliki upitnik nad parlamentarizam kao takav i izbore kao sredstvo kojim "narod" tobože slobodno sam sebi određuje vlast.

  • Kandidati bez odgovornosti

    06.10.2014 17:37 - Obrad Kesić

    Kao neko ko je bio uključen u izbore u SAD još od srednje škole u Indijani i kao neko ko je radio u izbornim kampanjama u pet zemalja, mogu potvrditi da izbori znaju biti veoma zbunjujući.

  • Izbori i pravda

    03.10.2014 16:59 - Branko Perić

    U doba partijske diktature građani su vjerovali u demokratiju. Nikome nije trebalo mnogo objašnjavati da je demokratija najbolji oblik vladavine

  • Povratak otpisanih

    01.10.2014 16:59 - Jelka Jovanović

    Mirjana Marković, supruga nekadašnjeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića, uskoro više neće biti na crnoj listi Evropske unije.

  • Deset šefova balkanske kuhinje (II)

    30.09.2014 17:21 - Denis Kuljiš

    U Srbiji se na kraju dogodila prilično regularna tranzicija vlasti - predsjednika koji je upravljao strankom zamijenio je predsjednik koji je stranku prepustio premijeru.

Ljiljana Smajlović

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner

Mali oglasi

Predajte male oglase putem mobilnog telefona 065 1314! Uputstvo.