Književnost

Isidora Bjelica u kolumni za 'Nezavisne': O cvrkutu ptica i stanju živaca

Isidora Bjelica u kolumni za 'Nezavisne': O cvrkutu ptica i stanju živaca
Foto: N.N. | Isidora Bjelica u kolumni za 'Nezavisne': O cvrkutu ptica i stanju živaca
N.N.

Kada sam pre nekoliko dana otišla u manastir koji volim da posećujem, moj divni prijatelj monah kaže nam sledeću stvar ovde ljudi dođu i kažu: "Blago vama kakav je ovde mir, samo se čuju divne ptičice koje tako smirujuće cvrkuću!", a onda nastavlja: "Dođu onda ovde na tri dana i treći dan se tresu i kažu: 'Ovo je neizdrživo! Ove ptice toliko grakću i urliču da ne može da se spava ni misli...'"

U ovoj istinitoj anegdoti je sadržana sva istina o ljudskoj psihi  ništa nam ne valja osim onoga za čim čeznemo!

Odatle veličanstvena istinitost u onom Desankinom "Ne, nemoj mi prići".

Tu negde leži uzrok višestruke ljudske nesreće  sve što nemamo, sve tuđe nam je slatko, želimo ga, čeznemo za tim... S druge strane ono što imamo, svu onu blagodat i radost ni ne primećujemo, jer to prosto podrazumevamo i neretko ga doživljavamo i kao dosadno.

Zato većina ljudi najčešće shvati koliko je u njihovim životima bilo sreće, radosti, lepote, dobrote tek kad sve to izgubi.

I onda krene agonija žaljenja za izgubljenim, dok u trenutku dok smo to imali nismo ni razumevali koliko smo srećni i šta sve imamo.

Čovek je tako potpuno razapet između prošlosti koju nije znao da ceni i budućnosti u koju projektuju mnoge želje i koje ga plaši... i tako sadašnjost nam stalno izmiče, ali niko nas ne uči ne samo kako da živimo u sadašnjem trenutku, već kako da naučimo da volimo ono što imamo, a ne ono što nemamo.

Koliko je teško da nam fokus bude na sada i da u tom vidimo uvek dobru priliku da malo poradimo na zrenju sopstvene svesti?

Iako svi ponavljaju da je ceo svet samo refleksija nas samih, neretko smo stalno nezadovoljni tim i takvim svetom u stalnoj želji da menjamo druge, a ne sebe... I tu počinju problemi, tu se ugodan, umirujući cvrkut ptica pretvara u nesnosno graktanje i buku, jer dok god smo projektovali manastirski mir kao nedostižan ideal tu smo mogli da nalazimo milozvučno cvrkutanje ptičica, kada to konačište postane naša stvarnost  eto nam i nervoze i histerije, neizdržive buke...

Biti u miru sa samim sobom znači pre svega u svemu videti  ako ne uvek lepotu  a ono bar smisao...

Jer čovek od svog nemira i neprihvatanja svih stvari u ovom svetu koje nisu po našem ukusu  ne može pobeći nigde, ali baš nigde!

Kažu da sveci još za ovog života u svemu vide dobrotu i lepotu... Za nas obične smrtnike svest o tome kada nam se milozvučni cvrkut pretvara u nesnosnu buku jeste trenutak otkrovenja i suočavanja sa sopstvenom nesposobnošću da u svemu vidimo tu dobrotu i lepotu...

Čovek koji je već svestan da nije problem u ptičicama nego u nama je već na pola puta do radosti srca jednog sveca.

STOP!

nije sloboda govora

zalbe.vzs.ba

Govor mržnje je krivično djelo!

huškanje, diskriminacija, prijetnje i uvrede po nacionalnoj, vjerskoj, rodnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi

neće biti tolerisane

na našem portalu

Komentare na ovu vijest mogu postaviti samo prijavljeni čitaoci.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Molimo vas da vaša iskustva i zapažanja prilikom korištenja aplikacije za komentarisanje podijelite sa nama.

Pošaljite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije