Na velelepnom beogradskom mostu na Adi u sredu ujutru mala konjska zaprega izazvala je mini lančani sudar, u kome su stradala dva automobila i troje ljudi povređeno. Kočijaš i njegov zelenko, koji je vukao oveću prikolicu sa sekundarnim sirovinama, nisu ni ogrebani.
Vest je nekoliko sati bila u etru, zauzela je u novinama po nekoliko redova, a malo ko se zapitao otkud konjska zaprega na velegradskom mostu? I gde su saobraćajna i komunalna policija da obezbede nesmetan protok vozila na mostu?
Nešto ranija, naizgled bizarna vest zauzela je nešto više prostora: Poreska uprava je na nedelju dana zatvorila javni toalet na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu. Razlog: protok ljudi regulisao radnik angažovan na crno. Desetine hiljada putnika koji su od 11. do 18. maja dolazili na ili odlazili s centralnog voznog čvorišta svoje potrebe morali su da obavljaju na nekom drugom mestu.
Verovatno će se svako ko pročita prethodne redove zapitati šta ima o tome da se piše. Čudna mi čuda, zelenko usred grada i zatvoren klozet! E, pa taj nedužni konj i svi ti silni ljudi koji su morali da se snalaze kako bi suvih gaća stigli do odredišta jesu top tema. Oni su lice i naličje države, njenih službenika i njenih građana.
Hajdemo od građana: prva štura vest navela je brojne dežurne komentatore na portalima da se zapitaju dokle će "ona" manjina s prikolicama i konjićima da ruži Beograd. Ona manjina su, dabome, Romi, najveća ekološka brigada Beograda. Ljudi koji, da bi opstali, sakupljaju otpad.
Na tom poslu dobro profitiraju oni koji ih organizuju, ali sami sakupljači jedva spajaju kraj s krajem i ne mogu da se motorizuju. Zato danju i noću krstare ulicama s kolicima i prikolicama koje guraju sami, ručno, ponekad vuku biciklima ili pomoću konjića.
Kreću se sporo i neretko koče saobraćaj jer se zaustavljaju kod svakog kontejnera i na licu mesta razvrstavaju otpad. Moraju tako jer država, u ovom slučaju glavni grad, ne postupa po sopstvenim pravilima, što će reći da samo na retkim mestima ima kontejnere za različite vrste otpada. A i tamo gde ih ima zalud ih je stavila, pošto kamioni Gradske čistoće iz tih pravilno korišćenih kontejnera sve strpaju zajedno.
Dakle, samo gazda zelenka i njegove kolege rade posao kako valja; karton i papir posebno, plastične boce i kese posebno, staklena ambalaža posebno. Tako sakuljen i sortiran otpad vuku na mesto predaje, često prelazeći mostove.
Drugo pitanje iz prve vesti koje će ostati nerazjašnjeno jeste sme li konjska zaprega da se kreće ulicama i mostovima velegrada? Navodno takva zabrana ne postoji, tvrde saobraćajni stručnjaci, pozivajući se na Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji ne zabranjuje kretanje zaprežnih vozila u gradu, već regulisanje saobraćaja te vrste prepušta organima lokalne samouprave.
U Beogradu je od 2012. godine na snazi Rešenje o saobraćaju teretnih i zaprežnih vozila kroz grad, kojim se zabranjuje kretanje zaprežnih vozila na teritoriji grada Beograda, osim na putevima u zonama poljoprivrednih površina. Dakle, ne može ni na prilazima mostu ni na mostu.
Takođe, Odlukom o držanju životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada, u tri centralne opštine (Savski venac, Stari grad i Vračar) nije dopušteno držati kopitare, papkare, živinu i kuniće. U ostalim opštinama, među kojima je Novi Beograd, to je dozvoljeno pod strogo propisanim uslovima, koji ne uključuju slobodnu šetnju ulicama i mostovima.
Ni radnu, ni rekreativnu. U putešestviju okončanom saobraćajnom nesrećom zelenko je "obeležio" Savski venac i Novi Beograd, koje spaja most na Adi. Dakle, bio je tamo gde ne sme, a komunalna policija nije bila na licu mesta da ga opomene, niti saobraćajna da ga isključi iz saobraćaja.
Da rezimiramo; neki građani su saobraćajnu nesreću koju je izazvala konjska zaprega iskoristili da se razračunaju sa "onom" manjinom; portali su taj govor mržnje pustili neometano; nadležne službe nisu radile svoj posao ni tokom jutra kada se nesreća dogodila, niti ga rade kad je reč o pravilnom odlaganju, prikupljanju i prevozu otpada. Pa se posle čudom čude svi zajedno što je Beograd jedna velika deponija. Svega i svačega, uključujući neodgovornost.
Druge vesti što se tiče, iako u sasvim drugom kontekstu, takođe sadrži sve elemente lica i naličja Srbije i njenog glavnog grada. Vođenje javnih toaleta spada u komunalne delatnosti, a njih mogu obavljati gradske (opštinske) službe ili preduzeća i preduzetnici kojima lokalna vlast to poveri pod uslovima propisanim Zakonom o kumunalnim delatnostima. Dakle, opet je grad Beograd nadležan za zakonit rad javnih toaleta, što uključuje i zakonito angažovanje radnika.
Poreska uprava, s druge strane, ima ovlašćenja da kažnjava poslodavce koji krše zakone i uskraćuju državi poreske prihode. Iz kojih se, između ostalog, grade i javni toaleti. Sledstveno, Poreska policija, kao organ Poreske uprave, treba da goni onoga ko je prekršio zakon, a ne da zatvara javni klozet. Za zatvaranje je nadležna Komunalna policija ili Sanitarna inspekcija ukoliko za to ima razloga, kao što su neuredno održavanje, prljavština, opasnost po zdravlje ljudi... Ipak, lončići su polupani, što su na svojoj koži osetili ljudi sa slabom "petljom" u trčećem traženju okolnih klozeta. Mahom ljudi zahvaljujući čijem novcu je napravljen javni toalet na glavnoj železničkoj stanici, siromašci koji sebi ne mogu da priušte drugi prevoz.
Strance koji zaglave na glavnoj ne treba ni pominjati; turistička prestonica Srbije im na prvom koraku pokazuje svoje pravo lice.
Zelenkove nevolje i zatvoreni toalet su nastavak treće aktuelne priče koju smo prošlog puta analizirali, nezakonitog noćnog rušenja Savamale. Zajednička im je osionost, nestručnost i neodgovornost. Plus, kršenje propisa i zakona. I, dabome, trpeljivost građana prema takvim javnim službama, službenicima i ocima, koja je nakratko prekinuta prošle sedmice protestima zbog noćnog rušenja kuća i objekata u Savamali. Koje svojim nečinjenjem - hvatanjem rušitelja i kidnapera pod fantomkama - aminuju i gradska i republička vlast.
Bilo je, naravno, mnogo većih tema za ovaj prostor. Beograd je imao direktan upliv na politička dešavanja u Banjaluci, Milorad Dodik je pevao uprkos ozbiljnim optužbama opozicije, opozicija Srpske se u Beogradu pravdala da nije Soroševa peta kolona, sama Srbija je u postizbornom ludilu, Makedonija je pokušala da ustoliči jednopartijske izbore u višepartijskom sistemu, Milo Đukanović i njegova opozicija javno su se častili "epitetima" lopova i kretena. Sve to se dešavalo u najvišim zakonodavanim i predstavničkim telima nekoliko država poteklih iz istog šinjela, na ulicama i trgovima. I sve je više nego zabrinjavajuće.
Ali, te velike teme naveliko su ovih dana razmatrali sami političari, politički analitičari, domaći i strani eksperti i "eksperti". Zauzeti uticajem novog svetskog poretka na nove balkanske države, kovanjem i razoktrivanjem zavera, oni ne primećuju muke zelenkovog gazde, nevoljnika koji je pristao da radi u javnom toaletu na crno i ljudi kojima je viša poreska sila zabranila da rade ono što se radi u toaletu.
Kao i obično, za velike majstore velikih tema muke malih ljudi su ne samo nebitne, nego suvišne. Dok im petlja ne popusti. Malim ljudima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.