Još se nije slegla bruka zbog tzv. smrdljivih zgrada, a nova građevinska afera talasa Beograd.
Preciznije, mogla bi da ustalasa ukoliko se iko iole ozbiljnije pozabavi enigmom kako tri stambene zgrade nikoše na budućem magistralnom putu i to pune dve godine posle usvajanja Detaljnog regulacionog plana za trasu saobraćajnice? I kako su legalizovane kada se znalo da će maltene kroz spavaće sobe prolaziti put, prilazni deo mosta Zemun - Borča? I da je zemljište na kom su podignute namenjeno komercijalnim objektima, a ne stambenim?
Dve megazgrade koje ispuštaju neprijatan miris u novobeogradskom naselju Dr Ivan Ribar već nedeljama su tema, pre svega, zbog činjenice da se 92 porodice godinama truju fenolnim isparenjima. Ne samo da se truju, nego i plaćaju u ratama pošto je većina kupila stanove na kredit. Neželjena aroma potiče, kako je utvrđeno, od premaza oplatol, koji je legalno kupljen na tržištu, sa svim otpremnicama i računima. I atestom ekološkog ministarstva. Zdravstvene vlasti tvrde da neće biti trajnih posledica, a veštaci smišljaju kako će ukloniti izvor moguće bolesti takvim intenzitetom da je sam estetsko-ekološki problem mirisa u drugom planu. Ipak, dosad je samo nekoliko porodica rešilo da iskoristi ponudu Građevinske direkcije Srbije i privremeno se preseli. Dok se problem ne reši. Čišćenjem zidova, rušenjem zgrada, zamenom stanova...
Oklevanje ljudi da se sele ne treba nikoga da čudi; njihovi životi su bili koliko-toliko skockani za ne baš male pare, a selidbom postaju privremeni, deca će u neke druge škole i vrtiće, zaposleni će menjati brojne prevoze da stignu do posla, moraće da traže nove lekare, zubare, pekare, komšije. Ako ostanu, strahovaće od pomisli da ih fenol na koncu može ubiti. A ubijaće ih stres zbog te mogućnosti. Trčaće stalno na obavezne analize, deci će lepe tete u belom vaditi krv kao da su vampiri. Pri tom će ih izbegavati u prevozu, školi, radnji, na poslu, jer su njihova kosa, koža, odeća, obuća, papiri i ostale životne sitnice naprosto smrdljivi. Ni jedni ni drugi neće dobiti nadoknadu za doživotnu strepnju nije li fenol njihovu decu i njih same već oštetio?
Ako ostanu, strahovaće od pomisli da ih fenol na koncu može ubiti. A ubijaće ih stres zbog te mogućnosti. Trčaće stalno na obavezne analize, deci će lepe tete u belom vaditi krv kao da su vampiri. Pri tom će ih izbegavati u prevozu, školi, radnji, na poslu, jer su njihova kosa, koža, odeća, obuća, papiri i ostale životne sitnice naprosto smrdljivi
Stanari 21 stana u tri zgrade u zemunskoj Banatskoj ulici takođe su u nebranom grožđu, iako su i oni legalno kupili svoje stanove. Uknjižene. Istina, napravili su mali previd pošto nisu, kako to moderne birokrate kažu, "konsultovali" narečeni Detaljni regulacioni plan, već su poverovali državnim pečatima i investitoru, koji je imao navodno legalne papire - da gradi tamo gde se ne sme. Može biti da će se stanari Banatske u dogledno vreme svići na buku koju će doneti magistralni put kada most koji spaja Šumadiju i banatski deo Vojvodine krajem godine proradi. Možda će, kao porodice nekadašnjih železničara, koje su stanovale u staničnim postajama, toliko navići na prodorne zvuke da bez njih neće moći da zaspe. Možda će im adrenalin raditi uvek kada krenu iz zgrade, pošto će im život stalno biti na ruletu jer svaki nesmotren koračić može značiti i smrt. A smrt može doneti svaki kamion, autobus, motocikl, auto. Na kraju im mogu naplatiti i taksu za tu ekstremnu zabavu!
Ove dve građevinske storije samo su vrh ledenog brega koji će Srbiju jednog dana potopiti, a poznat je kao nelegalna gradnja. Doduše, u prvom slučaju reč je o materijalu kojim se gradi, a u drugom o odista protivzakonitom zidanju. U oba bi slučaja veza mogla biti korupcija, odnosno novac uložen tamo gde treda da se dobije atest, dozvola, uknjižba. Premda je komandna odgovornost neizbežna, to "tamo gde treba" uopšte ne mora biti visoka adresa, štaviše, može biti neki opštinski crv, crvić, šrafčić, naš dobri komšija koji se dosetio kako svoje prihode da uveća. Nije čovek uopšte mislio da će njegov ekstraprihod nekome načiniti pakao od života. I sasvim izvesno se ne oseća krivim. Pa, i što bi, kada tako radi svako ko može i gde može?
Ima li činjenica za ovu tešku tvrdnju? Koliko hoćete, ali svedimo ih na dve ministarske - obrazlažući prošlog leta najnoviju verziju, treću, četvrtu, Zakona o legalizaciji, tadašnji resorni ministar Velimir Ilić usred Skupštine reče da je Srbija evropski prvak po nelegalnoj gradnji. Cirka 1,3 miliona objekata je izgrađeno mimo zakona. Do tada. Kada bismo upetljali popisnu statistiku, to bi značilo da najmanje svako drugo domaćinstvo u zemlji poseduje nelegalnu kuću ili poslovni objekat. Najmanje, jer je među tim nezakonitim zdanjima mnošto stambenih zgrada i velelepnih kuća u kojima može živeti nekoliko prosečnih porodica.
Izjava dva - najavljujući raspodelu sredstava za obnovu kuća porušenih u majskim poplavama i klizištima sadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović kazala je da je više od 80 odsto - nelegalno. Kuće su građene uz obale reka, ponekad u samim koritima, na strminama i tokovima podzemnih voda. Pa, čuveni jagodinski bos Dragan Marković Palma u jeku poplava, pred kamerama, objavi poduhvat: "Noćas smo morali da evakuišemo celo nelegalno vikend naselje!" I osta živ. I nekažnjen, iako upravo on već bezmalo dve decenije rukuje jagodinskom administracijom.
Šlag na tortu je što će i nelegalni i legalni dobiti novac, doduše prvi s naznakom da grade tamo gde neka nova voda ili klizište neće razoriti novu kuću.
I smrdljive zgrade i zgrade na autoputu i kuće u rečnim koritima, na obalama jezera, kosinama koje bi teško savladavale i koze, deo su iste priče. U njoj su bukvalno i kuće na kućama, pun ih je Beograd - na krovovima starih zgrada uzdižu se vile - vidikovci. Kako pesnik reče, gde god zgodno mesto nađeš ti kuću posadi, a posle ćeš da se zamajavaš papirologijom. Tako je nikla Kaluđerica, najveće nelegalno naselje u Evropi. Doduše, još osamdesetih. U to vreme je u Kragujevcu lokalitet Popova šuma, klizište, preko noći raskrčen i prekriven kućama Srba koji su bežali s Kosova. Svaki veći grad u Srbiji ima neku takvu priču vezanu za tegobu života u postojbini. Doduše, ne valja zaboraviti da su šume krčili i kuće gradili pa ih preprodavali oni koji su prvi došli s koferima para.
Beograda što se tiče, podaci kažu da je Zemun bez premca. Od ukupno 136.000 nelegalizovanih objekata u 17 opština veličine do 800 kvadratnih metara, prijavljenih do 11. septembra 2009, u Zemunu je bilo čak 21.595 ili 16 odsto. Šestina. Za razliku od kosovske pozadine u Šumadiji, zemunska sekvenca je vezana za nevoljnike koji su tokom poslednjih balkanskih ratova bežali preko Save i Drine, iz Hrvatske i BiH. Oni koji su imali nešto novca, gledali su da se skuće. Bez svoje krivice najčešće nelegalno, jer se naselja uz Dunav, uzvodno prema Novom Sadu, opiru urbanizmu. Ne zato što to njihovi žitelji hoće, već zato što je čitav Beograd jedan ubranistički haos. Kao i u Popovoj šumi, muku ovih stradlnika često su koristili njihovi promućurni sunarodnici, ali i domaće vrane, pa su kuće, zgrade i poslovni objekti nicali kao pečurke posle kiše. I prodavani bez papira.
Kao i obično, ceh će plaćati oni građani koji se vladaju po zakonu, grade tamo gde treba, sa dozvolama, plaćaju sve što im se traži od projekta, preko priključaka, do TV pretplate i odnošenja đubreta
Ima li tu politike? Ima, naravno; kao što su na nelegalne i sumnjive gradnje na elitnim gradskim opštinama Vračar, Stari grad i Savski venac, krivi ili bar odgovorni "žuti", kadrovi Demokratske stranke (DS) i ranijeg koalicionog partnera Draškovićevog Srpskog pokreta obnove (SPO), tako su za Zemun odgovorni i krivi radikalni, podjednako stari Šešeljevi i napredni Vučićevi, jer suvereno vladaju Zemunom bezmalo dve decenije. Kao što je Palma odgovoran i kriv za poplavljeno nelegalno vikend naselje i ko zna šta sve još u tom pomoravskom čudu od varoši, tako je Velimir Ilić i odgovoran i kriv za haos u rodnom Čačku, gradu koji odavno ne liči na grad već na lošu lego konstrukciju.
Moglo bi se nabrajati još političkih i urbanističkih kockica haosa, ali neće biti vajde. Odgovornima neće biti ništa; možda će neki od onih komšija-ćata nagrabusiti jer krivca, ipak, mora biti. Ali, krupne ribe koje vladaju Srbijom već treću deceniju, u ovoj ili onoj političkoj i idejnoj odeždi i kombinaciji, neće stradati. Ma, ne da neće stradati, nego će građanima i dalje suvereno soliti pamet kako se zakon mora poštovati, sve plaćati, jer država nema para. Kao i obično, ceh će plaćati oni građani koji se vladaju po zakonu, grade tamo gde treba, sa dozvolama, plaćaju sve što im se traži od projekta, preko priključaka, do TV pretplate i odnošenja đubreta. I čudom se čude što su tako glupi!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.