Da, uglavnom ništa nije kao što izgleda, ali ljudi, bar širi auditorijum, realno vole da gutaju sve te imidž sage, koje nekad prave celi PR-ovi, a nekad i same javne ličnosti, koje su provalile šta najbolje prolazi - a to je laž!
I dok se naokolo ismevaju osobe koje se hvale svojim punim frižiderom ili javnom kupovinom birkinke, prikazom svoje jahte - što zaista jeste groteskno i neukusno sa stanovišta socijalistički gajenog gra]anina, ali iza toga stoji zapravo jedna primordijalna želja da se zadivi, oduševi okolina, što na Balkanu poslovično okovanom u glorifikovanje i kult poštenog nemanja izaziva ogromnu zavist i ljubomoru.
Onda te hvalisave kič eskapade pokazivanja kola, jahti, lifta i vila završe u javnom linču istih, gde svi ti što ih linčuju kriju da bi voleli sve to da imaju, ali bi se pametnije selfirali... Ali, ako je ovo hvalisanje vulgarno, a jeste, ono je zapravo etički bezazleno, jer je oslobo]eno svake lukavosti - sa druge strane hvalisanje i pokazivanje svojih "duhovnih" vrlina sa željom da se dodvori širokim masama je opasna rabota iako krajnje profitabilna...
Znala sam jednu porodicu koja je imala ogromne pare i fabrike u Švajcarskoj, ali su ceo život to skrivali kao zmija noge - vozili su neka mala raspadnuta kola, živeli u 40 kvadrata na periferiji, nisu se isticali ni hranom ni garderobom samo da slučajno neko ne sazna - primer profiterske skromnosti! Na kraju im je prošao život u strateškoj nemaštini. Kod nekih javni ličnosti u svetu celi timovi rade na njihovim slikama čednih, skromnih ljudi. Valjda zato što sam čitala previše Junga u mladosti - uvek sam bila sumnjičava prema strogim, hvalisavo skromnim i rigidno moralnim...
Ona stara poslovica - ko o čemu, kurva o poštenju - savršeno je opisivala sve ono o čemu je čika Jung govorio oko senke! Bilo kako bilo, ali ljudi koji se hvale svojom skromnošću i humanošću dobro prolaze jer niko ne sumnja u loše namere trgovine imidžom i emocijama. Iskreno, kad god bi neko počeo da mi se hvali svojom skromnošću i humanošću, znala bih da nešto tu nije ok. Ili potiskuje neku frustraciju ili radi neki populistički spin. Kad god bih videla vernicu koja je zamotana od glave do pete i metanoše po tri sata popreko gledajući svaku ženu koja se nije obukla kao šator, sumnjala bih da nešto krije.
Znala sam jednu koja je tražila blagoslov da ode u samoposlugu, a ovamo je krila razne mračne i bludne stvari. Strogi ljudi koji druge osuđuju tako upravo otkrivaju sopstvene demone. Jer, budimo realni, hvaliti se jahtom i kolima jeste zaista infantilno i često je izraz gladnog i teškog detinjstva pa da se to sad kompenzuje, ali hvaliti se svojim moralnim vrlinama je kontradikcio in adjecto, jer čovek koji se hvali kako je skroman i human de fakto to prestaje da bude. Hoću da kažem, patrijarh Pavle nije pravio selfije po gradskom saobraćaju niti plaćao novinare da pišu o njegovim starim cipelama, to je nešto što mu je bilo prirodno i u čemu nije video baš ništa posebno i o čemu su drugi svedočili, a ne on. Zato je Biblija toliko striktna oko toga da se takve stvari kriju, da se dobročinstvo skriva i da se stvari čine samo iz čiste ljubavi, a ne da postanu osnov za dizanje svoje cene kod ljudi i boga. Za indulgencijy.
Zato se ćuti i o postu i svojim podvizima... Iz tog istog razloga neki od novih duhovnih učitelja insistiraju na razbijanju hipokrizije oko duhovnosti i skromnosti, serioznosti i rigidnosti pa Sadguru da iritira licemere čak nosi roleks. Okej, zaista smatram da je u najmanju ruku začuđujući vozni park onih koji su se zakleli na skromnost i ne verujem da je u cilju razbijanja predrasuda o duhovnosti, ali mnogo morbidnija mi je prividna skromnost, iza koje čuče bolesna taština, strategija i lukavost. Zato su se poneki jurodivi namerno pretvarali da su gori da bi ih ljudi opanjkavali i razapinjali, što je dobra prevencija od taštine, ali Balkan je prostor teške zavisti, kulta nemanja i brzopoteznog linča. I dalje se najveće štemalice pretvaraju da su svetice, najveći borci za moral kriju na čijem su platnom spisku, a neki uzori skromnosti kupuju krišom pradu i dior dok se hvale da su iznad tih šoping trivija. Svaka pohvala sebe i osuda drugog koji ne deli iste vrednosti je ontološki vulgarni tašti iskaz samohvale, bilo da se hvalimo punim frižiderom ili skupom jahtom ili fotografišemo sopstvenu skromnost i humanost, ali ništa od toga nije za osudu, jer šta god osudimo postanemo gori od onog što anatemišemo... Jer, svako radi najbolje šta može sa svog nivoa svesti.
Sve ovo pišem jer zaista nije naše da sudimo po bilo kome i čemy. Stepen svesti i dobrota duše ne mere se ni brendom sata, ni dužinom suknje, dubinom dekoltea, tim da li neko kupuje odeću na buvljaku ili fensi radnji, kao ni tim da li od mesta A do mesta B ide poršeom ili biciklom, jer i imanje i nemanje mogu biti put u podizanje svesti i uvećanje ljubavi, ali i stranputica koja vodi u obest, zavist, laž, nedostatak empatije i osudu drugog čoveka! Zato su intelektualci teži slučaj taštine, jer hvaliti se sopstvenom skromnošću, pameću, moralnosti, reći da ti se gade oni koji ne misle kao ti i da ne želiš da deliš isti vazduh je ovde ok, ali olako će neka nesretna devojka biti razapeta jer je sebe usrećila novom brendiranom haljinom... Hipokrizija je čudo, neko se razapinje zbog dekoltea, a nekom se zaboravljaju ubistva. I zato ona čudesna rečenica - blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko. Jer materijalni bankrot je očigledan - čovek ostane bez ičega, ali neki misle da su moralni tajkuni, a nisu primetili da su duhovno bankrotirali kad su bacili prvu kamenicu na bludnicu. Oh, jes... fariseji... inače Marija Antoaneta nikad nije rekla "Ako nema hleba, jedite kolače", to je spin onih koji su je giljotinirali!!!!! Da, o njima i njihovim naslednicima je ovaj tekst.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.