Književnost

Isidora Bjelica u kolumni za 'Nezavisne': Da li si brisač ili izazivač suza...Treće ne postoji...

Isidora Bjelica u kolumni za 'Nezavisne': Da li si brisač ili izazivač suza...Treće ne postoji...
Foto: Ilustracija | Isidora Bjelica u kolumni za 'Nezavisne': Da li si brisač ili izazivač suza...Treće ne postoji...
N.N.

Jedna od najtežih stvari u ovom životu je što sve što naučimo uglavnom naučimo kroz patnju i bol... Ne znamo koliko smo srećni dok ne postanemo ekstremno nesrećni... Ne znamo šta imamo i čeznemo za nečim drugim dok ne ostanemo bez toga što je naš život činilo tako dragocenim... A u svemu tome trvemo se non-stop, svađamo, objašnjavamo, mrzimo, zavidimo... Mi, zatočeni u sopstvenu patnju, bilo da je u pitanju neizlečiva bolest ili gubitak najvoljenije osobe, kao da se nalazimo u nekoj drugoj dimenziji... Nismo pošteđeni svakodnevnog trvenja, svađa, podmetačina, zlovolje, surovosti, nedostatka empatije i milosti, a opet pitaš se kako da im kažeš kad ne čuju... Možeš da im vičeš, opet ne čuju...

Kao da određenu senzitivnost na glupost donosi samo patnja. Kako da kažeš da ne traće svoj život, svoje zdravlje, svoje telo, dušu, na beskrajne, dosadne svađe, optuživanje, podmetanje... Da li su ljudi toliko slepi... Da li ne shvataju kako su kratko na ovoj planeti, da decenija prođe za tren, kao kad zatvoriš jednim trenom trepavica pogled... Zar ne shvataju koliko smo kratko ovde i da ništa nije naše i da sva ta svađa i optuživanje ne vodi ama baš nigde nego u nove svađe, mržnje... Ljudi pričaju o pravdi, o isterivanju svog prava, a ne shvataju da jedino ima smisla pokazati malo empatije i milosti prema drugom biću... Za tren zakloniti svoje zahteve, prohteve, svoje pravo na istinu i pravdu, za koju uvek verujemo da je na našoj strani... Kada bi svi ti ozlojeđeni, besni, ljuti ljudi koji zavide i svađaju se samo jedno prepodne proveli u bolnicama s najtežim bolesnicima, na grobljima gde majke oplakuju decu ili u ludnicama, shvatili bi koliko je ovo strašan svet i da je na nama da ga učinimo bar malo boljim... Tako što nećemo terati na oči dodatne suze onima koji već plaču i neutešni su... Svaki čovek ima mogućnost svaki dan da bude u pravu ili da nekom obriše suzu... A suza je previše u dolini plača. Ne razumemo ko smo, ne razumemo zašto smo ovde ni da li idemo igde posle, ali ako svaki dan ne obrišemo neku suzu nego ljudima nateramo nove suze u umorne oči  o kakvoj pravdi mi govorimo... O kakvoj istini mi govorimo... O kakvoj ljudskosti mi govorimo... Svaki dan svako ima samo jedno pitanje za sebe  da li si nekome pomogao da obriše suze, da li su mu bar bio rame za plakanje ili si postao izvor nove tuge i nesreće nekome ko se jedva dušom drži za vlati ovog života... To je jedino pitanje, a ne ko je u pravu, a ne šta je istina... Jer istine van dobrote i milosti nema.

Ko god je tražio izvan, samo je doveo do novih nesreća, osveta, žrtava... Kao što je svaka revolucija koja je gušila nepravdu krvlju završavala u novoj krvi, suzama i nepravdi... To nam izgleda daleko, ali pogledajmo samo internet, novine, televiziju, povređujemo se rečima do smrti, a odatle je samo korak do povrede tela... I šta je razlika, svaki dan u ime ovog i onog ubijamo duše drugih ljudi, donosimo im suze umesto utehe... Na kraju svako biće otići će sa ovog sveta sa samo tri brojke, količinom prolivenih suza i brojem suza koje ste obrisali ili izazvali na tuđem licu  Povodi, razlozi to sve spada u svađu oko politike, ideologije, religije, pogleda na svet, to je sud... A suditi uvek znači opravdavati tuđe suze, ako ne i izazivati ih...

Zato pre nego što bude kasno pogledajmo sami sebe u ogledalo, uplakani ili ne, i pitajmo se koliko smo suza izazvali, a koliko obrisali... To je sva prosta istina o ljudskosti... o dobru i zlu, o pravdi i istini... To je jedina jednačina koju srce poznaje... Broj izazvanih suza podeljen s brojem obrisanih suza puta broj naših prolivenih suza...

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije