U ljubavi i ratu je sve dozvoljeno, kaže stara mudrost. Ljubav nam je sve ređa, a pravog rata, bogovima hvala, na ovim prostorima više nema.
Ipak, poprišta su na sve strane, pa se tako rasprava o budžetu Srbije za narednu godinu i trećem rebalansu ovogodišnjeg budžeta u ponedeljak u Skupštini Srbije pretvorila u pravo bojište; na jednoj strani je bila nadmoćna većina, ojačana ministrima i premijerom Aleksandrom Vučićem, a na drugoj šačica opozicionih poslanika. Šačica ne zato što bojkotuju zasedanje, već zato što su ubedljiva manjina. Treba li naglašavati da su budžetske stavke bile samo povod za demonstraciju sile prvih i nemoći drugih?
Šta se sve događalo tokom gotovo 16 sati načelne rasprave o stanju u državnoj kasi zna svako iole upućen u politička zbivanja; bilo je dovoljno atraktivno da i regionalni mediji zabeleže rečnik uvreda, ali da nedovoljno upućene podsetimo šta je prethodilo političkom pozorištu. Sa nekoliko sedmica zakašnjenja Vlada je parlamentu prosledila Predlog budžeta za 2015; materijal težak 4,5 kilograma, na nekoliko hiljada stranica, trebalo je pročešljati od četvrtka do ponedeljka, što je svakako razlog za napetost. Tvorci budžeta tvrde da je toliko reformski da su ga pohvalile sve međunarodne finansijske institucije i nekoliko ambasadora! Može biti, mada je pitanje kako to da je državni račun stigao pre do njih nego do onih koji formalno o njemu odlučuju, ali da ne komplikujemo ionako zakučaste stvari.
Dan kasnije poslanicima je poslat i treći rebalans budžeta, poslednji put rebalansiranog pre dva meseca. Taj je dokument kraći, ali sa gomilom cifara koje su samo autorima jasne. Onima koji su gledali skupštinski prenos svakako ništa nije jasno, jer se iz sve sile referata i parareferata ne može dokučiti da li se "pegla", primerice, poslovanje ER Srbije, kako tvrdi opozicija, ili se zaista samo nadoknađuje deo davno nastalih obaveza prema nekim građanima, na primer zaostale subvencije poljoprivrednicima, kako tvrdi vlast. Biće da je istina na sredini, ali to i nije previše važno, jer se ionako moraju platiti i nova flota i stari dugovi.
No, važna je jedna začkoljica: otkud višak novca u vazda deficitarnoj kasi? I zašto nije prenet u 2015, tim pre što je rasprava o budžetu već otvorena? To je kopkalo i opoziciju i poslužilo joj kao argument za tezu da vlast ne ume realno da projektuje prihode i rashode. Što je u Srbiji, inače, hronična boljka, pa svaki budžet ima bar jedan popravni. To se redovno dešavalo i dok su stranke sa predznakom demokratske i ekspertske bile na vlasti, a u slučaju aktuelne i prethodne, koju predvode Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, za samo dve i po fiskalne godine ovo je, kako kaže šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović, osmi budžetski eksperiment.
Pre nego što pređemo na pomenuti rečnik uvreda, podsetimo i da je budžete za 2013. i 2014. pravio mlađahni ministar Lazar Krstić, poznat kao čudo s Jejla. Krstić je ovu vladu napustio posle samo dva meseca zato što nije bila dovoljno reformska. Prevedeno, uplašen mogućim socijalnim nemirima, premijer je odbio njegov predlog da plate u javnim sektoru i penzije smanji za 20 odsto i priklonio se srednjem putu; plate za deset, a penzije stepenasto, od nekoliko odsto do dvadesetak. Krstića je nasledio svetski priznati stručnjak Dušan Vujović, koji je i krojio kasu za 2015. (plus dva rebalansa), čovek koji nesumnjivo zna posao, ali nije prorok. Da jeste, video bi i pre dva meseca višak koji se sada pojavio. No, ne bojte se, o brojkama, za to ima pozvanijih, u našem fokusu je politička nekultura.
Predsednica Skupštine Maja Gojković nije vodila sesiju u ponedeljak; dvodnevna poseta Ruskoj dumi joj je dobro došla da sebi da još malo predaha. Naime, pre nekoliko sedmica predsednica je izgubila živce stalnim javljanjem poslanika opozicije i uvredljivim polemikama kolega iz većine i jednostavno napustila sednicu uz antologijsko objašnjenje da se "ne slaže sa tim da poslanici govore šta hoće". Predsedavanje je tada prepustila svom stranačkom kolegi (SNS) i potpredsedniku parlamenta Igoru Bečiću; u političkoj javnosti Srbije on je poznat po tome što efikasnije od ostalih potpredsednika i same predsednice štiti Vladu, posebno premijera, ali i poslanike većine. Od opozicije, razume se, koja bi svašta da pita ministre, predlaže i obrazlaže amandmane, raspravlja, replicira.
Tako je bilo i u ponedeljak kada se, mimo najave u parlamentu, pojavio i premijer lično. Vidno iznerviran upadicama poslanika Demokratske stranke i Nove stranke, premijer im je bez pardona poručio: "Vi ste bili i ostali najobičnije kukavice. Izgleda da imate problem kad vas se neko ne plaši!" Stefanović je zatražio premijerovo izvinjenje građanima, uz tvrdnju da "premijer pokazuje visok stepen nervoze, besa i čak neke vrste prostakluka u političkom smislu". Uz opetavanje teze o kukavičluku, bilo je sekvenci o političkom bumerangu, banderama, uličarskom rečniku, neznanju, štetočinama, sve uz neformalni predlog "da se sve to pohapsi" (Marijan Rističević, SNS). Kulminacija je dostignuta kada je ekspremijer, sada poslanik NS, Zoran Živković Bečiću rekao: "Stoko!", zato što mu nije dozvolio da replicira premijeru. Onda je, opravdano, Bečić posle tri opomene naredio da Živković bude izbačen iz sale. "Odmaraće" se nekoliko sedmica i za kaznu dobiti samo pola plate. Igrokaz je nastavljen do duboko u noć u nešto smirenijoj atmosferi, ali sve vreme na ivici tuče.
O tome šta budžet zaista donosi građani mogu da saznaju ako ga sami pregledaju ili slušaju finansijske eksperte koji ga još listaju.
Bura u parlamentu Srbije nije novost; tokom dve i po decenije novog višestranačja svašta se dešavalo, Vojislav Šešelj je čupao kablove sa mikrofona jednog predsedavajućeg, drugog polio vodom, poslanika tada opozicionog SPO Mihajla Markovića nokautirao je radikal Ilija Vakić, po ugledu na svog lidera radikalka Nataša Jovanović je polila predsednicu i imenjakinju Mićić vodom, a poslanika Miloljuba Albijanića šutnula u cevanicu, takođe radikalka Gordana Pop Lazić je imenjakinju Čomić (DS) gađala cipelom: njihova koleginica Vjerica Radeta sipala je kletve; Mlađan Dinkić je Jorgovanki Tabaković rekao da je džukela; naprednjaku Igoru Bečiću njegov raniji stranački kolega Slavoljub Živković je razbio nos; tog istog Živkovića Tomislav Nikolić je počupao za kosu pošto mu je (Živković) opsovao majku, a taj isti Nikolić, koji je sada predsednik Srbije, onom istom Dinkiću, koji je bio ministar, bukvalno je rekao: "J…, ti mater, g…. jedno!"
Dug je spisak skupštinskih nepodopština, ali ruku na srce počupaju se i poslanici u zemljama stare parlamentarne demokratije, o postkomunističkim da i ne govorimo. Ipak, u Srbiji ima jedna konstanta - u incidentima nepriličnim najvišem zakonodavnom i predstavničkom domu uvek su jedna strana radikali; bilo stari, kojih tu više nema zato što su ostali ispod cenzusa, bilo napredni, koji sada imaju 158 poslanika (od ukupno 250). Valja još reći i da su svi premijeri i većina ministara uvek koristili skupštinsku salu da poslanicima opozicije čitaju bukvicu, retko sa pominjanjem rodbine i faune, ali uvek sa primetnim prezirom. I sve to u direktnom televizijskom prenosu, potom odloženo u vestima i istaknuto u štampi. Gledaju to i čitaju građani, stari i mladi, vremenom postaje normalno da sabesedniku kažeš "stoko" i preporučiš mu psihijatra (ili veterinara), a u nedostatku takvih argumenata da ga ćušneš, šutneš, počupaš, nokautiraš.
Ako je to dopušteno onima koje su građani birali, zašto ne bi bilo i građanima? A o tom što je od eklatantnog nevaspitanja i demonstriranja sile nad slabijim do anarhije samo korak neka brine neko drugi!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.