Glumac koji je bh. publici postao prepoznatljiv nakon jedne od glavnih uloga u filmu Srđana Dragojevića "Sveti Georgije ubiva aždahu", Milutin Milošević, rođen je 1981. u Čačku. Do uloge Gavrila, glumio je u seriji "Košarkaši" Dejana Zečevića, ali i filmovima "Kordon" Gorana Markovića i "Sasvim obična priča", kao i nekoliko pozorišnih predstava.
Milutin Milošević je imao čast da otvori ovogodišnji 3. međunarodni festival kratkog filma "Kratkofil 2009". To je učuinio sa jednom rečenicom: "Svetlo može da se ugasi i film može da počne".
Takođe je predstavio bh. publici i novi film "Beogradski fantom", u kojem igra glavnu ulogu "fantoma" ili Vlade Vasiljevića, koji je nijem u toku čitavog filma, a za urnebesnu vožnju poršeom imao je veliku pomoć kaskadera.
Kako je propustio banjalučku premijeru filma "Sveti Georgije ubiva aždahu", za "Nezavisne" je pričao o iskustvima iz tog filma.
NN: Da li je slučajnost da ste otvorili "Kratkofil" i da imate bh. premijeru filma ili je to ranije dogovoreno?
MILOŠEVIĆ: Nisam znao da je film "Beogradski fantom" ovde, nisam imao tu ideju, zvali su me na otvaranje "Kratkofila", ali su verovatno oni međusobno to bili dogovorili. Rekli su mi kasnije da će biti film, pa da povežemo jedno i drugo. Nikada nisam otvarao festival i malo mi je to bilo neprijatno i lepo, ali i zanimljivo iskustvo.
NN: Nakon nepunih godinu dana, od relativno anonimnog glumca postali ste vrlo popularan glumac, neka vrsta zvijezde. Kako je to uticalo na Vas?
MILOŠEVIĆ: To je logičan sled, bavim se glumom i to je moj posao, ostalo su posledice, za koje ljudi kažu da su deo tog posla. Samo gledam da budu prijatne meni i ljudima oko mene, kada je reč o tome. Izađeš, budeš na plakatima, radiju, televiziju i normalno je da te prepoznaju i imaju neku svest o tebi. Istaknut si, to je posledica toga što se baviš javnim poslom.
NN: Da li je isključivo rad pomogao u Vašoj karijeri i dobijanju uloga ili je tu postojala određena doza sreće?
MILOŠEVIĆ: Išao sam na kasting i za film "Sveti Georgije ubiva aždahu" i za "Beogradskog fantoma". Istina je da je Balša Đogo bio asistent na oba filma, a on ima dobar njuh za kasting i preporučio me obojici reditelja, a onda je intuitivno navijao i osećao da je to prava stvar. Tako sam došao do kastinga, gde sam probao da glumim i gde reditelj vidi da dobija za film ono što mu treba. Tako sam izabran za uloge.
NN: Šta ste radili u međuvremenu u glumi, poslije serije "Košarkaši" i dok niste dobili ulogu Gavrila?
MILOŠEVIĆ: Radio sam u pozorištu, "Ateljeu 212", Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Pozorištu "Duško Radović".
NN: Kakvo je iskustvo bilo snimati seriju "Košarkaši"?
MILOŠEVIĆ: Bilo je zanimljivo, igrao sam basket do fakulteta i to mi je bilo nekako lepo. Kako sam iz Čačka, koji je grad košarke, nadam se da mi ne zameraju na katostrofalnoj igri, pošto nisam igrao nakon upisa na fakultet, a nisam neki profesionalac.
NN: Zbog čega je sinhronizovan Vaš glas u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu"?
MILOŠEVIĆ: Ne znam odgovor. Mislim da je to pitanje za reditelja, ja sam svoj posao uradio kao glumac i trudio sam se da budem profesionalac i nadam se da sam uspeo. Potreba reditelja je bila takva i meni nije bilo prijatno i drago, a opet je bilo značajno to što se dogodilo. Kada se neka vrsta problema, koji je apstraktan, približi i bude u tvom vlasništvu bez želje da ga imaš, moraš da ga smestiš u sistem i da živiš s tim. Snimanje je bilo veliko i značajno iskustvo, jer sam se susreo sa izazovima koji prate realizaciju velikih projekata.
NN: Da li ste čitali tekst tekst Dušana Kovačevića i kakvo je Vaše mišljenje o njemu?
MILOŠEVIĆ: Dramu sam čitao prije nego što sam upisao akademiju, posle sam čitao samo scenario i tako sam gradio lik. Film ima raznih nivoa, mnogo linija u isto vreme povlači, a ta ljubavna priča i pojedinačna tragedija je pod senkom užasne katastrofe, rata i mislim da je to svima jasno!
NN: Kakvo je Vaše vozačko iskustvo bilo uoči snimanja "Beogradskog fantoma"?
MILOŠEVIĆ: Položio sam vožnju godinu dana prije snimanja i nisam imao veliko iskustvo. Imao sam veliku pomoć kaskadera, a automobil je bilo poseban za vožnju. Fantastičan je, ne toliko udoban koliko ima zvuk, brzinu i startnost. Sve je to posebno i na tom nivou treba da bude obuzdano.
NN: Da li ste se složili s tim da ne progovorite nijednu rečenicu u filmu i kako Vam to nakon gledanja filma izgleda?
MILOŠEVIĆ: Film ima jednu preciznost, gotovo matematičku, a u isto vreme na emotivan i duhovit način rekonstruiše jednu epohu te događaj koji se u njoj dogodio i legendu. Nisam razmišljao o tome da ne pričam prije snimanja, jednostavno mi se tako dopalo. Mislim da to ćutanje podstiče tu njegovu fantomnost i mističnost. Film ima pravu meru i samim tim moje učešće u njemu mi imponuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.