U Srbiji besni nekoliko ratova, javnih da javniji ne mogu biti, a opet izostaje reakcija i javnosti i tzv. nadležnih organa, iako oni urušavaju temelje sistema i društva. Valjda je to normalno, posebno kada se postigne varljivo primirje kao u sukobu ministra Aleksandra Vulina i nevladinog sektora.
To je prvi rat. Mreža nevladinih organizacija našla je silne propuste u konkursu za projekte NVO za unapređenje sistema socijalne zaštite. Zvuči rogobatno i birokratski, ali to je novac kojim brojna udruženja građana sa margine uspevaju koliko-toliko da pomognu svojim štićenicima, gladnima, beskućnima, bolesnima... Ispostavilo se, međutim, da je dobar deo novca namenjen tek registrovanim organizacijama, više nego očito namenski pravljenim baš za taj konkurs pa da su iste porodice registrovale NVO u različitim mestima, nudile istovetne projekte iako nisu imale ni dana iskustva. Ukratko, sve suprotno uslovima konkursa.
Umesto da napravi reviziju, ministar Vulin je odlučio da konkurs naprosto zanemari i dva miliona evra uplati novoosnovanom državnom Fondu za pomoć deci oboleloj od teških bolesti. Rukovodio se pri tome, kako kaže sam, ljudskim, a ne ministarkim delom svog bića, a prevagu čoveka nad ministrom pozdravila je i Vlada Srbije naknadnom odlukom da odobri prenamenu budžetskog novca.
Tako je Vulin dobio prvo poluvreme i u drugo ušao s ogromnom prednošću. A drugo, trajaće sigurno duže nego prvo. Nije provera mahinacija na spornom konkursu nego provera nevladinih organizacija, koje, kako kaže ministar, deset godina dobijaju novac za projekte. Nije imenovao nijednu, ali nije potrebno biti mudrac pa pogoditi na koje misli - one koje su tražile njegovu ostavku zbog bahatosti i kršenja zakona. I koje su, uzgred, otkrile i obelodanile mahinacije. Ne ljuti se na njih, objašnjava, ali... A i što bi se ljutio kad su mu omogućile da ih jednim potezom pera zbriše i otvori davno željeni široki front protiv njih?
Ispostavilo se, međutim, da je dobar deo novca namenjen tek registrovanim organizacijama, više nego očito namenski pravljenim baš za taj konkurs, pa da su iste porodice registrovale NVO u različitim mestima, nudile istovetne projekte iako nisu imale ni dana iskustva
E, sad, valja iskreno reći da i u civilnom sektoru, kao i u privredi i politici, sportu i kulturi, medjima, svuda gde ljudi rade, ima mešetarenja i mešetara, velikih majstora i velikih loža. Nije to tajna ni za deo NVO koje su kritikovale Vulina; neretko unutar samog nevladinog sektora izbiju sukobi u kojima se sredstva obračuna nikako ne mogu nazvati civilizovanim i građanskim. Ali, kao i za berzanske lopove, secikese i muljatore drugih fela i za njih postoje policija i sud pa ko je kriv neka odgovara. Posle istrage. Nema tu mesta sentimentu; zakon, ponovimo omiljenu floskulu političara, važi za sve. Posebno za njih.
Ako je tako, čemu onda rat? Konkursi i postoje da bi se na najmanju moguću meru svelo diskreciono pravo moćnika da sami odlučuju o tome kako će biti trošen novac iz zajedničke kase poznate kao budžet. Preciznim pravilima, unapred poznatim svima, smanjuje se i mogućnost mahinacija. Sa druge, nevladin sektor je kontrolni stub društva, ali i njegov angažovani deo koji pokriva mnoge oblasti života koje državni aparat ne vidi i ne može da opsluži. Posebno u lokalnim sredinama i siromašnim opštinama, za koje po pravilu važi izreka "daleko od očiju, daleko od srca". Civilni sektor, dakle, nije subverzija sistema, kako se često doživljava i kako to vlast voli da insinuira pa i optužuje, iako i najgori političar zna da su NVO nadopuna sistema, koja podrazumeva i redistribuciju moći i novca pa je, verovatno, osnovni problem u tome.
Drugi rat nešto duže traje, ali u osnovi ima iste elemente - već mesecima na udaru vladajuće većine su nezavisne institucije, a najviše otrovnih strela upućuje se prema zaštitniku građana Saši Jankoviću i povereniku za dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću. Gotovo da nema dana da ombudsman i poverenik nisu u klinču sa izvšnom vlašću na raznim nivoima i raznim povodima, čitava bi se knjiga mogla napisati iz njihove prakse. Dosta je vladajućih primedaba i na Agenciju za borbu protiv korupcije, pre svega u delu njenog posla vezanog za kontrolu sukoba interesa i finansiranje političkih stranaka.
Kao i u slučaju NVO, nezavisne institucije se najlakše etiketiraju kroz novčanu prizmu, pa kad god se nekom u vlasti ne dopadne ono što Janković, Šabić ili Agencija utvrde, sledi prozivka vezana za njihove - zarade i projekte. To najradije praktikuju narodni poslanici većine za skupštinskom govornicom u direktnom televizijskom prenosu, tamo gde prozvani nikako ne mogu da se odbrane. "Pravednici" mašu hartijama, zbrajaju milione i kamione tako da sirotom gledaocu ne ostane ništa sem da veruje kako su nezavisne institucije najveće krvoprije naroda i da bi budžet procvetao kada njih ne bi bilo.
Ista meta, isto odstojanje. Na jednoj strani tvrda politička vlast, na drugoj njeni kontrolori. Ruku na srce, nezavisne institucije nisu bez mana, a nisu bile omiljene ni ranijoj vlasti koju je predvodila Demokratska stranka; ista ona koja ih je i formirala u skladu sa Ustavom, agendom evropskih integracija i uspostavljanjem modernog društva. Sama činjenica da su zakoni o povereniku, ombudsmanu i Agenciji često na doradi ukazuje na permanentnu potrebu svake vlasti da ih ograniči. Kad to ne može, pribegne oprobanom receptu dezavuisanja, a šta je lakše nego optužiti ih za krađu? Prevashodno velikim platama, iako te njihove plate određuju upravo narodni poslanici zakonima i budžetom.
U prljavi obračun dva režimska čeda ne upliću se ni novinarska udruženja i asocijacije, iako bi po prirodi stvari trebalo da zaštite i profesiju i javnost od takvih "profesionalaca". Ali, što je sigurno, sigurno je, jer onome koga "Kurir" i "Informer" dohvate posle obrade nema života
Uzgred, ova većina je odbila da razmatra ombudsmanov zakonski predlog, kojim bi bili ograničeni prihodi svima koji se finansiraju iz budžeta, što uključuje predsednika, premijera, poslanike, poverenike, javne službe... Dakle, ne samo plate, već prihodi iz budžeta po svim osnovama, na primer, naknade u upravnim odborima institucija. Odbijeno je bez obrazloženja.
Treći rat, za širu javnost najatraktivniji, odvija se unutar četvrtog stuba društva, u medijskoj sferi - između dva najuticajnija tabloida "Informera" i "Kurira". Danima se, uz obilje dokumenata i nazovi dokumenata, međusobno optužuju za - krađu. Uglavnom se zadržavaju na novcu koji potiče iz budžeta ili je obezbeđen, navodno, uz pomoć uticajnih političara i tajkuna koji su bili s njima u sprezi. Ako bi, a velika je verovatnoća da jeste, bar deo tih dokaza bio validan, vlasnici obe medijske kuće završiće u zatvoru. Naravno, posle istrage i suđenja. E, ali, izgleda da to nema ko da istražuje pa su prinuđeni da se "odaju istraživačkom novinarstvu", kako to voli da kaže vispreni Basara, i polože javanosti račune. O onima drugima, razume se.
Sila kompromitujućih papira ne tangira ni resorno Ministarstvo kulture i medija, iako je sistem "izveštavanja" u ovom ratu takav da nesumnjivo zagađuje javni prostor, ako ništa drugo. U prljavi obračun dva režimska čeda ne upliću se ni novinarska udruženja i asocijacije, iako bi po prirodi stvari trebalo da zaštite i profesiju i javnost od takvih "profesionalaca". Ali, što je sigurno, sigurno je, jer onome koga "Kurir" i "Informer" dohvate posle obrade nema života. Ima u svemu tome i nade da će se protivnici međusobno istrebiti, pri čemu će svi ostali sačuvati čiste ruke i čist obraz.
Ima još mnoštvo ratova i ratića, jedan je, primerice, protiv Tužilaštva za ratne zločine, drugi je unutar kulture koja će bez većeg otpora uskoro ostati bez tradicionalnih umetnosti poput baleta. Politički je permanentan. Moglo bi se još štošta navesti, a svaki je sudar dva sveta - sem u slučaju "Informera" i "Kurira", koji su dva lica istog sveta. U svakom je vlast s jedne strane, a građani i njihovi predstavnici s druge.
Posle prvog Vulinovog poluvremena, nije teško pogoditi ko će izgubiti, a kad pobednici shvate da su to sve Pirove pobede biće kasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.