Šta je vest iz Srbije? To je pitanje od milion dolara, s malim izgledima da bude srećnog dobitnika, zato što se u ovom ataru svašta dešava, a ništa dovoljno veliko da postane planetarna vest. Ako izuzmemo rođenje prvenca Novaka Đokovića!
Vest No1 trebalo bi da bude rebalans budžeta s manjkom u državnoj kasi od dve-tri milijarde evra. Težak i za privredno sposobnije, decenijama trasiran. Dve-tri milijarde zato što se vlast i stručnjaci, uključujući one koji su plaćeni iz istog budžeta, u proceni vanredne konsolidacije i deficita razilaze za cirka 80 milijardi dinara. Treba li reći ogromnih iako zakonom nevidljivih, za razliku od matične dve milijarde evra, s kojima će zajedno u budžet za 2015?
Ili je vest skupštinska sesija o rebalansu i pratećim zakonima u kojoj je malobrojna opozicija čerečena kao da je reč o nemani koja izjeda ostatak utrobe i kostur Srbije? Povod za to su primedbe na sam budžet i na neograničeni rok smanjenja penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru koji primaju više od 25.000 dinara, 204 evra da bude jasnije. Ali, neka opozicije, trenirala je i ona sličnu rabotu kad je bila na vlasti; zbog čitave priče o neophodnim merama štednje smetnuto je s uma onih, samo iz ove dve kategorije stanovištva, više od milion ljudi koje ta mera ne obuhvata. Njih niko ne pita kako žive, pošto ih je država pomilovala, iako su u svakom socijalno odgovornom društvu oni velika, ako ne i prva tema.
Vratimo se nabrajanju vesti: možda je prava, takođe potekla iz skupštinske sale, da je neko, ne zna se ko i kako, lažirao identitet premijerovog brata Andreja Vučića, otvorio tzv. fantomsku firmu, koja je i dalje u Registru Agencije za privredne registre i, izgleda, posluje zamašno premda je falsifikovanje otkriveno pre nekoliko godina? Uzgred, mlađi Vučić je i dalje u žiži javnosti pošto još nije okončana istraga kako ga je žandarmerija prebila uoči nedavne Parade ponosa.
Za sve koji u skladu sa starom srpskom ljubavlju prema sporenjima i ćeranju na sudu, vest broj jedan je osma nedelja štrajka advokata i praktična blokada pravosuđa Srbije. Zbog tog protesta, jednog od najdužih i najorganizovanijih u novijoj istoriji Srbije, nekoliko puta je odloženo suđenje vodećem tajkunu Srbije Miroslavu Miškoviću, optuženom pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal za proneveru silnih miliona evra i sumnjičenom za još niz nepodopština.
Ali, neka opozicije, trenirala je i ona sličnu rabotu kad je bila na vlasti; zbog čitave priče o neophodnim merama štednje smetnuto je s uma onih, samo iz ove dve kategorije stanovištva, više od milion ljudi koje ta mera ne obuhvata
Uzgred, sudsku odluku da se Miškoviću i sinu, takođe optuženom, vrati pasoš estabilišment i deo analitičara oslonjenih na vlast smatra delom državnog udara, čija je meta premijer Aleksandar Vučić. Prekid njegovog predavanja studentima u Londonu, kada je izvesni opskurni lik uputio nekoliko uvreda i optužbi, takođe se smatra delom te orgnizovane rabote, koja se kombinuje sa dve prethodne, štrajkom advokata i vraćanjem pasoša Miškovićima. Sprega tajkuna i politikanata, kako to definiše ministar pravde Nikola Selaković, inače funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke. Zavera, prevedeno.
Za Šumadiju vest bez premca je smena vlasti u Kragujevcu, dve i po godine posle lokalnih izbora koje maja 2012. godine SNS, kao i cele prethodne decenije pod firmom Srpska radikalna stranka, jednostavno na biralištima nije mogao da dobije. Dugovečnog kragujevačkog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića "nasledio" je Radomir Nikolić, lider kragujevačkih naprednjaka i predsednik IO SNS, javnosti najpoznatiji kao sin predsednika Srbije Tomislava Nikolića, osnivača SRS i SNS. Na tajnom glasanju odbornika dobio je glasove koji ne pripadaju novoj većini, što čitavu priču čini dodatno interesantnom.
Nesumnjivo vest koju iščekuju milioni je šta će Fudbalski savez Srbije napisati u žalbi kojom ga je UEFA kaznila za incidente na utakmici 14. oktobra s Albanijom na stadionu Partizana, kada je lanisran već legendarni dron s velikoalbanskom zastavom. Ceh za Srbiju: oduzimanje tri boda dobijenih za istim stolom, dve utakmice bez publike i 100.000 evra; za Albaniju poraz od 3:0 zbog odbijanja fudbalera da se vrate na teren posle prekida i 100.000 evra zbog incidenta. S posebnom pažnjom se motri šta će država Srbija, koju je FSS pozvao u pomoć, savetovati, hoće li se akcent staviti na nesumnjivu političku provokaciju sa dronom ili na činjenicu da su na stadion pušteni huligani, koji inače slobodno šetaju i rade šta im je volja. I kad to treba. Širom Evrope poznati Ivan Bogdanov nije samo tetorivana maskota; među prvima je upao na teren iako zbog kazni nije smeo ni biti na utakmici visokog rizika.
Vest je i potpuna lagodnost kojom država i javnost prate bolest i sudbinu Vojislava Šešelja, haškog pritvorenika s najdužim stažom i nekadašnjeg političkog miljenika Srbije i gurua dvojice danas vodećih ljudi, Nikolića i Vučića.
Proteklu sedmicu uzburkala je i medijska optužba na račun poznatog glumca Gorana Jevtića da je letos obljubio maloletnika u Somboru, lansirana kao poternica na osnovu neproverene privatne krivične prijave majke tog dečka. Više od same afere vest je svojevrsni društveni pokret za zaštitu ljudi i poštovanje pretpostavke nevinosti. Mediji, više puta smo ovde ponovili, posebno oni koji fingiraju medije, a sramota su profesije iza koje se zaklanjaju, ovde mrače i oblače; proizvode dobre i loše ljude, dobre i loše firme, dobre i loše politike. Optužuju, sude i presuđuju.
Ima i lepih vesti; moguće je da posle dugog tavorenja smederevska železara bude kupljena. Opet, kao i pre više od decenije, Amerikanci su mogući spas i za železaru i za budžet Srbije. Ali, o tom kad se desi. Olimpijska šampionka u tekvondou Milica Mandić opet je osvojila važno zlato. Ima ih još, recimo državna vlast je utvrdila da su gradske vlasti u Beogradu i Kragujevcu naplaćivale vrtić više nego što smeju po zakonu pa će naredne godine cene biti manje. Videćemo hoće li oni koji su odlučivali i praktično krali od roditelja biti kažnjeni. Ako se desi, biće to dobra vest. Ne zato što je neko otišao u zatvor, nego zato što se zakon poštuje.
Sve zajedno pobrojano, zapravo, vest je koja kaže da se u Srbiji stvari teško i sporo menjaju; bolno, povremeno tragikomično, više s tragičnim nego komičnim posledicama. I uvek dežurni političari i analitičari nađu alibi u, razume se, redovima onih koji nisu na vlasti
Sve zajedno pobrojano, zapravo, vest je koja kaže da se u Srbiji stvari teško i sporo menjaju; bolno, povremeno tragikomično, više s tragičnim nego komičnim posledicama. I uvek dežurni političari i analitičari nađu alibi u, razume se, redovima onih koji nisu na vlasti. Što nije novina; ovde se čitavi narodi dele na "one zna se kakve" i malobrojne u njihovim redovima "poštene"; čitavi esnafi su podeljeni po istoj vertikali, pa su po potrebi podobni i nepodobni.
Da preskočimo advokate, jer je ko bajagi među njima uvek politika; preskočićemo sindikate prosvetara i lekara, koji su najavili štrajkove zbog smanjenja inače mizernih plata, pa i sindikat penzionera, koji je pozvao predsednika Srbije da ne potpiše zakon o smanjenju penzija; odjednom su ugostitelji postali arhetipski neprijatelji države. Zašto? Zato što su se pobunili protiv inspekcije koja ih i bukvalno i prenosno guši i zatvara uterujući novac u manjkavu državnu kasu.
Nije, naravno, stvar u odbrani onih koji posluju u sivoj zoni, mada je osnovano pitanje pod čijim patronatom to rade; još manje je odbrana onih u čijem vam restoranu presedne svaki zalogaj i gutljaj; pravo pitanje je kada će sistem biti uređen tako da svako ko radi zna šta ga čeka, šta su mu obaveze, šta dobit, kolika zarada, koliki rashodi, kolika globa i za šta? Kad će doći vreme da protest ne bude zavera i poziv na linč? A zašto su kafedžije važne? Samo zato što je ovo i dalje ona balkanska krčma u kojoj se ne zna ko pije, a ko plaća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.