Bilo bi, naravno, najinteresantnije da Vučić prelomi suprotno javnim očekivanjima svojih partijskih saboraca i Dačićevim nadama, kao i crkvenim nazorima i izvadi džokera iz rukava. Anu Brnabić. Višestruko interesantno, ako ništa drugo, vreme je da Srbija ima premijerku i da pokaže da joj tolerancija nije najslabija strana. Makar je praktikovala na nametnutu kašičicu.
Ovako je na ovom istom mestu s iste tastature pre 15 dana završen tekst objavljen na istom ovom mestu. Nedelju dana kasnije to "interesantno" postalo je stvarnost, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odredio Anu Brnabić za mandatarku nove vlade Srbije. Vlade koja će biti samo malo drugačija nego ona koja je skupa s njom na njegovom ekspozeu pre nešto više od godinu dana položila zakletvu.
Odluka, koja se ocenjuje u širokom dijapazonu od apsolutno vizionarske do upropastiteljske, tokom prethodne sedmice izazvala je i izaziva u Srbiji različita osećanja. Naravno, praćena je i priličnim političkim teatrom, u skladu s Vučićevim odnosom prema saborcima i partnerima, ali i oponentima i javnosti uopšte. Sama mandatarka je gotovo nevidljiva i odlučila je da govori tek posle izbora, u koji, uprkos ubedljivoj većini vladajuće koalicije, ima i dalje sumnji, ali ne javnih, nego plasiranih s najvišeg mesta iako i najprostije prebrojavanje kaže da je 153 "za" sigurno, što je 27 više od neophodnih 126.
Šta će premijerka raditi nije teško pretpostaviti - nastaviće tamo gde je Vučić privremeno stao, s tim što joj politički deo priče neće biti u mandatu. Samo ekonomski i reformski, mada je teško zamisliti da su oba ta zaduženja ostvariva bez političke potpore. Ali, nju je obećao predsednik, više kao predsednik najmoćnije Srpske naredne stranke nego kao predsednik Srbije. Prevedeno, to znači da se premijerka neće baviti kosovskim pitanjem niti spoljnom politikom, kao ni regionalnom. Taj deo posla radiće vicepremijer i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u sadejstvu s predsednikom države.
Takođe, premijerka neće morati da namiče većinu, jer će joj većina koja je bude izabrala biti stalno na raspolaganju, što za nju jeste olakšanje, ali i obaveza.
Naime, dobar deo te većine koju od objavljivanja imena mandatarke Vučić disciplinuje bukvalno što javno, što iza zatvorenih vrata, iritiraju sve tri osnovne činjenice vezane za ime Ane Brnabić - žena je, nije iz politčkog miljea i pripada tzv. manjini. Seksualnoj i to javno deklarisanoj. Svaka ponaosob od onih činjenica i u dobrom delu vladajuće većine, kao i u delu desne opozicije, pa logično i najširoj javnosti smatra se - falinkom, nedostatkom. Pri tome malo ko uopšte raspravlja o njenim stručnim kvalitetima koji je preporučuju za vođenje vlade. To, sem kroz nekoliko šturih rečenica, javno ne objašnjava ni Aleksandar Vučić.
Dakle, na vremenskoj sredokraći između predloga i izbora prve premijerke u istoriji višestranačke Srbije - što je nesumnjivo veliki iskorak za jedno tradicionalno društvo - sve se kreće na pipavom političko-medijskom terenu. Jedan od dežurnih zabavljača svetine Dragan Marković Palma, koji ima šest poslanika vladajuće većine, a poznat je kao izraziti homofob, još nije pristao na predsednikove molbe da promeni mišljenje jezgrovito izrečeno: "Ana Brnabić nije moja premijerka!" Mada, verovatano će se predomisliti iz najmanje dva razloga - prvi je što tako želi Vučić, a drugi gubitak vlasti i benefita koje na osnovu pozicije vuče. Ipak, cinici bi rekli da je to isti razlog. Treći, koji je način da se iole časno izvuče iz ćorsokaka u koji je uleteo jeste da se priseti da je za istu tu Anu Brnabić prošle godine glasao.
No, Palma je samo epizoda koja plastičnije nego druge oslikava šta sve čeka premijerku na novoj dužnosti. U prvom redu nepoštovanje. Manjak poštovanja biće značajno uvećan onom činjenicom da je žena, ali najviše nedostatkom partije iz koje je ponikla. Kao izraženo partokratsko društvo Srbija u partiji na vlasti vidi izvor svih dobara (kad počne da vidi zlo, onda izabere drugu partiju i tako ukrug). Kao ekspertkinja ponikla u nevladinom sektoru, usmerenom na privredu i ekonomiju, Ana Brnabić je i posle godine ministrovanja strano telo i u samoj Vladi, ali i u parlamentu, koji treba da je podržava i kontroliše. A s kojima, priznala ili ne, nema dobru komunikaciju, posebno s poslanicima koji će joj teško zaboraviti oštru kritiku da se ponašaju kao u osnovnoj školi. Što bi, zbog kakvoće parlamenta, pre moglo biti uvreda za školu i učenike nego Skupštinu i poslanike, ali doživljava se suprotno. Tačno onako kako je (tada još samo ministarka) i kazala.
Doda li se tome da se čak i deo vladajuće koalicije i samog SNS-a izjasnio protiv nje - što zbog manjinske pripadnosti, što zbog "uzurpacije" mesta i moći koja, po partokratskoj logici, ali donekle i po pravilima parlamentarne demokratije, pripada nekima od njih - onda dolazimo do možda najveće prepreke koja je čeka. Iako prilično odrešita, sama, bez političke baze, teško da će se izboriti sa odijumom u Predstavničkom domu (predstavničkom stranaka, ne građana), a Vučić, sve i da hoće, ne može biti njen stalni kerber. To što je žena biće dodatni razlog za šikanu, o čemu mogu da posvedoče sve političarke u Srbiji.
Činjenica da njoj pripada reformski posao koji će se bar u dogledno vreme svoditi na dalje čuvanje državne kase nauštrb privrede i građana, držaće je pod budnim okom svih ili bar ogromne većine, koja se još vodi pod sintagmom "tranzicioni gubitnici". Ana Brnabić nema politički aparat i moć da ublaži ne posledice reformi, nego njihov uticaj na ljude. Tim pre što je prihvatila s mandatom i obećanje o povećanju plata i penzija koje je u kampanji dao Vučić. To što će joj, po poslednjim najavama, ministar finansija biti Dušan Vujović ne mora biti olakšanje jer je vrlo oštro ovih dana kritikovao Vučićevu vladu (čiji je član) i samu Srbiju; ostvareni suficit Srbiji se zbog lošeg upravljanja može vratiti kao bumerang, jer ne služi svrsi sem da se kaže da je kasa puna. Najpunija u istoriji...
Moglo bi se još štošta nabrajati, primerice opozicija će se često vraćati na aferu "vetroparkovi", u kojoj je Ana Brnabić učestvovala aktivno, a ostalo je nerazjašnjeno da li s pozitivnim ili negativnim predznakom. Sreća u nesreći po nju jeste da je to jedina afera uz koju se vezuje njeno ime.
Napokon, Ana Brnabić ima još jednu "falinku", hrvatsko poreklo, što je u očima srpskih nacionalista, podjednako vladajućih i dela opozicionih, eliminiše kao ozbiljnu državnu funkcionerku, posebno kad je na vrhu piramide. Naravno bez osnova, ali za takvu vrstu emocija osnov je davno postavljen, iracionalno, s nabojem, bez argumenata, ali tu je i prečesto se i olako poteže. Gotovo ubojito.
No, na koncu, Ana Brnabić bi morala biti svesna svih tih prepreka koje su pred njom, a nema sumnje da je pristala i na ključnu - da joj Aleksandar Vučić bude mentor. Što iz ugla ministarke, pa i mandatarke kojoj treba obezbediti većinu i nije loša pozicija, ali sasvim je drugačije iz ugla premijerke koja tom većinom treba da upravlja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.