Nije greška, mada bi i cirkus bila odgovarajuća reč. Dakle, nedeljni vanredni parlamentarni i redovni pokrajinski i lokalni izbori potvrdili su da je Aleksandar Vučić političar sa daleko najviše poverenja građana Srbije, a njegov SNS vodeća stranka. Na svim nivoima. Ipak, samoproglašena istorijska pobeda - kao i sve što Vučić radi otkad je na kormilu Srbije! - daleko je od stvarnog trijumfa. Za početak, izborni lideri ispustili su iz ruku raniju ubedljivu (iznad)dvotrećinsku većinu, a sam SNS pao je ispod proste većine.
Drugo, što je dugoročno za samog Vučića i njegov SNS, još opasnije jeste širenje parlamentarne opozicije levo i desno, pa će, kako je to precizno prokomentarisao izraelski ambasador u Beogradu, novi srpski parlament biti uzbudljiv.
No, možda je sve ovo napred rečeno, pravljenje računa bez krčmara, pošto Republička izborna komisija (RIK) preliminarne zvanične rezultate treba da saopšti 28. aprila, a konačne posle ponavljanja izbora na nekoliko mesta. U međuvremenu i pobednik i većina novih starih parlamentarnih kandidata u svojim štabovim će prebrojavati glasove - RIK je posle sumnji u valjanost obrade podataka svim listama omogućio materijal, ali s jasnim uputstvom: "Brojite sami!" Što znači da nije udovoljio ni Vučićevom zahtevu da se ponovo prebrojava. Što je, opet, posle mnogih nejasnoća jedno pozitivno brojanje za RIK.
Dakle, može biti da pravimo račun bez krčmara, ali mnogo je verovatnije da će ipak biti taknuto-maknuto, da je povika "drž'te lopova!" samo uvertira u pravljenje nove vlade, te da će novi saziv činiti sedam lista stranaka i koalicija s republičkom pokrivenošću, plus pet manjinskih.
Ubedljivo najviše glasova građana osvojila je lista "Aleksandar Vučić - SRBIJA POBEĐUJE", koja sa 131 poslanikom može sama da formira vladu. Lista da, ali ne i Srpska napredna lista, koja sama ima manje od 100 mandata, a za vlast je potrebno najmanje 126. Naime, Vučić je u skladu sa sloganom iz naziva liste i u želji da Srbiji ponudi Srbiju u malom, "ugostio" niz stranaka i nestranačkih ličnosti. Provizorna računica kaže da predizbornim koalicionim partnerima "duguje" najmanje 35 mandata, kada su stranke u pitanju: najzamašniji kolač ide SDPS-u Rasima Ljajića - deset mesta, a slede penzioneri Milana Krkobabića (PUPS, koji je za ove izbore preleteo iz tabora SPS-a u krilo SNS-a) sa osam. Tu su i stare - ne samo Vučićeve mušterije, pošto su, kao i Ljajić, neki do pre četiri godine bili gosti na listi DS-a - Vulinov PSS, Karićev PSS, Ilićev NS, Draškovićev SPO, a kao novitet Srpska narodna stranka (tri mandata), plus jedan za otcepljeno krilo DSS Andreju Mladenoviću. Ima ih još, poput Marijana Rističevića, ali za njega se veruje da je veći SNS i od samog Vučića.
Uprkos šarolikosti pobedničke liste, teško je očekivati da će bar pri konstituisanju parlamenta njen lider imati problema. Štaviše, preostali mali kolač za SNS mogao bi biti izvor većih glavobolja, posebno u svetlu spekulacije da se sadašnji predsednik stranke Vučić i bivši predsednik stranka, sada predsednik države Tomislav Nikolić prilično razmimoilaze. A sa njihovim deobama, deli se i članstvo, s tim što je teži tas na strani Vučića. Vanredna izborna sjednica Skupštine SNS-a, zakazana za 28. maj kao uvod u sastavljanje vlade, pokazaće koliko ima istine u tim tvrdnjama. I konačno, s kim će od svojih ljudi Vučić graditi novu vlast. Nesumnjivo da će mu biti teže nego dosad, kada je upravljao astronomskom većinom od 206 poslanika: 158 sa svoje liste, 44 s liste SPS - JS - PUPS i šest Saveza vojvođanskih Mađara. U novom sazivu, ako opstane taj savez, neće imati dvotrećinsku većinu, koja je neophodna za najavljenu promenu Ustava. Inače, pre tog posla maja 2017. Srbiju čekaju redovni predsednički izbori, što će biti novi ispit i za staru novu vlast i za staru novu opoziciju.
Dalja računica kaže da šest opozicionih lista, po stanju 26. aprila, ima 70 mandata, dok je pet manjinskih lista osvojilo deset poslaničkih mesta. Dačićevim socijalistima pripada 29, ali nije izvesno da će ih Vučić ponovo pozvati u vlast. Doduše, ako sudimo po teškim rečima koje su padale u kampanji i otrovnim strelama upućenim SPS-u i Dačiću lično, ali to ništa ne mora da znači u politici. Setimo se samo teških ne reči, nego optužbi, koje su do maja 2012. razmenjivali Aleksandar Vučić i Mlađan Dinkić, pa ih to nije omelo da uđu u istu vladu.
Teške reči i još teža nedela četiri godine ranije nisu sprečili savez tada Tadićevih demokrata sa Dačićevim socijalistima, pa bi i ovogodišnje predizborne čarke mogle lako da padnu u vodu. Tim pre što je Vučić i dalje snažan, a Dačić je manje jak nego što je bio, ali i dalje drugi.
Iako rezultati po rasporedu i političkoj snazi liče na prethodne, ima značajnih pomaka - u parlamentu će biti i tvrda desica, koju oličavaju radikali Vojislava Šešelja (22 mandata) i Dveri Boška Obradovića, koje se u koaliciji sa DSS Sande Rašković-Ivić najviše pribojavaju prebrojavanja jer su tik uz cenzus. I DSS je dovoljno desno, pre svega zbog antievropskog stava, koji njihova predsednica naziva evroskepticizmom, i naglašene ustavobraniteljske pozicije zbog - Kosova. No, sve zajedno to će biti 35 mandata, ni približno dovoljno da kormilara skrene s glavnog kursa i umesto u Brisel ukotvi u - Moskvu. Nedovoljno za promenu, ali više nego dovoljno za talasanje.
Ovde valja reći da dobar deo Srbije i samog Vučića vidi kao desnicu, ne tvrdu poput njegovog eksmentora Šešelja, ali svakako desno od centra.
Zahvaljujući prodoru desne desnice, proleve snage imaće jednog poslanika manje nego u dosadašnjem sazivu, lista oko DS 16, a savez SDS - LDP - LSV poznatiji kao Boris/Čeda/Čanak 13. Kao prva pomoć u kritici Vučića stiže i jedno od iznenađenja, pokret Dosta je bilo eks-Vučećevog ministra Saše Radulovića sa 16 mandata.
Sve u svemu, zaista će biti uzbudljivije, posebno što će SNS-u za dvotrećinsku većinu biti potrebni i bošnjački mandati, eksmuftije Muamera Zukorlića i/ili Sulejmana Ugljanina, uz jedan mandat Slovaka, koji su se za ovu priliku prekrstili u Zelene. Biće zanimljiva i saradnja Bošnjaka, u Sandžaku vrlo zavađenih.
Za kraj, mada je to možda i početak, biračka krvna slika je izmenjena u odnosu na 2014: Vučićeva lista ima oko 40.000 glasova više, što korespondira s većom izlaznošću, ali ne i s osnaživanjem sa dva nova partnera (PUPS i SNP). Socijalisti imaju 80.000 glasova manje; ako ih je PUPS odneo Vučiću, onda je više nego izvesno da je njemu Šešelj uzeo najmanje 100.000. Naime, SRS je u odnosu na 2014, kad je ostao ispod cenzusa, učetvorostručio bilans i ima oko 290.000 glasova. Preostalih stotinak hiljada razlike, nema sumnje, uzeo je savezu DSS - Dveri, koji baš za toliko ima manji učinak nego pre dve godine.
Napokon, Radulović je utrostručio skor i sigurno je najviše profitirao na račun koalicije SDS - LDP - LSV, koja je podbacila za oko 110.000 glasova.
No, sve je još račun bez krčmara, koji ponovo broje pazar. Nije to loše, jer kako stvari stoje, ako Ustav bude promenjen 2017. lako se može dogoditi da 2018. budu novi izbori. Jedno od centralnih pitanja ustavnih promena jeste reforma izbornog sistema, a ustavna promena izbornog sistema opet narod vodi na birališta.
Dakle, putovaće ovaj izborni ciklus, ne smo kroz taze zapisnike, nego i vreme. Nadajmo se ubuduće bez "bugarskog voza" - glasanja pod nadzorom i uz mito, unapred popunjenim listićima - koji je ovog puta imao više stanica!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.