Buran vikend je za nama, ali između "Trepče" i "Informera" nema dvoumljenja, tim pre što su i rudarski gigant i medijski monstrum i dalje u našem dvorištu.
Prvi će, po prirodi stvari, zagađivati životnu sredinu pošto je teško rudu vaditi bez prljanja. Drugi će i dalje, sa svom ostalom tabloidnom braćom i sestrama, zagađivati mentalnu sredinu. Ne samo kao "Trepča" u okolini nalazišta, već mnogo šire. I mnogo duže, kao što će čitalac koji ima strpljenja pročitati na kraju ovog teksta. Povod je gotovo bizaran - porno-fotografije na naslovnoj strani, objavljene u vikend izdanju uticajnog srpskog tabloida. Ni prve ni poslednje, ni u ovom, ni u drugim čitanim dnevnim listovima, koji mekom i tvrdom pornografijom svakodnevno učvršćuju tiraž. Problem je nastao zato što je izvesna američka porno-diva predstavljena kao predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović.
"Grešku" je već narednog dana, u nedelju, na konferenciji za novinare obznanio sam vinovnik, glavni urednik "Informera" Dragan J. Vućićević. Da ne prepričavamo mnogo: nasamario ga je, kaže, inače pouzdani izvor iz obaveštajnih krugova, s kojim lepo sarađuje godinama. Doduše, prvo ga je označio kao pripadnika neke od hrvatskih službi, pa se kasnije korigovao i prebacio ga u naš atar, kao da je uopšte važno da li prljav veš nabavljaš na zagrebačkom ili beogradskom buvljaku. "Ovo je velika profesionalna greška, nedopustiva i ja preuzimam odgovornost i spreman sam da snosim sve moguće posledice, pa i da budem uhapšen. Ne želim da ovo izgleda kao pokušaj da 'Informer' prođe bez posledica", rekao je D.J.V., uz nadu da gaf neće remetiti odnose Srbije i Hrvatske!
Greška je, dakle, to što na naslovnici nije gospođa K.G.K, a ne što je, za početak suprotno zakonu i profesionalnim normama, porno-sadržaj objavljen na naslovnoj strani. Sa više nego jasnom političkom namerom da se unizi predsednica jedne ne baš prijateljske države. Šta je, inače, druga svrha objavljivanja intimnih fotografija, čak i da su autentične?
Ali, ako ćemo pošteno, u vizuri ovog i ostalih "informera", jedina greška i jeste netačan identitet; njima je žena inače dobra samo kad je gola. Ako neće sama da se skine, skinuće je oni. Posebno ako se usudi da misli i govori drugačije nego što to oni žele i diktiraju. Legitimnost takvoj vrsti "novinarstva" dali su sami tabloidi uvođenjem dame dana, razgolićene devojke u pozi za koju je provokativno blaga reč, uz obavezan idiotski komentar, sa jasnim seksualnim ponudama. Političarima, podrazumeva se. Pošto se zadržavamo na ovim prostorima, "recept" koji je u rudimentu gajio nekada čitani i gledani magazin "Duga", u dnevnu informativnu orbitu plasirao je "Blic", a onda su ga preuzeli redom svi ostali tabloidi. Nije ni bilo teško jer su njihovi čelnici potekli iz iste škole, često se i rotiraju, pa jedan je danas glavni urednik jednog, sutra drugog, u nedelju trećeg tabloida i tako ukrug.
Najsrećniji su, naravno, kad uz neimenovane golišave dame mogu da pokažu još neku; estrada se često nudi sama, starlete više nisu dekor nego obaveza, a najkrupniji zalogaj su političarke. Tako se isti ovaj "Informer", više u crnogorskom, nego beogradskom izdanju, lane proslavio skarednim fotografijama na kojima je navodno tamošnja opozicionarka Vanja Ćalović. "Dokažite da na snimku nije Vanja Ćalović i gasim 'Informer'", uzviknuo je D.J.V. u svom gnevu pravednika. Pred takvim izazovom svako iole normalan uzmiče, posebno ako se zna da je reč o podzemnom ratu protiv neistomišljenika i političkoj diskvalifikaciji prvog reda. Doduše, sama Vanja Ćalović je identifikovala izvor političke pornografije, ali, da skratimo, "Informer" i njegovi izvori su pobedili. Svako ko danas čuje Vanju Ćalović nehotice prvo pomisli na zoofiliju. Isto bi se desilo i u slučaju K.G.K da Vućićević sam nije priznao falsifikat i donekle ublažio posledice, mada će prosečni čitalac ubuduće predsednicu Hrvatske više ceniti po oblinama, makar i tuđim, nego rečima. Makar i Tuđmanovim, ali to je druga tema.
Elem, da stvari treba hitno popravljati shvatio je i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i po službenoj dužnosti pokrenuo istragu protiv "Informera". Tužilaštvo će utvrditi ima li elemenata za optužnicu i kakvih, ali sva je prilika da će D.J.V. prekršajno platiti 50.000 do 150.000 dinara, odnosno najmanje 400, a najviše do 1.500 evra, koliko po Zakonu o javnom informisanju i medijima košta poturanje pornografije na naslovnu stranu.
Valja još reći da se tabloidi ne zaustavljaju samo na ženama, skinu oni i pokojeg muškarca, recimo bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića su ulovili na odmoru. Čudo neviđeno, čovek na moru u kupaćim gaćama. Čedu Jovanovića nisu morali da love, on voli da pokazuje svoje bicepse, tricepse i tetovaže, doduše na društvenim mrežama, ali od Fejsa do naslovnice je kratak korak. Zna i Čeda. Idu tabloidi i dublje u intimu, pa je "Blic" nedavno poznatog glumca Gorana Jeftića optužio za pedofiliju i silovanje maloletnika. Istina, bez fotografije kao dokaza.
U sučeljavanju sa kritičarima tvorci tabloida imaju samo jednu odbranu sadržanu u stupidnoj tvrdnji "narod to voli", često potpomognutoj navodnom potragom za istinom. Kobajagi, narod ima pravo da svoje izabranike vidi u pravom svetlu dok jedu i piju, prde (pošto se to u štampi ne čuje pomaže oblačić), kupaju se, ljube, žene, udaju, razvode... "Izabrani" im često, neki čak i rado, izlaze u susret, ali tolerišu ih i oni koji ih navodno ne vole.
Nije to slučajno - tabloidi u Srbiji nisu prost medijski kič, oni su politički projekt. Raznih opcija. Preko njih se emituju sve važne poruke, u njima se sahranjuju politički protivnici i ideje, po pravilu opozicione, zato što tabloidi i njihovi jurišnici nepogrešivo idu uz moć. Njima je sve dozvoljeno, zato što uvek imaju otvorenu ili prećutnu podršku s vrha. Zato nikoga ne čudi i ne brine što sarađuju sa žbirima raznih fela, to je prirodna veza. Za tabloide ne važe pravila profesije, pouzdan, imenovan i proverljiv izvor - oni su sami sebi izvor.
Vrlo je verovatno da će se među čitaocima naći mnogi koji će reći da štampa koja se označava pridevom ozbiljna zavidi tabloidima, pa i da u ovim redovima ima samo zlobe i nemoći. Pa i gorih stvari, primerice izdaje, jer se, između ostalog, brani pravo na privatnost - hrvatske predsednice. Koja je, gle čuda, hadezeovka, što je po prirodi srpske stvari stavlja na tapet. Od takvih optužbi nema odbrane. Uprkos tome, za kraj dva citata obećana na početku. "Priučena, nedovoljno obaveštena i pokvarena srpska štampa zagađuje misaoni život truležom i najštetniji je činilac u srpskom društvu", pisao je Lav Trocki 1912, kada je u Srbiju stigao kao dopisnik "Kijevske misli". Ovaj citat preuzet je iz knjige nemačkog novinara i publiciste Mihaela Martesna "U potrazi za junakom" ("Klio", Beograd, 2014), koji je gotovo vek posle Trockog imao prilike i sam da se uveri kako u Srbiji postoji tradicija bar u nečemu. "Među beogradskim novinarima žute štampe, saradnicima senzacionalističkih listova poput 'Kurira', 'Pravde' ili 'Presa', često se mogu naći upravo ljigavi tipovi kakve je opisivao Trocki. Oni imaju moralni autoritet mongolskih krijumčara ljudi, glupi su, u najboljem slučaju poluobrazovani i nisu čak ni nacionalisti jer veruju samo u novac koji će primiti za svoju sledeću naručenu žvrljotinu. Bolje je biti u društvu trgovaca drogom i plaćenih ubica, nego sedeti za istim stolom s tim ljudima. Većina njih čak ni ne vlada jezikom."
U međuvremenu od nabrojanih opstao je "Kurir", pojavio se "Informer", a tabloidnu scenu uvećavaju "Alo" i "Blic". Tu su i razni "skandali", a sve više i brojne televizije koje su krenule stopama žute štampe. Narod to voli, zar ne?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.