Moj prvi kontakt s pankom desio se krajem 1978. godine, kada mi je najbolji prijatelj iz Londona doneo album "Sex Pistolsa".
Od tada pa do danas raste moje interesovanje za tu subkulturu, za njenu zvučnost, koja je pomalo i prevaziđena, a naročito za njenu estetkiku, koja odlično izgleda i danas, kazao je u intervjuju za "Nezavisne" Aleksandar - Leka Mladenović (1967), vizuelni umjetnik i profesor grafike na beogradskom Fakultetu likovnih umjetnosti. On će se večeras u Prodajnoj galeriji grada Beograda, povodom četrdesetogodišnjice nastanka panka, predstaviti izložbom "Pank arheologija, poslednje poglavlje", koja će biti otvorena do 17. oktobra. Iza Mladenovića je oko 300 kolektivnih i 36 samostalnih izložbi širom planete (SAD, Kanada, Francuska, Njemačka, Finska, Danska, Tajvan), a njegova najnovija postavka rađena je tehnikom ulje na platnu i prikazuje uvećane formate bedževa koje je umjetnik krajem sedamdesetih poručivao iz Londona.
NN: Motiv ove postavke možemo nazvati urbanom mrtvom prirodom?
Mladenović: To su slike koje sam radio u poslednjih nekoliko godina, a motivi slika, odnosno uvećani bedževi iz pank ere, rađeni su u hiperrealističkom maniru, tako da se praktično radi o, kako ja to zovem, sintetički mrtvoj prirodi.
NN: Zašto je u nazivu izložbe "posljednje poglavlje"?
Mladenović: Poslednje poglavlje iz razloga jer se dosta dugo bavim ovom tematikom, tako da se za mene ovaj ciklus završava. Serija je počela s ranim pankom i hibridnom grafikom, što je bila moja doktorska izložba, zatim tu je projekat "VicLeka", koji sam radio s jednim od prvih pionira panka Vikom Godarom, zatim pank portreti iz dinastije Obrenović i ovo je za mene zaključna izložba te neke serije radova. Ove godine se slavi četrdeset godina od nastanka panka u Londonu i na taj način što je kraljica aminovala i dala blagoslov za tu manifestaciju, to je sa druge strane i kraj duha panka, te neke subkulture koja je sedamdesetih godina delovala iz pozicije opozicije.
NN: Dakle, kraljičin blagoslov znači da je pank definitivno mrtav?
Mladenović: Na neki način da, zato što je on nastao iz bunta protiv establišmenta i to je bila subkultura mladih koji su bili nezadovoljni. Zbog velike nezaposlenosti, slična je bila situacija kao kod nas danas i ta reakcija mladih je imala političku konotaciju.
NN: Da li je, stoga, danas na Balkanu, gdje je i veća nezaposlenost nego u Britaniji sedamdesetih godina, pank potrebniji više nego ikad?
Mladenović: Iako je vreme takvo kakvo jeste, ja sam optimista. Pank je imao i notu nihilizma i negativnosti, a nama je potrebno nešto pozitivno, nešto u smislu ljubavi, da shvatimo da moramo da živimo u slozi i jedni sa drugima. Dakle, više neka reakcija u hipi maniru, ali ne naravno onako anahrono, već da mi kao čovečanstvo suosećamo jedni sa drugima.
NN: Zanimljivo je to što ste Obrenoviće predstavili kroz pank vizuru i ovu dinastiju s pankom uporedili tako što je ona uzdrmala Osmansko carstvo te postala svojevrsna avangarda u Srbiji, kao što je vijek i po poslije bio i pank u britanskoj monarhiji. No, da li su se i Obrenovići i pank pretvorili u svoju suprotnost?
Mladenović: Znate kako, sada ste napravili lepu paralelu, ali Obrenovići jednostavno nisu stigli da se pretvore u suprotnost zato što je ta dinastija nestala, osim što postoje naslednici brata kneza Miloša. Moram da kažem da je toj izložbi prisustvovao gospodin Predrag Jakovljević, potomak Jakova Obrenovića. Dakle, Obrenovići su jednostavno idealizovani zato što ne postoji mogućnost povratka. Međutim, u doba vladavine, oni su bili u duhu vremena i jako uticajni na političkom nivou. To što su napravili, oslobođenje od Osmanlija, praktično i jeste ideja panka, a to je da se nešto desi i da se pokidaju okovi. Oni su to izveli i stavili u praksu. Negde neki čovek je rekao, danas bi i Mocart bio pank, a i Bah, tako da to je meni bio i lajt motiv da predstavim dinastiju koju jako poštujem, naročito njene predstavnike poput kneza Mihaila. Ta postavka je u neku ruku bila i provokacija, gde se navodno pank negira dok se počast daje jednoj dinastiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.