Novosadski "Red Union", važi za najuspješniji pank bend iz Srbije. Svirali su oko 130 koncerata u regionu i Evropi, a u svojim pjesmama, koje su predstavili i u okviru ovogodišnjeg "Interground Sarajevo festivala", su beskompromosni, te jasno prenose svoje stavove, ideje i komentare.
Bend je osnovan 2000. godine, a čine ga pjevač Daško Milinović, gitarista Nenad Gucunja, basista Ljubomir Babić i bubnjar Nebojša Ćato.
"Taj bend je izraz naših težnji da sviramo muziku koju volimo i slušamo. Mi smo najbolji prijatelji. Samo tako i možemo da funkcionišemo", kaže Daško Milinović, pjevač "Red Uniona".
Ističe da su ime benda "Red Union" pokupili sa pantalona koje je proizvodio "Yumaco" iz Vranja.
"Svi smo tada kupili te pantalone, jer su bile jeftine, a više nego adekvatna zamena za moderne američke army pantalone. 'Red Union' garderoba se više ne proizvodi, jer je kasnije otrkiveno da je gro proizvedenih pantalona i bluza prodat albanskim separatistima koji su ih zatim koristili kao redovnu uniformu u borbi protiv vojske i policije SRJ. 'Red Union' nam je zvučalo kao dobro ime koje lepo odražava naše levičarske stavove, a cela priča o trgovini između zaraćenih strana nam je dodatno simbolično delovala", objašnjava Milinović.
Njihov posljednji i ujedno drugi album "Black Box Recorder" objavljen je 2006. godine. Pjevač "Red Uniona" ističe da rade na trećem albumu, koji će snimati krajem ove godine u Njemačkoj.
"Radimo, naravno, na našem trećem albumu i trebalo bi da ga snimamo krajem godine i da izađe sljedeće za nemačku kuću 'Block Action Music'. Nažalost, a ponekad i na sreću, mi nismo profesionalni bend i naši zahtevni dnevni poslovi nam često ne dozvoljavaju da se posvetimo bendu koliko bismo mi voleli. Uskoro nam izlazi live single na vinilu 'Crowd Pleaser', sa četiri pesme uživo iz Beograda, takođe za B.A.M", tvrdi Milinović.
Objašnja da se trude da u svojim pjesama pričaju razumljivo, a ne parolaški ili previše metaforički.
"Mi živimo u sredini koja se pravi gluva i glupa na očigledna zla koje sama proizvodi. Mi guramo prste u oči raznim gadovima koliko možemo. Mi idemo kontra struje i moramo tako, jer bismo inače poludeli. Cena je velika, ali mi pod drugim uslovima ne bismo ni radili. Nema pomirenja sa zlom i gluposću. Mi jasno i glasno urlamo da su zločinci - zločinci, lopovi - lopovi, a glupani - glupani. Trudimo se da to kažemo razumljivo, a ne parolaški ili previše metaforički", kaže Milinović.
Ističe da je tajna njihovg uspjeha u tome što su naučili da sviraju muziku, prave pjesme, te proučavaju pank cijeli život.
"Mi jesmo uspešni u jednoj vrlo bitnoj stvari za pank. Mi jesmo beskompromisni. Upravo to što imamo druge poslove od kojih živimo nam omogućava da biramo kad, sa kim i gde sviramo i da se poseremo na sve ljude, bendove i slične koji šuruju sa nacionalistima, lopovima i crkvom. Da ne pravimo kompromise, jer nam treba lova, publicitet i popularnost. Tajna je i u tome što ja mislim da smo naučili da sviramo muziku i pravimo pesme, jer smo zaista slušali muziku do iznemoglosti i proučavali sve to čitav život. Znamo kako se pravi dobra punk rock pesma, znamo koliko je bitno da sve to dobro zvuči i izgleda. Moram da se pohvalim da ovaj bend čine četri visoko kreativna čoveka kojima je benda samo jedan od sredstava iskazivanja kreativnosti i umeća", priča Milinović, dodajući da se definitivno od panka ne može živjeti.
"Svaki put kad se vratimo sa Zapada sa turneja, shvatimo da nama u životu fali samo neki dobar EU pasoš i da bi tada komotno i lepo živeli samo od benda. Ovde to nikako nije moguće. Ovde i bendovi koji prodaju dupe za slavu nemaju egzistenciju od toga, a kamoli neko ko to ne želi. Naravno da imamo poslove i radimo k'o konji. Ljuba i Nenad su ilustratori, po mom mišljenju, najbolji u Srbiji. Ćata i ja radimo u magazinu CKM. Ja sam urednik, a Ćata zamenik urednika. Gledam njih trojicu svaki dan, ceo dan. Užas", kaže Milinović.
Kaže da od 2002. godine imaju vlastitu, nezvaničnu izdavačku kuću "Socijala Records".
"To nije prava izdavačka kuća. Socijala je samo izraz za sve nas kreativne pojedince u Novom Sadu i okolini koji se trudimo da nešto stvaramo. To je alternativnan način da bude izdata muzika, štampa plakat, majica, da se organizuje kulturni život. Maltene svako izdanje novosadske scene ima omot koji smo radili Ljuba, Neša ili ja. Ja sam uglavnom radio dizajn, pa sam na sve stavljao taj logo propale socijalisticke fabrike. Sve je to totalno nezvanično", zaključuje Milinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.