Radnici kragujevačke fabrike "Fijat Krajsler automobili Srbija" (FCA) odoše na kolektivni odmor. Davno određen baš za ovo doba.
Posle dvadesetak dana štrajka i, kako se činilo jedno vreme, mukom isposlovanih pregovora sa manadžmentom, uz posredovanje Vlade Srbije. Oni "srećniji", koji su u većinskom Samostalnom sindikatu, dobiće - uz sporazum čiju sadržinu ne znaju - i po hiljadu dinara (oko osam evra) dnevne apanaže za dane štrajka. To mu skoro dođe kao regres za odmor. Ostali nemaju pravo na taj bonus, a i neće ga dobiti sve dok sumnjaju u uspeh minulog štrajka. A ni kad prestanu, jer nisu pokazali dovoljno ljubavi za državu i investitora.
Elem, sporazum koji su "samostalci" potpisali sa poslovodstvom o novom kolektivnom ugovoru na tri godine podrazumeva povišicu u skladu sa zvaničnom stopom inflacije i odustajanje od bio kakvih štrajkova za to vreme, navode izveštači na osnovu izgovorenog (na konferenciji za novinare na kojoj su bila zabranjena pitanja). Sporazum, zapravo, novi kolektivni ugovor, poslovna (?) je tajna, kao i bezmalo deceniju važeći i ugovor "Fijata" i države Srbije. No, prema navodima upućenih, svake godine u februaru plate zaposlenih biće usklađivane sa projektovanom inflacijom, koju objavljuje Narodna banka Srbije. Ne stvarnom, nego projektovanom. Od avgusta ove godine plate će im biti povećane 2,2 odsto, a 2018. godine uslediće i povišica od 4,5 odsto. Bruto.
Sporazumom je predviđena i isplata polovine novogodišnjeg bonusa (za 2016, a po nekim infomacijama i 2015) u avgustu 2017, dok će druga polovina biti isplaćena u decembru. Komisija za tehnička merenja u kojoj će biti članovi sindikata i poslovodstva FCA, kao i tehnički stručnjaci iz sedišta kompanije, počeće da radi u septembru, a zadatak joj je zapravo da utvrdi koliko (ni)su radnici u pravu kad kažu da je posle prošlogodišnjeg otpuštanja oko hiljadu ljudi njihov posao preraspodeljen na preostale (oko dve hiljade).
Dogovoreno je i da se naknada za noćni prevoz duplira. U odnosu na dnevni. Što je čudno, jer u Kragujevcu nema noćnog javnog prevoza sem taksija, ali sporazumu se u zube ne gleda.
Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić vidno je odahnula, jer je posredovala u postizanju "kompromisa", doduše mnogo više kompromisnog za poslodavce nego za zaposlene, ali već smo pomenuli zube. Navodno je dogovorom rukovodstva FCA i sindikata obezbeđen nastavak proizvodnje modela fijat 500L u Srbiji. Kao i nastavak dijaloga poslovodstva i sindikata, ma šta to sada značilo, posle potpisanog.
Radnici su počeli, podsetimo, štrajk 27. juna zahtevajući povišicu zarada sa 38.000 bruto na 50.000 (sa nešto više od 300 evra, na nešto manje od 400), isplatu zaostalih bonusa, optimizaciju radnih mesta i naknadu za noćni prevoz koja im nije plaćana. Štrajk je prekinut 18. jula posle sastanka u Kragujevcu Štrajkačkog odbora sa premijerkom Anom Brnabić, a pregovori sa poslovodstvom su počeli dan kasnije uz posredovanje Vlade Srbije koja zvanično poseduje trećunu FCA. "Nastavićemo ovaj dijalog svaki mesec, najmanje do kraja januara 2018. godine", obećala je premijerka, mada je, kako već rekosmo, teško naslutiti o čemu, kad su stvari zakovane za naredne tri godine.
Velika je verovatnoća da su prethodno napisano mnogi čitaoci već znali ili bar načuli, ali nije zgoreg ponoviti. Čisto da se zna šta tranzicionoj zemlji kakva je Srbija, a bogme i okruženje, znači "kompromis". Pri čemu treba dodati, za početak, da manjinski vlasnik, država, deset godina ne prima deo pripadajućeg profita (trećina), a zauzvrat - što je strogo čuvana tajna onim ugovorom - plaća štošta, uključujući izgleda poreze i doprinose na te bedne zarade. Tu je još mnoštvo tantijema, pa se računa da je najmanje milijardu evra država "keširala" tokom onih bezmalo deset godina samo da "Fijat" ostane tu gde jeste.
Šta će za narednu deceniju ili ove postštrajkačke tri godine morati da doda, niko ne zna. Uključujući pravo ovog (a i mnoštva drugih investitora) da krše radno zakonodavstvo kako im se prohte, prenemažući se pri tome kao gospa Fema. A i što ne bi, kad će im jedini partner - država - uvek izaći u susret i posredovanjem naterati zaposlene da prekinu protest. One koji se uopšte usude da štrajkuju dočekaće ministarska aperkat-lekcija iz patriotizma (Pokažite da volite zemlju!) ili prekor s vrha (Nećete valjda da za vaše plate dodaju oni koji imaju manje od vas!) ili nokaut-upozorenje u vidu pitanja: "Hoćete opet da budete dolina gladi?" Uz pretnju, bićete ako "Fijat" skupi pinkle i ode. U Poljsku, na primer, koja im navodno nudi baš veeliiiki keš-benefit. To što tamo radnik prima hiljadu evra za isti posao, druga je priča. Nije srpski radnik koji može i sa 300 eurića bruto da istera mesec, godinu, deceniju. A i možeš ga otpustiti uz minimalnu otpremninu kadgod ti je višak.
Nije ovo, daleko bilo, povika na strane investitore; oni ljudi dolaze tamo gde im se obećava najveći profit, još preciznije, gde uz najmanje ulaganje mogu najviše da izvuku. To i jeste logika kapitala, kojoj se nema šta zameriti. Ali, zna svako ko ima iole veze sa bilo kojim poslom, najveća se ušteda postiže na - radnoj snazi. To je i jedina kontinuirana ušteda, jer ostalo se obezbedi unapred - zemlja, infrastruktura, oslobađanje poreza… - a samo radna snaga stalno jede, pa je, mada zvuči paradoksalno, jedini izvor za stalnu uštedu.
Što je i najveći mamac, pa lideri tranzicionih vlada strane investitore vuku za rukav sa atigprop-dokazima da je, eto, baš naš radnik najjeftiniji. A dobar je ko 'lebac, vredan, stručan i poslušan. To, doduše, kažu kad ga prodaju za bagatelu, a posle ga karaju što baš i nije toliko dobar. Usudi se, primerice, da koristi zakonom garantovano pravo na sindikalno organizovanje, na socijalani dijalog i - štrajk.
No, ma koliko strani investitori imali naizgled vražje lice, nije problem u njima, već u onima koji nisu u stanju da stvore uslove za normalan rad. I investitorima i zaposlenima. To stručnjaci zovu poslovno okruženje, uz podrazumevanu pravnu sigurnost. I za uloženi novac i za uloženi rad.
A kad nisu u stanju to da izvedu, čak i kad su najbolji ikada, kako se aktuelni u Srbiji samoreklamiraju, onda - posreduju. Ponekad, kao izgleda u slučaju "Fijata", uz sasluženje onih koji formalno zastupaju zaposlene, a zapravo držanjem sveće gazdama obesmišljavaju i samu ideju sindikata i štrajka.
Štrajk u FCA nije bio jedini ovog leta; U Fabrici šinskih vozila "Goša" počeo je pre nekoliko meseci, kad se jedan radnik obesio u fabričkom krugu pošto godinama nije primao platu. Što bi, i jedno i drugo, bilo za Riplija da se ne događa u Srbiji gde je to, takoreći, gotovo normalno stanje sve dok vlasnik koliko-toliko izdvaja za državnu kasu. I niko ga ne dira, uprkos zakonu i ugovorima, jer je važno beležiti suficit u državnom budžetu. To što je kućne budžete deficit davno pojeo nije problem vlasti, sve dok ne naiđu izbori kad se obećavaju kule i gradovi, kamioni, avioni, milioni. I, što je najvažnije gladnim ustima dele sendviči, a padnu i dnevnice za mitingašenje podrške. Zvuči bedno? Ne zvuči, nego jeste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.