Kolumne

Nezaborav

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Kosovo, "Oluja", Gazivode...

Punih 19 i 23 godine od bombardovanja SRJ i progona hravatskih Srba iz Krajine tokom "Oluje", pa 27 godina od početka rata na tlu Hravstke, ovo su problemi koji muče Srbiju & region, pa i šire, a rešenja kao da nema. Moglo bi se bez greške reći i da je više decenija u pitanju, jer su se nedugo po smrti doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita 1980. digli i nadigli razni "titići", koji su hteli sopstvene političke, nacionalne i verske latifundije. I dobili su ih u krvi sopstvenih sunarodnika i na zgarištima njihovih kuća, fabrika, crkava, džamija. E, pošto su decenije u pitanju, a retorika - na sreću bez puščane paljbe - ne da ne jenjava, nego kao i da ne menja osnovni tok, danas nećemo o tome. Biće još tragičnih godišnjica, biće pregovora na mnogim relacijama, priča o podeli Kosova, o razgraničenju...

Danas ću vam ispričati priču koja traje više meseci, a intenzivno od prošlog četvrtka, priču o zavičaju poznatog publiciste, književnika, u jednom trenutku aktivnog političara, ali uvek i nadasve novinara i satiričara istančanog duha Petra - Pere Lazića (1960-2017); o njemu i zavičaju koji sticajem okolnosti delimo. Kosjerić, zapadnosrbijanska varoš na više malih voda koje malo-malo pobesne, nije dozvolila da Petar ode bez traga. Naprotiv, sakupili se entuzijasti, pripomogli opština i sponzori, pa su se podno Povlena, Maljena (Divčibara), Subjela... od 2. do 4. avgusta (s neformalnim produžetkom i 5.) sakupili brojni gosti na prvim "Danima Petra Lazića", muzičko-satiričarskoj menifestaciji, koja će po svemu sudeći postati tradicija. Nastala na pre nekoliko godina začetoj ideji samog Lazića o letnjem rok festivalu, dobila je novu energiju i novu dimenziju upravo prezentacijom satire i publicistike. Ove godine Lazićeve - a ima je za još ihahaj godina - nekih drugih autora, a valja se nadati među njima i prvenaca osvajača tek ustanovljene nagrade za najbolji dečji aforizam "Petrucave iskrice". Jer, to je budućnost o kojoj se sanja u sve pustijoj Srbiji.  

Zašto je ova priča uopšte važna i kome? Pa, svima bi trebalo da bude, ne samo s ove i one strane Drine - mada bi tu ljudi mogli najbolje da je razumeju - već u svakom kutku zemljinog šara zato što na najbolji način svedoči o gotovo ubijenim vrlinama ove naše domovine i njenih ljudi. O ljubavi, druženju, poštovanju, veri u čoveka; o volji da se tok stvari ponekad, makar i za kratko, promeni i da se naraštajima koji dolaze usadi seme nečeg lepšeg od svagdašnjih rijalitija, lažnih nota i lažnog rodoljublja.

Moglo bi se čak reći da su prvi kosjerićki "Dani Petra Lazića" prevazišli i njega samog, što je prilično teško ako se zna šta je sve iza sebe ostavio. Za jedan dobar profesionalni život dovoljne bi bile kultne emisije "Indeksovih radio-pozorišta", decenijama jedne od najslušanijih emisija na Yu-prostoru. Ili dvojezična monografija "Šljiva, bre", u kojoj je znalački predstavio najvažniji brend svog zavičaja. Ma, previše je još desetak sopstvenih knjiga i mnošto uređenih, dvoje satiričnih novina "Naša krmača" i "Bre", izdavanih u vreme kada je i za mnogo manje glava nestajala. Ili bar ono što je u glavi.

Napokon, da je ostao upamćen po jednom političkom gestu bilo bi to taman za dobro sećanje; naime, kako je ispričao njegov kolega i prijatelj satiričar Zoran Nikolić Zozon, kao šef poslaničke grupe DEPOS - Nova demokratija onih nezgodnih devedesetih Lazić je - podneo ostavku. Uvek novinar, pre toga je Skupštini Srbije ponudio novi zakon o javnom informisanju, uz obećanje da će se povući ako predlog ne prođe. I povukao se: istorija novog višestranačja u Srbiji beleži da je jedini koji je to ikada uradio!

Sve to, kao i priča o zapostavljenom romanu prvencu "Savršena samoubistva" ili dosad neznanoj monodrami "Manjinac", čiji je odlomak pročitan prve večeri, demantuje tvrdnju da su "Dani" prevazišli svog nesuđenog tvorca. Ali, ima nekoliko začkoljica koje dokazuju da su oni prirodan, jedino moguć i jedino zamisliv savez. Prvo, reč-dve o mestu gde je pre nekoliko godina ideja začeta, najvećim delom pripremana i realizovana - kafić "Breza Republika", ušuškan u Brezinom sokaku, tik pored Doma kulture i preko puta policijske stanice. Mesto kog se ne bi postideo ne Beograd, nego i neki još kosmopolitskiji grad. Pa ipak, "Breza" je baš u Kosjeriću, a "republikanci" su prijatelji iz detinjstva ili mladosti, školski drugovi, ponekad namernici. "Republikanci" su i mlađi koji nisu roblje onih kvazinota i koji nisu glavom bez obzira napustili svoj rodni gradić. Svi oni, posebno prvi, ranije s Petrom, a potom bez njega,  tražili su i traže načine da prodrmaju ovu duboku srbijansku provinciju, koja iz dana u dan vene.

Drugi toponim koji valja zapamtiti je Godljevo, gde je sada pusta porodična kuća Lazića; i preostali Lazići (iz još četiri kuće, od kojih samo jedna ima stanovnike), ali i drugi Godljevci nisu žalili ni sebe ni svoj novac. Pošto su velike ovogodišnje kiše jedan put do Lazića raznele, oni su onaj koji vodi od cementare "Titan" u delu koji je bio razrovaren nasuli - da bi brojni gosti mogli da dođu. Jeste, valjaće i njima put, ali nisu morali baš sada da ga urade. I nisu morali da postave "petrovske" putokaze "Lazići, bre" i "vude, bre" (lokalizam za ovuda).

Nije morala ni Marija Starčević iz kosjerićke biblioteke da mesecima prikuplja materijal za izložbu u Domu kulture, kojom su "Dani" otvoreni, nije a jeste i sakupila je mahom iz privatnih arhiva stotine fotografija, sve knjige, karikature, mnoštvo aforizama... Nije morao ni Nebojša Erić iz Udruženja građana Vodnjika - mahom "republikanci" - da mesecima priziva učesnike i pokrovitelje, ni Snežana Joksimović iz Turističke organizacije da traži sponzore, ni pesnikinja Milunika Mitrović da napiše pesmu Laziću, nisu morali Bilja Krstić i "Bistrik" da pevaju i sviraju, baš kao ni bendovi "Teorija zavere", "The Bonecarver", Neša Zlatanović, "Magla", "Fall of Youth", "Point blank", "Ulični psi", "Baobab" i "Dead man's bells"... Nisu morali, a jesu, za Petra i Kosjerić, za prošle dane i buduće.

Jedino što se moralo jeste snimanje serijala "Da li veruješ: nisi sam" u produkciji beogradskog "Medija centra"; moralo je zbog toga što je Petar Lazić samo nekoliko dana pre smrti poslao scenario za emisije posvećene borbi protiv raka. I sasvim u skladu s idejom "Dana" promocija je bila u Kosjeriću. Tu je održana i rekonstruisana promocija monografije "Šljiva, bre", slična ovoj pre 11 godina na "Beogradskom sajmu", uz zvuke "Bistrika", pored kazana za pečenje rakije (istina, hladnog), na otvorenom...

Ima još mali milion sitnica koje se mogu pribeležiti, ali već onih nekoliko je dovoljno da svakoga željnog dobre atmosfere, dobre muzike, dobrih stihova i aforizama, dobrih ljudi, dobre hrane i pića svrati naredne i svih narednih godina početkom avgusta u Kosjerić. Imaće, na kraju, s kim da razmeni i reč-dve o onim stalnim temama s početka, ali da se pre svega uveri da nezaborav ima i svoje lepo lice.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije