Budući komesar za evropsko susjedstvo i proširenje juče je u Evropskom parlamentu rekao da proširenje neće biti zapostavljeno i da će nam EU pomoći u reformama. To je jako dobra vijest za našu zemlju. Ono što sad ostaje je teži dio posla: Kako to postići? Kako nas reformisati?
Kažu da je put do pakla često popločan dobrim namjerama. Možete vi imati najdobronamjernije motive, a opet svojim činjenjem napraviti više štete nego koristi. Recimo, tako da političare selektivno svrstate u "dobre" i "loše" momke. A onda sa "dobrim" napravite pakt tako da vam oni svečano obećaju da će biti najveći reformatori i ispuniti vam sve želje, samo da im pomognete da se riješe onih "loših". I onda im tolerišete razne repove iz prošlosti. A nakon izbora vidite da ti "dobri" polako postaju "loši", a oni "loši" su sad "dobri"... I to je scenario iz BiH, Srbije, Hrvatske, Crne Gore...
Da se mi razumijemo: Naši političari nisu ni bolji ni gori nego, recimo, evropski ili američki. Ili preciznije, oni su tačno onakvi kakav je sistem. Dok nam naši strani prijatelji ne pomognu da sprovedemo odlučne, dubinske i sistemske mjere, od ovakvih "pristupa" biće više štete nego koristi.
Ali iako ih kritikujem, ja razumijem zašto tako rade. Onog trenutka kada su EU i SAD prestale strateški da se bave BiH prevladalo je taktiziranje koje traje koliko i mandatni period nadležnih diplomata. Takvim diplomatama i ne preostaje ništa drugo nego da ad hok taktiziranjem pokušaju izabrati "manje zlo". Iako ne vjerujem da im je to cilj, oni ne puštaju da naše društvo prirodno sazri. Zato što oni ne shvataju da je naš sistem podešen tako da svakog "perspektivnog" političara "podesi" i svede na mjeru, bez obzira na to šta su vam obećali. Ispuniće samo ono što im sistem dozvoli. I to možda. Ako baš mora. Ako nema druge. Zato je sve folklor. Fusnota u vašim biografijama. I sve ostaje isto. I zato vas vaši "dobri momci" tako brzo razočaraju. A mi tonemo sve dublje u blato.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.