Provokator sa Peščanika

Ljiljana Smajlović - 09.08.2012 19:02

Verovatno ste pročitali da je pre deset dana umro Gor Vidal, čuveni američki pisac i esejista, ikonoklast i tvorac one slavne kovanice da Amerikom vlada jedna politička partija sa dva desna krila, demokratskim i republikanskim.

Među prvima je svoju domovinu prozvao imperijom tako da joj se etiketa zalepila, a pre smrti je još prorekao da će Sjedinjene Države završiti u vojnoj diktaturi, da "u sukobu sa milijardom muslimana" ne mogu da pobede i da im je sudbina da na kraju budu potčinjene Kini. Džordža Buša je nazivao lažovom i kradljivcem izbora, a Baraka Obamu nesposobnjakovićem. Vidala su drugi nazivali američkim Montenjom, a on je sebe video kao modernog Voltera. Potomak i insajder više američkih političkih dinastija, smatran je i autentičnim izdankom domaće aristokratije u sferi kulture i duha.     

Sigurno ste pročitali, jer su svi mediji na srpskom jeziku objavili vest o njegovoj smrti u 87. godini.  Ali je, od svih srpskih glasila sa ove i one strane Drine, samo medijska ikona "druge Srbije", beogradski Peščanik, našao za shodno da podseti na to kako je ovaj "briljantni provokator" mislio i govorio o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Na sajtu Peščanika pročitaćete kako se, 2. juna te godine, u intervjuu nemačkom Zidojče cajtungu podrugivao Bilu Klintonu što je, najavljujući NATO intervenciju protiv Beograda, Amerikancima prvo morao da predloži da izvade atlase kako bi na njima našli zemlju na koju je poslao bombardere:

"To je zaista bio nezaboravan trenutak. Kao svaki dobar populista, Bil Klinton je zastao kod reči 'atlas' jer većina Amerikanaca ne zna šta ta reč znači, a kamoli da ga imaju. Jugoslavija je stara rimska provincija Ilirija. Moj roman 'Julijan' se odigrava tamo. Predsednik Hari Truman je 1947, u doktrini nazvanoj kasnije po njemu, definisao politiku SAD kao nameru da se podržavaju slobodni narodi koji se opiru pokušaju podjarmljivanja od strane naoružanih manjina. Prema toj doktrini, SAD bi morale da priteknu u pomoć Srbima koje pritiska OVK. Ali Trumanova doktrina bila je prevara. Navodno smo želeli da pomognemo svakoj zemlji u cilju stvaranja dobre vlade, slobode i demokratije. Ali ona je od početka služila samo tome da opravdava naš moćni vojni establišment. Mi izdajemo više novca za naoružanje nego sve zapadne zemlje zajedno i za to su potrebni dobri neprijatelji. Otuda je pronađen 'neprijatelj trenutka', kao što Mekdonalds svakog meseca uvodi neku drugu specijalnu ponudu. Zbog toga moramo stalno da vadimo naše atlase. Jednom je to bio Norijega, potom Gadafi, pa Sadam Husein. A ovog meseca neprijatelj se, eto, zove Slobodan Milošević".

Dodao je da je imperijalna sujeta odvela Ameriku u Vijetnam, i da "sa istom sujetom letimo sada iznad Kosova i Beograda". Kada bi moja zemlja bila napadnuta onda bih je, razume se, branio, govorio je dok su bombe padale po Srbiji. "Ja sam se, uzgred, sam prijavio u Drugom svetskom ratu, to je bila stvar časti. Kada bi danas došla zapovest da se umešam u pobunu u Jugoslaviji, odmah bih kidnuo u Kanadu.... Pismo vojnoj službi za mobilizaciju u kome je Klinton izložio zašto je protiv rata u Vijetnamu bilo je jedino plemenito što je učinio u svom životu".

Zapravo i nije tako nevažno gde Vidalovu okrutnu satirizaciju američkih ratova danas na srpskom jeziku jedino možete naći. Domaće novinske agencije jedino su našle za shodno da pomenu da se slavni pisac "protivio ratovima u Vijetnamu i Iraku", pa su (Beta) donele i sledeći (ne)važni detalj:  "Vidal je tvrdio da mu je odluka da živi u inostranstvu narušila književnu reputaciju...".

Na prvi pogled se može učiniti da bi Vidal bio nešto poput nebeskog dara srpskoj desnici: verovao je da je Ruzvelt unapred znao za napad na Perl Harbur, kao i da je Buš imao dojavu o napadu na Svetski trgovinski centar, a slagao se sa Edvardom Hermanom da je "jedna od najžilavijih osobina američke kulture nesposobnost ili odbijanje da se priznaju američki zločini". Na nevolju konzervativaca, međutim, Vidal je bio homoseksualac i pionir borbe za gej i lezbijska prava, i pre nego što je ta borba na Zapadu postala politički korektna, a voleo je da se hvali da je spavao sa hiljadu muškaraca i žena pre nego što je napunio 25 godina.

Zanimljivija je, međutim, njegova recepcija u "drugoj Srbiji". Ljudi poput Gora Vidala i Harolda Pintera oduvek su, naime, izazivali izvesnu nelagodu lokalnih "liberalnih intelektualaca" koji bi sebe inače smatrali njihovim domaćim "pandanima".

Vidalova i Pinterova nemilosrdna kritika držanja zapadnog establišmenta u Srbiji uglavnom je dočekivana izrugivanjem "srpskim patriotama" zato što su Pinterovo kaštigovanje NATO-a primali sa zahvalnošću, ne gledajući mu u zube. Retko se ovde ko sa te, "mondijalističke" strane pridruživao vodećim zapadnim intelektualcima u verbalnim napadima na NATO bombardere, možda i zato što su bili prezauzeti objašnjavanjem "prevashodne odgovornosti ljudi koji vode ovu zemlju za sve što nam se izdešavalo". Teofil Pančić je tokom bombardovanja ulagao trud da u "Vremenu" objasni kako oni koji su iz Francuske 7 podržavali srpski ratni napor u Bosni nemaju prava da se sokole zato što ih Đerđ Konrad i Harold Pinter rečima brane od NATO-a. Pančić ovako rezonuje: Konrad i Pinter samo kritikuju rad svojih vlada, protestuju zbog ponašanja svojih vlasti, kao što i dolikuje nezavisnim intelektualcima. Čiste, drugim rečima, svoje dvorište, a ne tuđe, baš kao što to čini Teofil Pančić kad insistira da je Milošević odgovoran što nam se NATO bombardovanje "dešava".

Prenoseći Vidalov intervju iz vremena NATO bombi, Peščanik nam nije samo pokazao da mu vreme ništa nije naudilo. Pokazao je i da se jaz između Pinterovih, i argumenata njegovog "kolege" iz druge Srbije, i sa ove distance čini jednako velikim kao i onda. Ni Pinter, ni Pančić nisu voleli Miloševića. Ali dok je Pančić svojim čitaocima objašnjavao da se rat NATO-a protiv Jugoslavije može nazvati "prvim ratom iz ljubavi"  (ta je bombaška ljubav, istina, nastrana, ali sasvim ozbiljna i iskrena), Pinter je tvrdio da je to najobičniji "banditizam" i ratni zločin. Dok je Pančić srpske "nedoučene nacionaliste, sortu dostojnu žaljenja" podučavao da se "definitivno ne radi o nečijoj mržnji na Srbe" kao što oni "patetično zamišljaju", dotle je Gor Vidal nemačkom novinaru izlagao jednu sasvim drugačiju etiku: "Verujete li stvarno da mi mrzimo Miloševića zato što je on za nas zlikovac? Dobro, on je verovatno zao, ali mi imamo vlastite zlikovce. Naši vladari napadaju nedužne ljude iz vazduha. To je isto onoliko zlo koliko i sve što Milošević radi. Milošević se barem gnuša ljudi koje ubija, dok mi naše žrtve uopšte i ne poznajemo". 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • Ezop je kriv

    04.03.2015 16:32 - Jelka Jovanović

    Da znameniti Ezop davno, davno pre nove ere nije smislio basnu o vrednom mravu i lenjom cvrčku svima bi danas bilo lakše.

  • Slučaj Azre Miletić

    01.03.2015 16:48 - Branko Perić

    Nakon hapšenja sudije Azre Miletić istovremeno su se oglasili saopštenjima predsjednica Suda BiH i Visoki sudski i tužilački savjet (VSTS). Oba saopštenja sadrže istu vrstu poruke: pravosudni sistem je odlučan i sposoban da se obračuna "sa mangupima u svojim redovima"!

  • Zar je to čovek ili 54

    25.02.2015 20:35 - Jelka Jovanović

    "Zar je to čovek?" Tako je Primo Levi naslovio svoju knjigu sećanja i istinitih beležaka iz nacističkih koncentracionih logora i putovanja do njih. Ko je nije pročitao ne shvata simboliku broja 54.

  • Za čiji račun se Mostar brendira kao grad slučaj?

    23.02.2015 19:30 - Nino Raspudić

    Dvije prominentne američke firme za eksport demokracije i slobode, milom ili silom, National Endowment for Democracy (NED) i Radio Slobodna Europa, sklepali su zajedno patetičan dokumentarni uradak pod naslovom "Perspektive", koji je zadnjih dana ponovo skrenuo pozornost javnosti na Mostar kao "grad slučaj".

  • Čije su (državne) pare?

    20.02.2015 18:45 - Marko Đogo

    Oduvijek živim ovdje, na Balkanu, ali i dalje nikako ne mogu da se naviknem na poimanje stvarnosti koje dominira ovim našim prostorima, praktično od Vardara do Triglava, pa i šire.

  • Zašto je Vučić putovao u Zagreb (II)

    19.02.2015 18:37 - Denis Kuljiš

    Kad je počeo svoj premijerski mandat Milanović je odmah odustao od svake reforme - to mu se učinilo preteško, a značilo bi gubitak biračke potpore u izbornom tijelu s kojim je birokratski SDP srastao - državnoj administraciji.

  • Ni gvožđa, ni grožđa

    18.02.2015 18:38 - Jelka Jovanović

    Železara Smederevo do daljeg ostaje vlasništvo Srbije.

  • Zašto je Vučić putovao u Zagreb

    18.02.2015 18:10 - Denis Kuljiš

    Srpski premijer Vučić stigao je u Zagreb slalomski - prvo je zaobišao srpskog predsjednika Nikolića koji je rekao da neće ići na inauguraciju hrvatske predsjednice, što je možda bilo i najpametnije, a zatim i hrvatskog premijera Milanovića, koji mu je po protokolu trebao biti domaćin, a zapravo nije bio, jer je posjet ostvaren na višoj razini.

  • Banjalučki maskenbal

    17.02.2015 18:20 - Srđan Barašin

    Bilbordi su popunjeni, reklame na sve strane, društvene mreže vrve.

  • Tranziciona pravda i tranzicioni relativizam

    17.02.2015 18:03 - Branko Perić

    Sintagma "tranziciona pravda" odavno je u masovnoj upotrebi. Šta se pod tim podrazumijeva, teško bi se čitaocu moglo objasniti. Prva asocijacija za laika biće da je to neka "posebna" pravda, drugačija od one o kojoj smo učili i kakvu razumijemo.

  • Ko je slušao Denisa Zvizdića?

    15.02.2015 19:30 - Nihada Hasić

    Denis Zvizdić obećao je kule i gradove u svom programu rada u naredne četiri godine.

  • Spomenik palom razumu

    13.02.2015 18:59 - Boris Bajić

    Prije nešto manje od pet mjeseci Ostoja Barašin, direktor Turističke organizacije grada Banjaluka, dosanjao je svoj san. "Dosanjao sam svoj san" izjavio je svečano u šatoru razapetom na Trgu Krajine, otvarajući Prvi seoski vašar grada Banjaluke radnog naziva "Prvi međunarodni sajam turizma i zdravlja".

  • Put bez povratka

    11.02.2015 17:37 - Jelka Jovanović

    Miodrag Bulatović ih je zvao ljudi sa četiri prsta.

  • Otužna obljetnica »epohalnih prosvjeda«

    09.02.2015 16:45 - Nino Raspudić

    Neki su već istraživali kako i otkud se javlja revolucionarni duh, ali mi nije poznato da se itko bavio time kako i kamo on nestaje? Ponire li ispod zemlje kako bi opet negdje izbio, ili jednostavno ispari? Zatvara li se možda u američku ambasadu, kao u Aladinovu lampu, čekajući povoljnije okolnosti da opet izađe?

  • Ukazanje i objava Mirsada Kebe

    08.02.2015 16:42 - Branko Perić

    Bilo bi ohrabrujuće i za politiku i za pravosuđe da se umjesto Kebe pojavio tužilac koji je potpisao optužnicu protiv generala Armije BiH u čijoj su zoni ratne odgovornosti počinjeni zločini nad srpskim civilima. Ali, na to će se, kako stvari stoje, još čekati! Koliko?

Ljiljana Smajlović

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner

Mali oglasi

Predajte male oglase putem mobilnog telefona 065 1314! Uputstvo.