Zapis iz Lude kuće

Hapšenje Radovana Karadžića i njegova ekstradicija, naredne nedelje, predstavlja jedan od događaja koji zaintrigira i obične građane i novinare, diplomate, a posebno političare; one koji znaju mnogo toga o teškim danima u kojima je Karadžić bio predsednik SDS-a, predsednik Republike Srpske, vođa Srba ne samo u Bosni i Hercegovini, već i mnogih iz Hrvatske i Srbije, ali i one koji ne znaju ništa od svega toga, one koji imaju razumevanja pa i snažna pozitivna osećanja prema Karadžiću ali i one koji ga ne vole, možda i mrze.

Same po sebi ove reakcije su uobičajene kada se radi o značajnim ljudima, o onima koji su obeležili neko doba. Doba Radovana Karadžića bilo je doba uzleta srpske nacionalne i nacionalističke misli. Kada su mnogi verovali da je Karadžić "najbolji srpski političar" i "najbolji diplomata - pregovarač među Srbima", a bilo je to doba borbe za slobodu, za svoju državu koju nisu podjednako videli svi - Srbi, Bošnjaci i Hrvati, zato je to bilo i doba međunacionalne mržnje, oružanih sukoba pa i zločina. O ovom dobu i Radovanu Karadžiću će se tek raspravljati, oni će se tek ocenjivati. U međuvremenu javnost, posebno u Srbiji, se bavi čovekom koji je uhapšen - Draganom Davidom Dabićem.

Dabić je za neke duhovnik, za neke nadrilekar, za neke psihoterapeut. Za mnoge Radovan Karadžić je sam smislio sve - svoj novi identitet, svoj drugi život u istom ambijentu, u okruženju ljudi od kojih se ne razlikuje po dijalektu, po navikama i po iskustvu izbeglištva. Ovi su ljudi u Bloku 45, na Novom Beogradu, nekadašnjem naselju socijalističkog srednjeg sloja, našli svoje stanište, a u njemu i svoj kafe Luda kuća. U ovom kafeu Dabić je guslao i pevao pod slikom Radovana Karadžića, a neki ljudi su mu pričali o tome ko je zapravo Radovan Karadžić i gde se krije. Po drugima Dabića su stvorili Karadžić i DB, odnosno BIA, a neki čak kažu da su svoje prste umešali i CIA i MI 6. Po jednima Dabić je činio sve da ga uhapse jer je pripremio strategiju odbrane koja će mu omogućiti da, u godinu i po, završi prvostepeni postupak, a već kasnije će se videti šta dalje jer se veruje da će majka Rusija izdejstvovati zatvaranje Haškog suda. Po drugima, Dabića su locirali "oni koji su ga skrivali" - BIA, CIA i MI 6, a po trećima, koji inače tvrde da su najbolji poznavaoci srpske tradicije, njega je neko odao i to neko ko mu je bio blizak ne bi li zaradio par miliona dolara. I dok se obnavlja mit kuma Vujuce u koji, izgleda, najviše veruje Stipe Mesić, predsednik Hrvatske i čovek koji sam za sebe, ničim opravdano, tvrdi da je dovršio posao jer je razbio bivšu Jugoslaviju. Već sada se može zaključiti da će se i Dabić priključiti Radovanu u svetu mita, priča i maštanja.

Što se posledica ovog događaja na Srbiju tiče, postoji nekoliko mogućih nivoa razmišljanja oko kojih, takođe, nema saglasnosti. Za sada postoji opšta saglasnost samo u tome da Srbija u svetlu hapšenja Karadžića liči na Ludu kuću.

Na unutrašnjopolitičkom planu postavlja se pitanje da li će vlast nastaviti s hapšenjima Mladića i Hadžića i tako izvršiti svoju obavezu nastalu iz brojnih međunarodnih akata, a naročito iz Dejtonskog sporazuma. Da bi vlast obavila ovaj posao moraće da se vidi šta zaista znače izjave potpredsednika Vlade Srbije i ministra policije Ivice Dačića koji je, uz to, i predsednik SPS-a. Kada Dačić kaže da njegovo ministarstvo nije učestvovalo u hapšenju i da je to zapravo "primopredaja dužnosti" unutar BIA, da li on to kaže da on nema nikakav uvid u rad BIA, iako je po funkciji potpredsednika koordinator službi bezbednosti ili ono to samo "zamajava" članstvo SPS-a i glasače pretpostavljajući da oni ne bi podržali odluku o hapšenju Karadžića. Ukoliko se ispostavi da je ovo drugo, to znači da tek predstoji ozbiljna politička borba da se SPS zaista svrsta u "evropske snage" te i da postoji rizik da se raspadne vladajuća koalicija. Ili... što bi bilo blisko današnjoj politici u Srbiji da Dačićevo mesto, s vremena na vreme, popuni Čeda Jovanović i njegov LDP. Jedno je izvesno DS i Boris Tadić ne mogu sami dovršiti "saradnju s Hagom" i ispuniti politički preduslov da bi se aktivirao prelazni sporazum iz Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje EU. Izgleda i da što se više odugovlači s ostalim hapšenjima, to će biti teže. Tu svoju priliku traži opozicija. Dok su DSS i NS "iznenađeni i uvređeni" čekajući razvoj situacije, dotle je agilni SRS izašao na ulice i zaigrao svoj ruski rulet. Ukoliko uspe da pridobije mase i izvrši pritisak na pad Vlade, dobiće novu priliku na izborima. Ako ne uspe u ovoj nameri, biće potpuno marginalizovan, s tim što je jasno da je, već sada, međunarodna zajednica, naročito EU i SAD, "otpisala" SRS.

Što se tiče službi bezbednosti, one su pokazale da najbolje rade kad im se političari ne mešaju u posao. To, samo po sebi, predstavlja lošu vest jer potvrđuje da političari u Srbiji nemaju hrabrosti da donose teške odluke, te da bi službe mogle da padnu u iskušenje da kontrolišu, dovode na vlast i smenjuju političare. Dakle, Srbija tek mora ozbiljno da zasuče rukave i dovrši posao reforme sistema nacionalne bezbednosti. Bez obavljanja tog posla Srbija bi zaista mogla da postane luda kuća u kojoj je, već sada, i previše onih koji misle da se Radovan, da se srpska nacija i srpski nacionalni interesi najbolje brane tako što se prebijaju Srbi - novinari, što se preti ubistvima Srbima - jednom rečju što se započinje međusrpski obračun.

Na regionalnom nivou hapšenje Radovana Karadžića jeste preduslov, ali ne i garancija pomirenja. Ono može da ima pozitivne efekte na politički život u Bosni i Hercegovini samo ukoliko javnost i političari zaista žele pomirenje. Jedno je jasno - ne može se više sumnjičiti i optuživati rukovodstvo Republike Srpske, a ni Srbi u Bosni i Hercegovini da su "jataci ratnih zločinaca", niti se može osporavati Republika Srpska kao "tvorevina nastala na ratnom zločinu". Takođe, ne može se osporiti da je ratnog zločina bilo, a kolika je uloga Radovana Karadžića u tome tek će reći Sud u Hagu.

Mnogi iz vlasti Srbije i iz međunarodne zajednice su spremni da kažu da će Srbija zauzvrat za hapšenje Karadžića dobiti "ubrzni put ka statusu kandidata". Srbija to neće dobiti jer to i ne postoji. Srbija će hapšenjem preostalih sa haške optužnice samo izvršiti svoje obaveze i ukloniti rezerve Holandije i Belgije na pokretanje procesa dobijanja statusa kandidata za EU. Kad će postati kandidat i kad će zaista biti član EU to zavisi i od same EU, koja tek treba da odgovori na irsko "ne" lisabonskom dogovoru.