Ponekad nam se učini da u životu nema čuda, ali čuda su na svakom koraku. Želim da vam ispričam jednu sasvim ličnu priču koju nisam nikad javno ispričala. Postoji jedna Vesna. Zvaću je tako, jer moram da čuvam pravi identitet mog anđela...
Vesna i ja se nikad nismo srele u stvarnom životu, upoznale smo se na Twitteru. Ta blaga duša krila se iza jednog zabavnog niknejma, ja sam primetila njene tvitove pronicljive, pametne, duhovite i pune ljubavi, a ne osude... To čudesno biće, za koje sam sigurna da je anđeoska duša, ima jednu neobičnu osobinu da je moje tuge, moje nesreće, moje boli osećala jače nego bilo ko drugi meni blizak. Svaki put kad mi se bolest vraćala, svaki put kad sam imala neki jeziv stres ili razočaranje, ona bi to osetila i javila se s par reči koje bi mi pomogle da ostanem u životu.
Ukratko, Vesna je verovala u čuda onda kad sam ja gubila svaku nadu. Ona je verovala kad ja više nisam i onda bih ja počinjala da verujem zbog njene vere... Bilo da je to bilo u zoru ili popodne, bilo da je kiša ili sunce, nekom misterijskom alhemijom svog čudesnog srca ona bi uvek osetila kada mi je strašno teško, kad čekam nalaze, kada sam tužna ili povređena, kada se osećam jezivo usamljeno. Ona nikad nije tražila ništa od mene, čak ni sentimentalnu zajedničku fotografiju ni kafu ni knjigu s potpisom, baš ništa... Ona, kao i svaki anđeo, prosto je bila tu kad god je moja duša bila na ivici, kad je zdrav razum odustajao, kad nije bilo logike da se veruje da je moguće ono što je očigledno nemoguće. Na neki potpuno volšeban način to što je ona osećala kad treba da mi pošalje poruku davalo mi je veru da zaista iza ove materije postoji neka čudesna sila ljubavi, koja može pomerati planine i menjati tok stvarnosti. Ona me zna samo iz knjiga i nastupa, ali bolje razume moju dušu nego neki koji su mi po krvi bliski ili su proveli godine sa mnom. Pre neki dan bilo mi je jako teško, ne bih govorila zašto, ali to je jedan od onih dana kada ti se cepa srce, kada ti se duša lomi na hiljade delova, nebo sruči na glavu, kada gubiš nadu i kad te izneveri neko mnogo blizak pa se osećaš prokleto očajno... sam sa svim lošim statistikama, prognozama. Sedela sam tako u oblaku vlastitog očaja i pomislila sam eto, ovaj put ni Ona to ne oseća. Ovaj put sam ipak potpuno sama. I onda, kroz minut, stigla je poruka mislim na tebe, proći će!
Plakala sam, ali sad od sreće, jer ne postoji nikakav realan princip ni zakon po kojem bi ova čudesna žena osećala moje suze i tugu! Ne postoji nikakav princip sem anđeoski zakon božjih čuda da jedna duša oseti drugu i da je pridrži svojim molitvama i ljubavlju onda kada se čini da nema puta ni nade. Napisala sam joj ukratko kako se osećam, jer mi nikad nismo pisale duge poruke, niti je tu bilo raspisanih objašnjenja, ona je samo odgovorila razumem te i ne znam kako da te utešim, ali verujem i dalje!
Kao što to biva posle svake njene poruke, već posle sat sam lakše disala i razmišljala, a očaj je napustio moje misli...
Nekada sam napisala da dok god se samo jedna duša iskreno moli za nas ima nade. Zemlja je škola za anđele i sve ove muke, tegobe, iskušenja koja prolazimo, sve je to samo obuka. Svako od nas je u jednom trenutku anđeo nekom drugom kome osmehom, lepom reči, molitvom, dobrim delom možemo spasiti i život i dušu. To je čudo bezuslovne ljubavi! To je mirakl života što uprkos svom zlu, bolu, tuzi onda kad više ne možete prosto pojavi se anđeo. Ja sam od Vesne naučila o ljubavi i veri više nego iz svih knjiga i od velikodostojnika. Od nje sam naučila šta znači bezuslovno voleti i verovati uprkos svemu. I ma šta da se dešava u našim životima, setite se da je zemlja škola za anđele, da jedan život možete spasiti prostom porukom, čistom misli ili molitvom iz srca! Da to menja stvarnost i pokreće čuda. Postoje ljudi koji ne veruju u anđele. To je zato što ne razumeju da iza naših uverenja, limitiranog uma, u svakom čoveku postoji anđeoski čisto srce, koje je deo Boga, a ono se aktivira samo onda kada u sebi pronađemo ljubav prema drugoj duši, za koju nismo vezani ni krvlju ni bilo kojom drugom vezom.
Prosto duša prepozna dušu, nema ni zahteve ni očekivanja ni želje, u tome je tajna. Mi smo svi potencijalni anđeli. Istina, većina nas je u osnovnoj školi ljubavi... neko u gimnaziji, a neko, kao moja Vesna, sa pet doktorata ljubavi, za koje zna samo dragi Gospod, koji jedini poznaje naša srca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.