Dok čitam vijest kako su poslanici Tuzlanskog kantona sebi izglasali smanjenje plata za 15 odsto, razmišljam zašto su takvi postupci u ovoj zemlji od pola miliona nezaposlenih tako rijetki?
Kako to da je nesrazmjer između onih sa svime i onih bez ičega najveći baš u BiH, ovoj najsiromašnijoj zemlji Evrope? Kakav mi to sistem imamo koji je to omogućio i ozvaničio, ili mi to bh. ustav pogrešno tumačimo? Prema Dejtonskom ustavu, u BiH postoje tri konstitutivna naroda - Srbi, Hrvati i Bošnjaci, te "ostali". Prema dnevnopolitičkoj praksi, u BiH postoje politički debelokošci, navikli na meke funkcionerske fotelje, i "ostali" - obični građani na čijoj grbači gorepomenuti žive. Ako je to tako, a očigledno da jeste, čija mi to prava Ustavom garantujemo? Da li pravo srpskog, bošnjačkog i hrvatskog funkcionara na po nacionalnoj kvoti pripadajuću mu fotelju, audi i državnu platu ili pravo bivšeg fabričkog radnika nestalog u privatizaciji na hljeb, krov nad glavom i dječji dodatak? Jesu li oni to sebi smislili savršen sistem, Ponzijevu piramidu po kojoj im mi branimo sistem koji radi za njih dok nam oni, sve u skladu s Ustavom i zakonom, gule kožu? Izvinjavam se mojoj nacionalnoj eliti ako sam izrekao kakvo svetogrđe, ali nekako mi se čini da je nas, obične ljude, koji samo želimo da dostojno živimo od svog rada, neko ozbiljno povukao za nos. Meni se čini da pravni normativ u ovoj zemlji odavno ne odgovara realnosti, jer ugroženost ovdje ne ide po nacionalnim linijama, nego po socijalnim. Zašto onda naš sistem ne odražava tako očiglednu činjenicu?
Da me ne bi neko pogrešno shvatio, nisam ja protiv Dejtona. Dejton je zatvorio Pandorinu kutiju i ja ću biti zadnji koji će je ponovo otvoriti. Ali ne mogu i ne želim da prihvatim da pod paskom Dejtona pravdamo svaku budalaštinu, svaku finansijsku avanturu, svaki novi audi svakog neiživljenog funkcionera koji je u ustavnim mehanizmima ove zemlje dobio svoju novu omiljenu igračku i priliku da iživi svaku svoju neiživljenu frustraciju.
Dragi sugrađani, nemojte da brinete, biće gore. Jer, kako se finansijske slavine budu zavrtale, neće gorepomenuti sebi otkinuti nijednog jedinog feninga. Otkinuće od vas i pravdaće to reformama, stezanjem kaiša i raznim izrazima koji kažu puno, a u stvari ne govore ništa.
Ako to još niste shvatili, riba smrdi od glave, a ne od repa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.