Film i serije

Štimac: Nikad sebe nisam doživljavao važnim i specijalnim

Štimac: Nikad sebe nisam doživljavao važnim i specijalnim
Foto: Promo | Štimac: Nikad sebe nisam doživljavao važnim i specijalnim
Tanjug

Ovogodišnji dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, glumac Slavko Štimac kaže da nikada sebe nije doživljavao pretjerano važnim, specijalnim i da svaki čovjek mora da bude skroman, jer visoko mišljenje o sebi nije dobro.

Prvu ulogu je ostvario sa 12 godina u filmu Obrada Gluščevića "Vuk samotnjak" da bi tri godine kasnije zaigrao u u čuvenim filmovima Branka Bauera "Zimovanje u Jakobsfeldu" i "Salaš u Malom Ritu" kojem je prethodila istoimena serija koja je Štimcu donijela veliku popularnost na teritoriji cijele Jugoslavije.

U svojoj 45 godina dugoj karijeri ostvario je više nezaboravnih uloga igrajući u kultnim filmovima "Sutjeska", "Specijalno vaspitanje", "Varljivo leto ''68", "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se Doli Bel", "Underground"…

"Ima mnogo ljudi koji treba da dobiju priznanja za svoj rad. Dobijao sam nagrade, ali nikad sebe nisam doživljao preterano važnim i specijalnim. Trudim se da budem odgovoran i profesionalan kada nešto radim", rekao je Štimac u intervjuu Tanjugu na pitanje da li je svjestan svog doprinosa srpskom, jugoslovenskom i evropskom filmu.

Kaže da se trudi da bude onakav kakav jeste. "Svaki čovek mora da bude skorman, jer visoko mišljenje o sebi nije dobro, nezdravo je, nije u redu, nije tačno. Niko nije specijalan, niko nije bolji od drugih i tako treba gledati na stvari. Nije to skromnost, moraš da poštuješ i uvažavaš ljude bilo kojom profesijom da se bave", istakao je Štimac.

Sinoć je u bioskopu "Eurocinema" u Subotici prikazan film "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato", u kome Štimac igra glavnu ulogu i koriste se isečci iz filmova u kojima je on igrao u mladosti.

"Srđa Penezić je došao na ideju da mi iskoristimo činjenicu da sam ja odrastao na filmu i da neke scene inkorporiramo u film, da ćemo tako imati jedinstvenu priliku što niko do sada nije uradio, da imamo istog glumca u rasponu od 40 godina i to je ostalo kao dokument", rekao je Štimac.

Na konstataciju da su ga tokom karijere uglavnom i pratile uloge dobrih ljudi, Štimac kaže da su ljudi vjerovatno razmišljali: "Slavko bi bio dobar za ovu ulogu jer sam ga gledao u sličnoj ulozi".

"Sve svoje uloge sam dobio tako što mi je zazvonio telefon. Svi se mi poznajemo. To je čitava mudrost. Možda može da se govori o stereotipu, eto Slavko je dobar za dobrog momka. A možda i nije. U svakom slučaju bi moglo malo se i prošarati", rekao je Štimac dodavši da ipak nije bilo lako igrati čoveka koji se tokom celog filma ne menja, jednostavno je dobar, pri čemu su se trudili da izbegnu patetiku.

Štimac u Puli priprema predstavu "Mate Parlov" o bokserskoj legendi, najboljem hrvatskom sportisti 20. vijeka, jedinstvenoj ličnosti.

"Parlov je obeležio moju mladost, imao je status heroja u mojoj porodici, kao i mnogim drugim familijama širom Jugoslavije. Bio je zanimljiva ličnost… ta diskretnost, možda zanesenost, voleo je poeziju, znao je puno pesama raznih pesnika. Čudno je živeo, radio je u svom kafiću pred kraj karijere u Puli i sam posluživao. Bio je svetski šampion, a posluživao je ljude kafom. Neki su ga vraćali po šećer, vodu, ljudi su ga provocirali, a on nije reagovao ni na šta", ispričao je Štimac.

Poznati glumac kaže da je Parlov i simbol mirnijeg, bezbrižnijeg vremena.

"Bili smo mlađi pa smo možda drugačije gledali na stvari, ali jeste bilo bezbrižnije i sigurnije i mislim da to svima fali. Svedoci smo nekakvih histeričnih medijskih kampanja, vesti su samo loše vesti, kao da nema mesta za dobre vesti. Novine su preplavljene lošim vestima i stiče se utisak da se samo to dešava, a ljudi žive i dešavaju se divne stvari", kaže Štimac.

Sklon je, kako dodaje, da misli da čovjek ne bira sadržaje koje će gledati već mu se nameću i da prosto to nije njegov izbor.

"Treba ignorisati takve stvari. Toliko postoji dobrih filmova, literature, dobre muzike, ima mogućnosti i izbora pogotovo danas sa internetom koji je fenomelan i možete da nađete šta god vas zanima", primjetio je Štimac.

Gost Festivala evropskog filma Palić primjećuje da u evropskoj kinematografiji danas ima autocenzure.

"Čini mi se da ima puno politički korektnih filmova koji se bave nekakvim pričama koje se saznaju iz medija. Moje mišljenje je da bi se nečim bavio, moraš da budeš duboko u tome i da te zaista interesuje. Postalo je očigledno da se nagrade na velikim festivalima dobijaju ako se bavite temama koje su trenutno politički aktuelne", rekao je on.

Štimac, koji je neko vrijeme živeo u Njujorku, ističe da mu je Evropa uvek bila zanimljiva zbog svoje različitosti.

"Drugačiji je Italijan, Nemac i Englez, to su drugačiji mentaliteti. U tome je bogatstvo Evrope i ne znam zašto neko to hoće da stavi u isti kalup, to je surovo i dosadano. Evropa je lepša i zanimljivija od Amerike zbog silnih različitosti i te vrste bogatstva", ocijenio je poznati glumac.

Priznaje da ne stiže da ide u bioskop, niti ostaje dovoljno dugo na festivalima da bi gledao filmove, ali primjećuje da ima šarenila i u srpskoj kinematografiji, međutim Srbija je malo tržište, ima malu filmsku industriju.

On se na konferenciji za novinare prisjetio rada sa američkim rediteljem Semom Pekinpoom kada su tri kamere bile uključene i ponavljali su dublove sve dok je bilo trake.

"Kod nas kada bi snimili treći dubl, dobijali bi grižu savesti jer trošimo traku i ne znamo da li ćemo imati dovoljno da dovršimo film. To je bila jedina razlika, oni su imali više novca od nas, ali više para nije garancija da će film biti bolji", rekao je Štimac.

Poštovani čitaoci! "Nezavisne novine" pustile su aplikaciju beta verzije komentara. Molimo Vas da Vaša iskustva i zapažanja podjelite s nama.

Komentari: 0

Pošaljite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Izdvojeno
Umro Dejvid Kasidi
Film i serije

Umro Dejvid Kasidi

Projekcija filma "Kuća pored pruge" u NP RS
Film i serije

Projekcija filma "Kuća pored pruge" u NP RS

Najčitanije