Bakari Henderson (22) iz Ostina, u američkoj državi Teksas, pretučen je na smrt rano u petak ispred bara u Zakintosu u turističkom kvartu Lagana. Zbog sumnje da su učestvovali u tuči koja je okončana Hendersonovom smrću, grčka policija je privela grupu mladića, među kojima su sedmorica iz Srbije, starih od 18 do 34 godine. Henderson je u tuči zadobio brojne udarce i umro od teških povreda glave.
To je štura vest koju su preneli mnogi svetski mediji, a "slučaj" potom danima ne silazi sa naslovnih stranica novina u Srbiji i regionu. Osim dve prilično različite priče o samoj tuči, pa time i potencijalnoj odgovornosti osumnjičenih, pletu se i storije koje ne pripadaju crnoj hronici. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je izjavio da momci nisu iz tzv. kriminogene sfere, ministarka pravde Nela Kuburović obećala je svu, pretpostavlja se, pravnu pomoć Srbije. Branioci osumnjičenih zahtevaju i više od toga.
Roditelji, rodbina i prijatelji brane momke dirljivim pričama o njihovoj dobroti, poslušnosti, empatiji… Ne samo zbog poštovanja pretpostavke nevinosti, nije teško solidarisati se i sa momcima i sa njihovim bližnjima, posebno roditeljima, koji u njima nikako ne mogu prepoznati krivce za nečiju smrt. Još je lakše razumeti ulogu države koja, po definiciji, uvek i na svakom mestu treba da štiti svoje državljane. Od neopravdanog progona.
No, jedna stvar u svemu što se piše, izjavljuje i čita nedostaje: kada u fizičkom sukobu više njih sa jednim taj jedan strada, to mnogo više liči na linč nego na tuču, čak ni obesnu, a ne kamoli na vitešku o kojoj se takođe piše naveliko. I to sa neprimerenim patriotskim nabojem pošto se, navodno, tamnoputi Amerikanac "nabacivao" devojci iz Srbije! Braneći njenu čast, opet navodno, njeni sunarodnici su pretukli momka. Nesvesni, vrlo verovatano većina zaista, da su ga zapravo zatukli. No, za sud, čak i laički, povod i početak tuče mogu biti tek sitna, olakšavajuća okolnost; za presudu nije odveć bitno ni ko je i zbog čega kavgu započeo, ključan je epilog.
A epilog, nemojmo zaboraviti, jeste jedan ugašeni mladi život, jedna unesrećena porodica i jasna pretnja da još desetak mladih života zauvek bude upropašćeno. I isto toliko porodica. Uključujući i devojku koja je označena kao povod i njenu porodicu.
Zbog čega je u moru drugih smrti koje se ovih dana dešavaju ili čije se godišnjice obeležavaju smrt Hendersona ekskluzivna pa zavređuje neuporedivo više redova? Vrlo verovatno da je mnoge više potresla dramatična sudbina u utorak sahranjene majke troje dece, ubijene svirepo kamenom pred decom i to u Centru za socijalni rad u Beogradu gde je muž/otac-ubica/samoubica došao da se vidi sa decom. Nesumnjivo i pomeni ubijenima u Srebrenici i Bratuncu imaju dalekosežnije posledice, ne samo po porodice i stradalih i krivaca, već i po budućnost i njihove dece i svakog deteta koje živi na ovim prostorima pod senkom nekog novog sukoba.
Ima još tragedija koje zaslužuju i dobijaju pažnju javnosti, ali zlosrećna smrt u Zakintosu kao da premrežava svaku poru života, i njenih aktera i mnogih oko njih, uključujući, kako što je već rečeno, sam državni vrh. I to ne samo jedne države, Srbije, već tri, jer nema sumnje da će i Grčka i SAD imati šta da kažu. Prva zbog nesreće koja se dogodila na njenoj teritoriji i to usred turističke sezone od koje najviše Grka živi, a upleteni su i njeni državljani i državljani još dve države; druga zbog nerazjašnjene smrti američkog državljanina na teritoriji druge države.
Deluje komlikovano? I jeste, a koliko će tek biti, dovoljno je podsetiti se dve ranije smrti - Brajana Štajnhauera i Brisa Tatona, takođe pretučenih do smrti. U oba ta slučaja ubice su iz Srbije i zbog dramatičnih okolnosti pod kojima su se dogodile, Srbiji je pretila mnogo šira i opasnija blokada nego zbog nekih teških međudržavnih incidenata. Štajnhauera je u jednom američkom baru pretukao kolega sa fakulteta Miladin Kovačević. Srbija je, da Kovačević ne bi u SAD bio osuđen na tešku robiju - a diplomatski odnosi prekinuti zbog lažnih isprava koje je dobio za beg - dugim pregovorima i velikom obeštetom porodici uspela da ga zadrži u Srbiji gde je neuobičajeno blago kažnjen.
Sasvim drugačija je sudbina osuđenih za smrt francuskog navijača Brisa Tatona, kog su navijači Partizana pretukli usred Beograda i osuđeni na drastične kazne, istina u drugostepenom postupku znatno ublažene, ali i dalje dovoljno teške da svoje živote, kao i njegov, mogu smatrati prokockanima. Vrlo je verovatno da će i deo privedenih u Zakintosu deliti njihovu sudbinu.
Ono što sva tri slučaja vezuje je osinost, pa i bahatost njihovih aktera koji i godinama, u slučajevima Štajnhauera i Tatona, čak i ne pokazuju ne kajanje, već ni pretpostavljenu ljudsku dozu žaljenja zbog suludih smrti koje su uzrokovali. Po svemu sudeći i u slučaju Henderson tok će biti sličan. Na sve strane će se govoriti o dobrim momcima koji su se sticajem okolnosti u pogrešno vreme zatekli na pogrešnom mestu, njihovoj odanosti Srbiji i srpskim običajima i devojkama… Što je možda i tačno, ali je bled alibi kad se znaju posledice.
Niko, dabome, čak ni najmiroljubiviji ljudi na svetu, nije imun na kavgu i verovatno da nema ni deteta, ni odraslog čoveka - uključujući devojčice, devojke i žene - ko se bar jednom u životu nije potukao. Ili bar poželeo nekom da razbije glavu ili ga na tren ućutka, kazni za nepoštovanje drugoga… Razume se, piće na letovanju dodatno udari u mladu glavu, mada u ovom slučaju neke glave uopšte nisu tako mlade. Pa, ipak, ni usijanim i opijenim glavama nije dozvoljeno da pređu granicu koja deli život od smrti. A ključna dodatna otežavajuća okolnost je kad više njih "kažnjava" jednog. I uopšte nije bitno da li su Srbi, Grci, Amerikanci, Albanci, Bošnjaci u pitanju - sva zakonodavstava na svetu to kažnjavaju u sudskom postupku.
Za Srbiju je sad nevolja što su njeni državljani osumnjičeni za jednu smrt, mirnodopsku, koja se teško može podvesti pod zgodne floskule samoodbrane. Ono što bi u moru zla moglo biti zrnce dobroga jeste izvlačenje pouka; ne moralisanje, već istinsko razdvajanje dobra i zla. Za početak možda bi valjalo da svi roditelji svoju decu nauče Njegoševom razlikovanju čojstva i junaštva, ali i da se i bližnji osumnjičenih i svi koji će biti uključeni u postupak podsete mudrih reči: junaštvo je kad sebe (od)braniš od drugoga, čojstvo kad drugog (od)braniš od sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.