Ma, sa tim aerodromom u Banjaluci nešto ne valja, moraš da spavaš tri-četiri noći tamo ako ideš avionom iz Beograda, malo je letova, žali se jedan prijatelj koji poslom u Banjaluci treba da bude dva dana nedeljno, a mrzi ga da vozi.
Bukvalno tek što se skide ta usputna priča sa dnevnog reda neobaveznog ćaskanja, pogledam vesti, kad ono, vidi vraga - država Srbija spremna da uloži u banjalučki aerodrom. Najavili predsednik Aleksandar Vučić i resorna ministarka Zorana Mihajlović. A aerodrom će, ako se to desi, najavio direktor, urediti da bude više letova do Beograda.
Lepa vest za Banjaluku, nema spora, ali nešto nisam sigurna da je i realna; previše se podudarila sa upornim odbijanjem Nišlija da se njihov aerodrom "Konstantin Veliki" ustupi državi Srbiji. Toliko su uporni da su čak i odbornici vladajuće koalicije - koji bi trebalo da usvoje predlog Gradskog veća i izglasaju transfer prava - počeli da premišljaju, a neki i da se predomišljaju, pa je odluka i dalje neizvesna. Pašće, verovatno, kad u pauzi bilateralnih susreta sa svetskim i evropskim državnicima Vučić 25. aprila svrati u Niš.
Višenedeljno demonstriranje Nišlija državu je, razume se, razbesnelo pa im je lično predsednik pre petnaestak dana odbrusio: "Država ne mora da preuzme niški aerodrom, ali grad Niš u tom slučaju ne može da traži novac za njegovu modernizaciju. Hoćete da Niš upravlja aerodromom, nema problema, samo nemojte da tražite pare za investicije!" Usput je dobacio par podataka kako je država ulaganjima koja grad nije imao uspela za nekoliko godina da uveća broj putnika niške vazdušne luke za bezmalo 300 puta: 2014. ih je bilo 1.335 putnika, a danas 331.582 putnika.
Zaista impozantan rast, a po svemu sudeći lako se može nastaviti: zahvaljujući pomami sveta za jeftinim letovima, stručnjaci pominju i milion putnika. A, jasno, što više putnika - veća zarada i aerodromu i gradu i državi, pomislio bi svako.
Onda se ispostavilo da baš i nije jasno, jer su beogradski i niški aerodrom povezani premda Srbija odavno nema direktnih domaćih letova. Kakva je veza? Francuski "Vansi", koncesionar kome je aerodrom "Nikola Tesla" ustupljen pod izuzetno povoljnim uslovima na 30 godina. Izuzetno povoljnim ako se uzme u obzir samo ono što je javno rečeno, a tajne klauzule su - tajne.
I intrigantne, pa nijedna tajna nije večita. Naime, Nišlije i ne samo Nišlije posumnjale su, čim je počela priča o svojini nad "Konstantinom", da se iza želje države da preuzme aerodrom ne krije altruizam, već obaveza da, pristojno rečeno, obezbedi dovoljno umeren rast niške luke kako se ne bi ugrozio planirani napredak beogradske. Takve insinuacije su sa najviših mesta odbijane kao neosnovane i zlonamerne, a u nedavnom intervjuu vašoj hroničarki i premijerka je rekla da koncesija "Tesle" i transfer "Konstantina" nemaju ama baš nikakve veze.
Kao glavni kontraargument vlasti pominju nameravano ulaganje od deset miliona evra u novi toranj, što je investicija koju grad Niš sebi ne može da priušti. A država im neće dati ako ostanu tvrdoglavi. No, Nišlije su ostale uporne i gluve na sve priče toliko da ih je u jednom od nedavnih nastupa na svojoj omiljenoj Pink televiziji predsednik nazvao i tupanima - demonstrante, ne sve Nišlije. Uzgred, postoji sumnja da ih je ista ta televizija ismejala kroz anketu sa kasnije umontiranim pitanjem "Da li znate da će Vučić aerodrom pokloniti svom prijatelju Hermanu Geringu", ali to je druga priča, mada je pravovremeno "opravdala" epitet tupavih.
Elem, u međuvremenu je pomoćnik ministarke saobraćaja televiziji Al Džazira javno potvrdio da se država Srbija ugovorom obavezala da plati kompenzaciju "Vansiju" ako niški aerodrom "probije" milion putnika. "Da bi dao ponudu, 'Vansi' je postavio uslove, koje smo mi uneli u koncesioni akt. U tom ugovoru predviđeno je da država, ukoliko razvija aerodrome u prečniku od 230 kilometara od Beograda, ne može da ih razvija preko milion putnika a da pri tom nema obavezu naknade prema koncesionaru", objasnio je pomoćnik zavrzlamu i precizirao: Sve dok "Tesla" ne stigne do 12 miliona putnika, a "Konstantin" (jedini koji to može u zadatom prečniku) prestigne milion, revizor će procenjivati da li je i koliko "Vansiju" umanjena dobit. Štetu će nadoknaditi - Srbija.
Nisam dovoljno upućena u ekonomiju da bih sa iole pouzdanja sudila o tome šta je probitačnije za aerodrom, Niš i Srbiju da "Konstantin" ostane niški ili da postane srpski, posebno što mi se ta dva prideva i ne sudaraju - "Konstantin" je u Srbiji i svakako je državno vlasništvo. Putnici koji dolaze i odlaze novac ostavljaju u Srbiji, pa je isplativo dalje ga razvijati. Kvaka je, očigledno, u prihvaćenim ograničenjima koja, svakako, nisu prijatna. Nisu prijatna ni u običnom životu, visokoj politici, bilo gde, ali ko plaća ima pravo da zahteva sigurnost svog novca. "Vansi", na primer. Dok plaća.
Zapravo, ključni problem i nije ekonomski jer, kako reče resorna ministarka - eventualna naknada se plaća tek kad se ispune oba uslova, a sva je prilika da će "Tesla" sa sadašnjih 5,3 miliona brže doskočiti do 12, nego "Konstantin" do milion. Zato je storija o niškom aerodromu tek jedan od mnogih primera bahatosti i dokaz funkcionisanja sistema; ne sistemska greška, već sistemska činjenica.
To se najlakše prepoznaje u Vučićevom nerazumevanju protesta "jer aerodrom prelazi iz državne u državnu svojinu, a i na jednom i na drugom nivou je ista partija na vlasti", koji implicira samo jedno - SNS da je vlasnik Srbije. A kao što se zna partija ne trpi drugo mišljenje i suvišna pitanja, seče preko kolena, odlučuje i zahteva bespogovornu poslušnost, prezire procedure, olako obećava. Svaka partija, ali ova je sada na sebe preuzela, kako vole sve da kažu, breme odgovornosti za razvoj Srbije, Niša, "Tesle"... I šta ima kome da objašnjava, ponajmanje tupavim Nišlijama ulogu "Konstantina"?
Ili što će, pored užičkog, primerice, koji je neiskorišćen, da ulaže baš u banjalučki aerodrom, a eto baš hoće! Odnosno kaže da hoće da bi najedila Nišlije. Zapravo, partijska država funkcioniše po logici znamenite snaše koja je, ljuta na muža, gola sela na mravinjak. Umesto da se ljuti na sebe što nisu dovoljno dobro pregovarali sa koncesionarom ili što su propustili da objasne zbog čega su ipak prihvatili ograničenja, vodeći političari u Srbiji se inate sa građanima od čijeg novca žive.
Što, ako se vratimo na početak, ne znači da ulaganje u banjalučki aerodrom nije isplativo - za Banjaluku koja, sasvim izvesno, Srbiji ne može da ustupi vlasništvo nad svojim aerodromom.
Ili može ako na oba nivoa bude ista partija?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.