Retki su blaženi koji nisu osetili one trenutke kada nam sve i svi izgledaju crno. Kad smo puni kritike za sve i svakoga i osećamo duboku nesreću jer stvari nisu onakve kakve mi mislimo da bi trebalo da budu. Onda se svađamo s onim jedinim što zaista postoji, a to je sadašnji trenutak - i tako dolazi do najvećeg nesporazuma između čoveka i Boga... Sve to nastane jer nam bližnji, a ni škola, nisu objasnili da nismo na ovom svetu da bismo bili srećni, već da bismo uvećavali ljubav, podizali svest kroz iskustvo. I to je jedini put za smanjenje patnje, jer paradoksalno kroz patnju učimo o sreći.
Ko hoće da uči - ko neće zaglavi se u istom vrtlogu ceo život- i tako kao u igrici ljudi veruju da kad pređu jedan nivo, onda će sve biti dobro - onako kako mi to zamišljamo, a mi to zamišljamo iz serviranih paradigmi slave, glamura, seksa, romansi, bogatstva. Ali slava, bogatstvo, pamet, moć, lepota, obrazovanje postaju istinska moć i radost tek kad ih prati visoka svesnost. U suprotnom se pretvaraju u jako destruktivan pogon za mučenje svojih vlasnika. To je onaj čarobni začin koji sve dobro pretvori u još veće dobro - ili ako ga nema, sve to isto pretvori u uzroke naše nesreće. Ne treba puno inteligencije na znanim primerima da vidimo kako to funkcioniše - naravno ako dobrobiti matriksa shvatimo kao poantu života, dobićemo lekcije koje će nas uveriti da stvari stoje drugačije i to su lavirinti dualizma. Većina ljudi ne razume da ono što može da se čini kao problem, kriza, izazov, nesreća je upravo ono što će nas podići na viši nivo svesti. I u tome je tajna pritajenog dobra koje se skriva u većini onoga što prepoznajemo kao loše. Tu tajnu znali su svi adepti u raznim vekovima. Prihvati - da bi se nečeg oslobodio, ono što prihvatiš neće više biti tvoj problem! Ne osuđuj jer ćeš ispasti iz emisije kosmičke ljubavi. I ako bolje proanaliziramo svaku depresiju i očaj, videćemo da im uvek prethodi neka osuda. Najčešće iz najbolje namere i želje! Ali svaka osuda je stejtment - ja sam bolji od tebe i to nas automatski udaljava iz emisije ljubavi i sve nam se čini crno, a ljudi zli! Stvar je prosta i funkcioniše apsolutno - zamke dualizma nas bacaju stalno u nova i nova opredeljivanja, što otvara vrata novim svađama i sukobima ko je u pravu. E, sad, treba biti pošten prema sebi i videti da li mi to prija ili ne! Jer mi ljudi se navučemo na adrenalin svađa i prođe nam život u dokazivanju ko je u pravu. A svi su u pravu sa stanovišta svog nivoa svesti i verovanja. I jedini parametar gde smo i kako smo je upravo taj osećaj u nama - da li je to radost, milost ili bes, ljutnja, očaj! O, da, moj pas pojma nema šta govorimo, ali uvek laje na onog koji je u vibraciji besa, gneva, ljutnje! Stvar je prosta, sve ostalo su narativi i bajke! Ono što osećamo nam najbolje govori da li je to istinski dobro ili je samo novi povod za svađe! I s tim ama baš nikakve veze nemaju ni pare, ni slava, ni obrazovanje ni poreklo - čistima je sve čisto - prljavima sve prljavo - i daaa, budimo blagi i prema sebi - samo smo ljudi - kad osetimo bes, očaj, ljutnju izmaknimo se za tren i prisetimo koga smo ili šta osudili da nas je ta osuda bacila u tako niske vibracije. Jer osudama sebe izolujemo od milosti i radosti - onda oprostimo njima da bismo oprostili i sebi - lako je i prijatno i smanjuje lučenje kortizola, a bistri i pogled! I tako sve manje slušam šta ljudi pričaju, već gledam kakvu energiju emituju. Ali ne zaboravite, postoje oni koji su trajno navučeni na permanentne svađe u kojima dokazuju kako su pametni, dobri, superiorni - i onda svako mora sebi pošteno da prizna da li smo perverzni i navučeni na svoj ego kao na kokain ili zaista želimo mir i radost??? Nevolja je kad čovek nije pošten prema sebi jer realno mnoge mir i radost ne "pale" uopšte iako su im puna usta istih! Dakle, prvi uslov za izlazak iz očaja - šta mi istinski prija??? Jer ništa ne boli tako strašno kao negacija svog istinskog ja! Drugi uslov - lepota je tamo gde je i ne vidimo!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.