Čitavu sedmicu posle puštanja drona sa zastavom tzv. velike Albanije na stadion Partizana u Beogradu tokom utakmice Srbija - Albanija 14. oktobra strasti se ne smiruju.
Tamo gde Albanci čine većinu i dalje se slavi, a na meti slavljenika je pokretna i nepokretna imovina Srba. Najviše je incidenata na Kosovu. Uzgred, Albancima se politički dron toliko dopada da ga puštaju i na svojim prvenstvenim utakmicama. Ni Srbija nije ostala nema na provokaciju, a "obraz joj je osvetlala" Vojvodina; u severnoj pokrajini kamenovani su izlozi pekara i radnji koje drže Albanci i Goranci, na džamiju u Subotici bačen je Molotovljev koktel. Na sreću, žrtva nema; sem polupanih stakala i nešto gareži, nema ni veće štete. U ceh se ne računa strah ljudi čija je imovina na meti, a ni pojačano obezbeđenje koje im poslednjih dana pruža žandarmerija, kao ni svakodnevni rad policije i tužilaštva na hapšenju, a onda valjda i procesuiranju izgrednika. Poslednji policijski raport kaže da su na teritoriji Vojvidine bila 23 incidenta, na informativni razgovor je privedeno više od 90 ljudi, mahom vrlo mladih, a među njima su bila i dva Mađara. Prema vestima procurelim iz istrage, jedan od te dvojice se deklarisao kao srpski nacionalista i patriota. U vojvođanskom metežu je stradala i jedna srpska pekara, a inače većina objekata pripada Gorancima, etničkoj manjini koja se u svesti većine ljudi u Srbiji poistovećuje s Albancima.
Poslednji policijski raport kaže da su na teritoriji Vojvidine bila 23 incidenta, na informativni razgovor je privedeno više od 90 ljudi, mahom vrlo mladih, a među njima su bila i dva Mađara
Koliko je krhko naše znanje precizno oslikava naslov u jednom od ovadašnjih tabloida: "Na meti huligana i nedužni Goranci". Pretpostavlja se, valjda, da su Albanci samom tom činjenicom "zadužili" osvetnike, čak i u slučaju kad su njihovi preci bile naše prve komšije. Najkrupnija politička posledica puštanja drona je odlaganje posete albanskog premijera Edija Rame Srbiji za dve nedelje, pa će umesto 22. oktobra u Beograd stići 10. novembra. Iako su mediji poltronski najavljivali da odluka zavisi isključivo od premijera Srbije Aleksandra Vučić - što je i sam sugerisao - o pomeranju datuma dogovorio se sa svojim kolegom premijerom Albanije Edijem Ramom. Nije zgoreg zabeležiti da je pre odluke Vučić vodio dug telefonski razgovor sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Očito je da su sve (tri?) strane zaključile kako bi pre hlađenja atmosfere Ramin dolazak u Srbiju, koji uključuje i posetu opštinama na jugu gde Albanci čine većinu, bila so na živu ranu. Uostalom, ako su Tirana i Beograd "odlagali" svoje diplomatske odnose od 1947, dve sedmice neće ništa bitno promeniti! Ovako sročeno, iako malo, što rekao narod, zaguljeno, ništa ne deluje strašno. Slupanih izloga ima svaki dan, zaludni stariji maloletnici i mlađi punoletnici, ali i ljudi zašli u dobre decenije, ukrštaju pesnice, kamenice, koktele, noževe i za manje stvari. Ali, to je samo na prvi pogled.
Jedan od najpoznatijih Marfijevih zakona kaže da kad jednom pustiš crve iz konzerve nikada ih ne možeš sve vratiti unutra; uvek neki odšeta i nastavi svoj život daleko od tvoje konzerve. Dobro se to na ovim prostorima osetilo tokom čitavog XX veka u više navrata, kroz krvave bratoubilačke ratove, kako su ih zvali pisci istorijskih udžbenika iz kojih smo učili mi iz pedeset i šezdeset neke. Može se i dublje u istoriju, ali dovoljan nam je tragični XX vek i mirniji, ali ne pomiren početak XXI.
U ovom slučaju su najmanje dve "konzerve" - sam dron kao nesumnjiva provokacija, dodatno osnažena sumnjom da je navigacijom iz svečane lože Partizanovog stadiona rukovodio mlađi brat albanskog premijera Osli Rama. Samo po sebi to spada u antologiju političke bedastoće, ali činjenica da je tako odaslata politička poruka naišla na neskriveno odobravanje svuda gde na prostoru Balkana, a i Evrope, žive etnički Albanci, nije za potcenjivanje. Naprotiv; prst na čelo bi morali da stave svi koji ne žele nove sukobe na evropskom tlu.
Jedan od najpoznatijih Marfijevih zakona kaže da kad jednom pustiš crve iz konzerve nikada ih ne možeš sve vratiti unutra; uvek neki odšeta i nastavi svoj život daleko od tvoje konzerve
Druga je konzerva ondašnja; izlozi nisu razbijeni iz puke obesti, već kao odmazda. Koliko je atmosfera naelektrisana možda najbolje opisuje slučaj koji nema direktne veze s uzvratnom "političkom" porukom: naime, u jeku incidenata u novosadskom naselju Begeč u noći između petka i subote ubijen je jedan pekar. Prva nezvanična vest emitovana izjutra na portalima bila je kratka: "Kod Novog Sada zaklan pekar!" Kasnije se ispostavilo da je pekara S.S. sa dvadesetak uboda nožem ubio njegov otpušteni radnik posle zajedničke pijanke. Činjenica da je žrtva Makedonac razvejala je tešku sumnju da je reč o eskalaciji međunacionalnih sukoba i drastičnoj osveti. Ali, dok se nije sve obelodanilo, strah je bio opipljiv; čak toliko da je precizna vest o jednoj užasnoj ličnoj tragediji dočekana s nesumnjivim olakšanjem.
Zašto? Zato što se na ovim prostorima i danas na krv odgovara krvlju. I nema bitnije razlike da li reč o besi, zavetu, koju praktikuju Albanci ili "običnoj" osveti koju upražnjavaju Srbi i ini. Strasti posebno upravljaju činima još zavađenih Srba i Albanaca, što se na Kosovu i jugu Srbije vidi gotovo svekodnevno. Ne više tako dramatično kao uoči, tokom i neposredno posle rata 1999, ali prebijenih i ubijenih ljudi, zapaljenih kuća, automobila i žita ima više nego na drugim mestima. Tu Brisleski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine slabo pomaže - iskustvo kaže da sumnja za nečiju smrt i počinjenu štetu zakonomerno prvo pada na komšiju druge necije i vere. Ne briše se ni kada istraga pokaže da se i unutar jednog naroda tuku i ubijaju zbog međe i zrna soli.
Još je sveže i sećanje iz pogroma 2004. nad kosovskim Srbima i tadašnje odmazde kada su zapaljene džamije u Beogradu i Nišu, ali i tragične demonstracije u Beogradu posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008, kada je u zapaljenoj američkoj ambasadi stradao jedan demonstrant. Sećanje je sveže zato što ni Beograd ni Priština, uključujući međunarodne snage na Kosovu, nikada nisu sprovele valjane istrage, jasno osudile incidente i primereno kaznile vinovnike.
Politika dvostrukih aršina - naše činjenje je opravdano, njihovo zločinačko - uočljiva je i unutar tih društava na razne načine. Na jedan od njih, nimalo bezazlen, skrenuo je pažnju vojvođanski političar Bojan Kostreš: lupanje radnji neki tužioci su kvalifikovali kao krivično delo oštećenja tuđe imovine, a neki kao krivično delo raspirivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti. Mada ne treba isključiti mogućnost da su neki obesnici iskoristili gužvu da se osvete zbog lošeg bureka, vrlo je verovatno da je reč o nacionalističkim ispadima. Istim onakvim, kako kaže Kostreš, kakvi su već činjeni bez sudskog epiloga. Na raznim relacijama, u Vojvodini najčešće Mađari - Srbi. A kada nekome omogućiš da "patriotski" lupa radnje i baca Molotovljeve koktele bez kazne, jasno propisane Krivičnim zakonikom, stiže bumerang. A Marfijevi crvi mile!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.