Književnost

Isidora Bjelica: O duhovnim snobovima

Isidora Bjelica: O duhovnim snobovima
Foto: N.N. | Isidora Bjelica: O duhovnim snobovima
N.N.

Kada sam još kao student čitala Velmar-Jankovića, mislim na tatu Svetlane Velmar-Janković, koji je jedan od najznačajnijih intelektualaca kojeg smo ikada imali, bila sam šokirana koliko je opis pseudointelektualne elite bio identičan današnjoj.

Velmar-Janković je, iz egzila, odgovornost za toliki "entuzijazam" oko komunizma upravo video u odrođenoj, bezbožnoj, nadmenoj intelektualnoj eliti. Zanimljivo je da je ta kategorija, koju ja zovem duhovni snobovi, preživela sve i to uvek u udobnosti svojih apanaža koje su neretko dobijali iz inostranstva, a nekada i od domaćeg establišmenta i tajnih službi da glume kritičku misao. Pre deset godina objavila sam roman o tome pod nazivom "Tajna knjiga", znajući da neće doći vreme kada će biti otvoreni dosije i ovih intelektualnih svetih krava koji su ucenjeni ili čak dobrovoljno drukali kolege, pisce, slikare, intelektualce i život im pretvarali u pakao i radili amoralne stvari  ali da se ne bavim njihovim istorijatima, ima sve u romanu.

Ovde je zanimljivo da su duhovni snobovi i dalje najglasniji. Izvor svog zadovoljstva pronalaze u preziru prema svom niskomimetskom narodu i njihovim izborima, iako neretko mnogi od njih nemaju čak ni završen fakultet, to ih ne sprečava da dele lekcije svima i o svačemu. Da ljude dele na svoj bliski krug istomišljenika i ostale neprosvetljene građane drugog reda koji ne mogu doseći te parnasovske visine. Osnova svega je unutrašnje osećanje prezira prema sopstvenom narodu na čiji nivo neće da se srozavaju.

Sopstvene duhovne potrebe rešavaju kroz božanski kult sopstvene ličnosti uvek zaštićeni kao beli medvedi svojom malom, ali odabranom sektom istomišljenika pa ko kome vojvodo, ko kome serdare. Opasnost, bez obzira na poreklo svojih očeva, neretko vide upravo u onima koji su iz dinarskih krajeva pa im kvare beogradsku kaldrmu u kojoj sami nisu zapatili ni dve generacije, ali im ksenofobija baš lepo leži, uz prezir sopstvenog naroda. Moralne lekcije drže svima, a sopstvene posrtaje smatraju urbanim prednostima , bilo šta da je u pitanju droga, alkohol, nasilno ponašanje... Cinizam im je osnovni ton izražavanja sopstvene superiornosti u koju ne sumnjaju nikada jer oni su bezgrešni. I sve u svemu, ne bi bio nikakav problem da ta posebna vrsta duhovnog snoba preživljava decenijama da se iza toga ne kriju najteži mediokriteti i skromno delo, koji dele lekcije drugima  kao i svaki čovek koji nije zapitan sam nad sobom on će problem uvek videti u drugome. Odsustvo svake duhovne paradigmatične samozapitanosti dovodi ih do tog blaženog osećaja samozodovoljstva sa kojim na kraju odlaze i pred Boga držeći jedni drugima ode u paralelnoj stvarnosti.

U tome je veličina naše kulturološke pseudoelite koja je decenijama zalivana stranim službama, fondacijama i posebnim odeljenjima naših tajnih službi. Odatle i legendarna priča da je prvu stvar koju je Dobrica Ćosić uradio kada je postao predsednik prelistavanje tajnih saradnika službenika od onog kultnog pesnika  koji je pao kao kleptoman do drugog kultnog intelektualca koji je ucenjen kao saradnik Gestapoa. Zaista, vredelo je samo zato postati prezident jer spisak je očaravajući bar po onome što sam ja imala kao uvid pišući "Tajnu knjigu". No, kakva je onda razlika između starleta i duhovnih snobova? Starlete svoju prodaju tela obavljaju transparentno, dok je ovde kupoprodaja duše obavljena tajno. Starlete su manje opsednute deljenjem lekcija drugima jer su više koncentrisane na sopstvene silikone i celulit kao modus vivendi. Starlete  čast pomahnitalim izuzecima, koje su naprasno dobile potrebu i za duhovnim prosvetljenjem  su nepretenciozne i drže se onoga što znaju... na kraju dugom uporedbom shvatićete da su starlete koje se hvale šta su postigle felacijem, a ne čitanjem, koitusom, a ne radom, zapravo direktna posledica dejstva duhovnih snobova.

Jer da nemamo tako jadnu i nadmenu odrođenu pseudoelitu koja se plaši da će dobiti duhovni triper od sopstvenog naroda, ne bismo imali ni starlete kao vedete društva. Ali, duhovni snobovi ušuškani u sopstvene apanaže uglavnom zarađene na pljuvanju sopstvenog naroda nikada neće shvatiti uzročnoposledičnu vezu između sebe i onih koje najviše preziru, to jest, neće razumeti, da su zaista imali nešto da podare svom narodu, izuzev prezira, ne bismo imali poplavu starleta i ne bi se desilo da se u 21. veku teži tome da žena opet bude roba i seksualni objekt.

Molimo vas da vaša iskustva i zapažanja prilikom korištenja aplikacije za komentarisanje podijelite sa nama.

Komentari: 0

Pošaljite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije