Opasna procedura

Ljiljana Smajlović - 28.06.2012 17:31

Ko ste Vi, gospodine Vukčeviću, i čime se zapravo bavite?

Neko u Srbiji mora pod hitno da postavi ova pitanja tužiocu za ratne zločine, iako se uskoro navršava punih devet godina otkako se Vladimir Vukčević nalazi na tom položaju. Biće dovoljno da taj neko prethodno pročita beogradske dnevne novine, po kojim Vukčević ovih dana tereti ljude protiv kojih nema dovoljno dokaza da bi ih izveo pred sud.

Evo kako to radi. Prvo sazove konferenciju za štampu da obelodani postupke protiv jataka ratnih zločinaca. Zatim kaže da ne može da im saopšti imena, navodno jer neće da "prekrši pretpostavku nevinosti" onih protiv kojih vodi krivični postupak. Ali potom ih opiše tako da im identitet lako pogode čak i novinari kojim Tužilaštvo nije prethodno "u poverenju" otkrilo o kome se radi. Pritom sve vreme insistira da osumnjičenom neće da kaže ime, "sami zaključite". Kada iz tužiočevog opisa "generala"  i "visokopozicioniranog pripadnika službe vojne bezbednosti u penziji" svi već sutradan prepoznaju Acu Tomića, bivšeg šefa Vojne kontraobaveštajne službe, za kojeg je još pre nekoliko meseci potvrđeno  da je pod istragom, Vukčević od čoveka, čiju je pretpostavku nevinosti tobož štitio, traži da sam prizna krivicu jer bi to bilo "najefikasnije". 

Ništa bolje nisu prošli ni oni protiv kojih Vukčević, osim što nema dokaza, ne vodi ni istragu. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je u haškom zatvoru, dakle van Vukčevićevog domašaja, i po tužiočevom izričitom priznanju "nije donosio nikakve protivzakonite odluke", ali se Vukčević svejedno osetio "stimulisanim" da mu pomene ime. Bio je rad da pomene i da se Tužilaštvo bavilo Radetom Bulatovićem. Ni protiv njega nema dokaza, ali će ga "u svojstvu građanina" pozvati da "objasni neke stvari".

I pokojnog Momu Kapora optužio je za svojevrsno "jatakovanje" Radovanu Karadžiću, a kao dokazni materijal poslužio mu  je Kaporov crtež starca sa šeširom iz 2002, koji likovnim kritičarima zaposlenim u Tužilaštvu strašno liči na lik "doktora Dabića" pod kojim se u Beogradu krio bivši predsednik Republike Srpske. Zaprepašćena Kaporova udovica saopštila je da poseduje mnoštvo varijacija istog crteža, i 15 godina starih, i da bi ih rado pokazala tužiocima da su je  o svojim sumnjama obavestili pre nego što su zakazali konferenciju za štampu.

Momo Kapor nije krio da gaji naklonost prema haškom optuženiku Radovanu Karadžiću i svakako se zbog ovih smešnih Vukčevićevih optužbi ne "okreće u grobu". Nije ovde o tome reč. Reč je o tome da Srbija ima tužioca za ratne zločine koji je ili nekompetentan ili potpuno beskrupulozan.

U razvijenim demokratijama se nešto od ovoga što Vukčević radi posprdno naziva "trial by media", suđenja putem medija. U Srbiji politička zloupotreba pravosuđa nije ništa novo, ali je Vladimir Vukčević dostigao vrhunac drskosti u ciničnoj i  demagoškoj upotrebi štampe protiv ljudi protiv kojih njegovo tužilaštvo još ni optužnicu nije podiglo. Nije reč samo o tome da se služi tužilačkom funkcijom kako bi sumnjivce osudio pred sudom javnog mnjenja: Vukčević medije koristi umesto i mimo bilo kakve zakonske procedure. Nema mukotrpnog prikupljanja dokaza, nema podizanja optužnice, nema unakrsnog ispitivanja i principa "jednakosti oružja" odbrane i optužbe u sudnici: umesto toga, Vukčević u novinama i na televiziji i sumnjiči i optužuje i nudi nagodbe. Bilo bi "najefikasnije", veli, kada bi sa Tomićem i drugim osumnjičenima postigli sporazum o priznanju krivice.

Stvarno? Možda bi još efikasnije bilo da se uopšte ne gnjavimo sa zakonima, sudijama i suđenjima, već da sa televizijskih ekrana prozovemo sve od kojih bismo hteli da nam "objasne neke stvari", pa da ih pozovemo da se sami predaju i priznaju ako su za šta krivi? A da posle toga možda pređemo i na one koji su nam se nešto u prošlosti zamerili, a zatim i na one čiji nam je patriotizam sumnjiv pa potom i one čija su nam politička uverenja odvratna...

Jesmo li rekli vrhunac drskosti? Ne, vrhunac je ipak nešto drugo. Vrhunac je to što se medijima kao oruđem državne propagande drsko koristi isti tužilac koji pretenduje da pred sud za ratne zločine izvede srpske novinare koji su devedesetih godina dozvolili da ih Miloševićev režim zloupotrebi kao sredstvo ratne propagande. I postupci protiv novinara vode se u Vukčevićevom tužilaštvu po istom ključu kao i ovi protiv Mladićevih i Karadžićevih jataka. Umesto da javnosti predoče dokaze na osnovu kojih će povesti postupak za krivično delo "organizovanja i podsticanja genocida i ratnih zločina" (da, dobro ste pročitali, to je delo za koje sumnjiče srpske novinare), Vukčević i Bruno Vekarić krenuli su pre tri godine drugim putem: prvo su pokrenuli javnu kampanju, odnosno saopštili nameru da u Srbiji pronađu novinare koje bi optužili, a onda su organizovali timove koje su poslali da čitaju dvadeset godina stare novine i da gledaju dvadeset godina stare televizijske dnevnike i zamolili građane da se jave ako su u ličnim arhivama sačuvali po neki tekst koji bi mogao sada da posluži kao dokaz. To je kao da prvo zapalite lomaču, zatim tražite od građana da donose grančice za vatru, a tek nekoliko godina kasnije izađete u javnost sa prvim konkretnim sumnjama.

A onda se pokaže da isleđuješ novinare što su devedesetih godina radili slično onome kako se sada radi. 

Nigde se u demokratskom svetu tako ne radi. Zašto to onda postaje praksa u Srbiji? Niko javno ne pita Tužilaštvo ni zašto je, na dan izborne ćutnje, hapsilo i u zatvoru nedeljama držalo Albance sa juga Srbije za koje je moralo znati da su obuhvaćeni amnestijom koja je potpisana posle 5. oktobra. Je li to zato što su oštećeni samo Albanci? U drugim bi zemljama već i nekompetentnost koju je Tužilaštvo za ratne zločine pokazalo u slučajevima zločina nad Srbima (tuzlanska kolona, Jurišić, Dobrovoljačka ulica, Ganić), dovela do ozbiljnog preispitivanja profesionalne stručnosti. Znamo i šta bi sankcija bila.

Još jednom: ko je ovaj čovek, šta radi i zašto mu to polazi za rukom?

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • Slučaj Azre Miletić

    01.03.2015 16:48 - Branko Perić

    Nakon hapšenja sudije Azre Miletić istovremeno su se oglasili saopštenjima predsjednica Suda BiH i Visoki sudski i tužilački savjet (VSTS). Oba saopštenja sadrže istu vrstu poruke: pravosudni sistem je odlučan i sposoban da se obračuna "sa mangupima u svojim redovima"!

  • Zar je to čovek ili 54

    25.02.2015 20:35 - Jelka Jovanović

    "Zar je to čovek?" Tako je Primo Levi naslovio svoju knjigu sećanja i istinitih beležaka iz nacističkih koncentracionih logora i putovanja do njih. Ko je nije pročitao ne shvata simboliku broja 54.

  • Za čiji račun se Mostar brendira kao grad slučaj?

    23.02.2015 19:30 - Nino Raspudić

    Dvije prominentne američke firme za eksport demokracije i slobode, milom ili silom, National Endowment for Democracy (NED) i Radio Slobodna Europa, sklepali su zajedno patetičan dokumentarni uradak pod naslovom "Perspektive", koji je zadnjih dana ponovo skrenuo pozornost javnosti na Mostar kao "grad slučaj".

  • Čije su (državne) pare?

    20.02.2015 18:45 - Marko Đogo

    Oduvijek živim ovdje, na Balkanu, ali i dalje nikako ne mogu da se naviknem na poimanje stvarnosti koje dominira ovim našim prostorima, praktično od Vardara do Triglava, pa i šire.

  • Zašto je Vučić putovao u Zagreb (II)

    19.02.2015 18:37 - Denis Kuljiš

    Kad je počeo svoj premijerski mandat Milanović je odmah odustao od svake reforme - to mu se učinilo preteško, a značilo bi gubitak biračke potpore u izbornom tijelu s kojim je birokratski SDP srastao - državnoj administraciji.

  • Ni gvožđa, ni grožđa

    18.02.2015 18:38 - Jelka Jovanović

    Železara Smederevo do daljeg ostaje vlasništvo Srbije.

  • Zašto je Vučić putovao u Zagreb

    18.02.2015 18:10 - Denis Kuljiš

    Srpski premijer Vučić stigao je u Zagreb slalomski - prvo je zaobišao srpskog predsjednika Nikolića koji je rekao da neće ići na inauguraciju hrvatske predsjednice, što je možda bilo i najpametnije, a zatim i hrvatskog premijera Milanovića, koji mu je po protokolu trebao biti domaćin, a zapravo nije bio, jer je posjet ostvaren na višoj razini.

  • Banjalučki maskenbal

    17.02.2015 18:20 - Srđan Barašin

    Bilbordi su popunjeni, reklame na sve strane, društvene mreže vrve.

  • Tranziciona pravda i tranzicioni relativizam

    17.02.2015 18:03 - Branko Perić

    Sintagma "tranziciona pravda" odavno je u masovnoj upotrebi. Šta se pod tim podrazumijeva, teško bi se čitaocu moglo objasniti. Prva asocijacija za laika biće da je to neka "posebna" pravda, drugačija od one o kojoj smo učili i kakvu razumijemo.

  • Ko je slušao Denisa Zvizdića?

    15.02.2015 19:30 - Nihada Hasić

    Denis Zvizdić obećao je kule i gradove u svom programu rada u naredne četiri godine.

  • Spomenik palom razumu

    13.02.2015 18:59 - Boris Bajić

    Prije nešto manje od pet mjeseci Ostoja Barašin, direktor Turističke organizacije grada Banjaluka, dosanjao je svoj san. "Dosanjao sam svoj san" izjavio je svečano u šatoru razapetom na Trgu Krajine, otvarajući Prvi seoski vašar grada Banjaluke radnog naziva "Prvi međunarodni sajam turizma i zdravlja".

  • Put bez povratka

    11.02.2015 17:37 - Jelka Jovanović

    Miodrag Bulatović ih je zvao ljudi sa četiri prsta.

  • Otužna obljetnica »epohalnih prosvjeda«

    09.02.2015 16:45 - Nino Raspudić

    Neki su već istraživali kako i otkud se javlja revolucionarni duh, ali mi nije poznato da se itko bavio time kako i kamo on nestaje? Ponire li ispod zemlje kako bi opet negdje izbio, ili jednostavno ispari? Zatvara li se možda u američku ambasadu, kao u Aladinovu lampu, čekajući povoljnije okolnosti da opet izađe?

  • Ukazanje i objava Mirsada Kebe

    08.02.2015 16:42 - Branko Perić

    Bilo bi ohrabrujuće i za politiku i za pravosuđe da se umjesto Kebe pojavio tužilac koji je potpisao optužnicu protiv generala Armije BiH u čijoj su zoni ratne odgovornosti počinjeni zločini nad srpskim civilima. Ali, na to će se, kako stvari stoje, još čekati! Koliko?

  • Svjetski dan izbora

    05.02.2015 18:50 - Meri En Henesi

    Slavimo Svjetski dan izbora, jer su izbori jedan od bitnih stupova na kojima počiva struktura demokratije. Dakle, danas je dobar dan kao i bilo koji drugi da se istakne kakva je nevjerovatna privilegija živjeti u demokratiji, gdje su nam povjerene dužnosti i moć građanina.

Ljiljana Smajlović

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner

Mali oglasi

Predajte male oglase putem mobilnog telefona 065 1314! Uputstvo.