Znate li da na svakoj crkvi u Španiji na ulazu stoji tablica na kojoj piše: "Svoje organe ostavite na Zemlji, gore vam neće trebati"?
Ovo me pre dve godine tokom intervjua za "Novi magazin" pitao Nebojša Pospišil, čovek koji se u tom trenutku devet godina borio sa teškom opstrukcijom sopstvenog srca i pune tri godine čekao novo srce - kao jedinu preostalu opciju za život. I koji je do tada šest puta dobio poziv koji menja sve.
Tek se sedmi, nekoliko meseci kasnije, pokazao presudnim i Pospišil je dobio novo srce.
Ne, ne znam da li je to bilo uspešno, ali verujem da jeste, jer bi odbacivanje srca bilo teška vest koju bi svakako zabeležili makar tabloidi. I jasno mi je što se Nebojša ne javlja na stari telefonski broj - iako namerna sagovornica, ja sam u njegovom teškom životu bila tek nužna slučajnost, nužna kao deo kampanje "Produži život", u kojoj je on aktivno učestvovao.
"Svakog dana u svakom pogledu sve više propadam. U prvo vreme to nije bilo tako rapidno, ide to po fazama, ali sada je baš teško. Nisam prestao da radim da se ne bih bukvalno potpuno odvojio od ljudi, ali društveni život više nemam. Ovo nestabilno vreme posebno me ubija, nemam dovoljno kiseonika; što od njega, što od lekova, ponekad ne mogu da se setim kako se zovem, nekih uobičajenih stvari. Nekad ne mogu zalogaj da progutam, prosto stane. Odem da se istuširam - ne mogu da prekoračim iz kade, niti mogu nekoga da zovem. Čekam da se smirim. Sedeći spavam četiri godine, telo traži pravi odmor, ali ako legnem počinje gušenje, a onda ide panika. Živim u zgradi bez lifta na petom spratu, penjanje traje čitavu večnost i kad stignem u stan ne pada mi na pamet da se vratim, ma šta da sam zaboravio", kazao je tada Nebojša.
Ne, nije se žalio, samo je konstatovao činjenice svog života i života stotina onih koji čekaju novo srce i hiljada onih kojima su potrebni bubreg, jetra ili pak rožnjača. Život ograničen u svakom smislu i pogledu i obeležen propadanjem, a prečesto i nerazumevanjem.
Baš zbog tog nerazumevanja Nebojša mi je kazao kako priželjkuje novi zakon u Srbiji koji će uvesti pretpostavljenu saglasnost za donorstvo u slučaju moždane smrti, ali baš onako kako je to regulisano u na početku pomenutoj Španiji i u susednoj Hrvatskoj - samo ako si se za života jasno odredio da ne želiš da daruješ svoje organe u slučaju moždane smrti nećeš biti donor.
I, eto, posle godina kampanja i dve godine posle tog razgovora pred poslanicima Narodne skupštine Srbije je Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa i odredba koja kaže "Ljudski organi sa umrlog lica mogu se uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog" (član 23, stav prvi).
Dakle, željeno darivanje pretpostavljeno je neželjenoj volji srodnika, na sreću samo najbližih, za razliku od još važećeg stanja kad je i ujak tetkine tetke mogao da poništi volju iskazanu donorskom karticom.
No, pitanje je hoće li zakonski predlog proći kroz iglene poslaničke uši, jer su i poslanici opterećeni nizom predrasuda i sumnji u ono što se zove donorstvo i transplantacija organa, a zapravo i sam zakonski predlog ljudskije formuliše kao darivanje (i presađivanje ljudskih organa).
I mnogi poslanici, kao i mnogi naši prijatelji, kolege, poznanici, komšije misle da će se labavijom regulativom tamo nekom budži dati srce koje neko drugi čeka godinama ili će ga neko ko zna da je porodica pristala za doniranje organa svog preminulog rođaka za silne pare prodati tuđi bubreg...
I poslanici misle da država kojoj su položili zakletvu "mulja", čak toliko da je za budže ili pare ili oboje spremna da isključi aparate nekome ko je na izdisaju. Ili, kao u filmovima strave i užasa ili u "žutoj kući", da jednostavno nađu žrtvu ako nema pogodnog davaoca u stanju moždane smrti.
Napokon, i poslanici kao i mnogi drugi ovde misle da je darivanje i presađivanje organa đavolja rabota, ne znajući, nesrećnici, da se nijedna tradicionalna crkva u Srbiji, kao i u svetu, ne protivi donorstvu i transplantaciji. Istina, nisu sve tako odrešite kao inače konzervativna Katolička crkva u Španiji - citat s početka - ali ne protive se. Ko ne veruje ovom neka pročita tekst na sajtu Srpske pravoslavne crkve postavljen još 2011. (http://www.spc.rs/sr/ukratko_o_transplantaciji). Ne protive, jer, kažu i sami, "transplantacija nekog organa sa jednog čoveka na drugoga jeste ne samo dozvoljena, nego i zaslužuje svaku pohvalu sa stanovišta hrišćanskog morala". Naravno, ukoliko zadovoljava neke uslove kao što su dobrovoljnost davaoca i primaoca (u slučaju kad je donor živ), neugrožavanje života darodavca, a u slučaju presađivanja srca isključivo sa već mrtvog čoveka čija je smrt utvrđena. Tačno ono što i svetska praksa, a i ponešto domaća pokazuju.
Pa, opet, iako nema ni zakonskih ni drugih zamerki u Srbiji je premalo donora - svega tri na milion stanovnika, pa je 2017. godine bilo 40 preminulih donora, urađene su 92 transplantacije, od toga 62 bubrega, 23 jetre i sedam srca. Godinu dana ranije bilo je samo 20 donora, a za ovih pet meseci 2018. - 10. U susednoj Hrvatskoj, znatno manjoj po broju stanovnika, a time i potrebama, lane je bilo 150 davalaca organa (što je velikih 35 na milion stanovnika), a ukupno su presađena 354 organa (što je 80 transplantacija na milion stanovnika). Novi bubreg dobio je 191 pacijent, a srce njih 35.
A sve je počelo pre nekoliko godina kad je Hrvatska zakonom ozvaničila pretpostavljeno donorstvo, poštujući isključivo iskazanu volju (protiv) potencijalnog davaoca organa.
Nisu se ni tamo svi radovali, niti su svi voljni da za života rizikuju "zamku" moždane smrti, ali sve je više onih koji su svesni da je 20 puta veća mogućnost da budu darovani tuđim organom nego da svoj nekom daruju. Ovaj argument zvuči ponešto sebično, ali je dokazana istina, a najvažnije od svega je da otvara vrata života mnogima od onih 90 odsto zlosrećnika koji danas u Srbiji ne dočekaju srce, jetru, bubreg... A sa povećanjem broja davalaca organa ovde ne samo da će biti više sačuvanih života, već će Srbija moći da računa i na punopravno članstvo u evropskoj zajednici "Eurotransplant", to znači višestruko više nade da će najvažniji poziv u životu stići na vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.