Jet set

Milorad Milinković Debeli: Živimo neku vrstu crne komedije

Davor PAVLOVIĆ

Tvorac mnogobrojnih spotova najpoznatijih i alternativnih srbijanskih grupa, i tri komedije, od kojih je jedna bila vrlo popularna, Milorad Milinković zvani Debeli posjetio je Banjaluku, kao član žirija na festivalu "Kratkofil".

Nadimak je dobio još u djetinjstvu i od tada ga prati, iako mu po tjelesnoj težini ne priliči. Premda je visok preko dva metra ne bavi se košarkom, već samo umjetnošću, a honorarno radi kao fudbalski komentator na srbijanskom Eurosportu.

Njegov spot za pjesmu "Gile šampion", u izvođenju "Zabranjenog pušenja", proglašen je za najbolji. Za "Nezavisne" je govorio o filmskoj i "spotovskoj" karijeri.

NN: Snimili ste tri dugometražna filma i sva tri su bile žanrovski crne komedije. Zbog čega ste se odlučili za taj žanr?

MILINKOVIĆ: Prvo, za komedije je najlakše dobiti novac i najlakše ih je snimiti. Crnu komediju gledamo kao stvar koja je jako bliska ovom mentalitetu. Mi živimo neku vrstu crne komedije i tako lako prepoznajemo te stvari. Karakterom sam osoba koja i najviše voli da gleda komedije. Ne bih se složio da je "Čitulja za Eskobara" komedija; ona se reklamira kao takva, jer ima komičnih elemenata, ali ona je u stvari neka vrsta gde se žanrovi mešaju. Ako pogledamo književnost onda vidimo da se to takođe desilo sa postmodernom i sada u film stiže, da možete da krenete u vrstu mešanja žanrova. Ipak, da to uradite, morate dobro da poznajete žanrove, kako to ne bi bila papazjanija.

NN: U kojem se poslu više pronalazite, scenariste ili režisera? MILINKOVIĆ: Moj problem je što volim oba i drago mi je što se bavim filmom. Generalno, to je proces koji uvek ima iste faze, ali svaki put je to drugačije i nikada nije dosadno i ne uđete u rutinu. Scenario doživljavam kao fazu pravljenja filma, ne kao odvojen posao. Volim pisanje i da sam sebi pišem filmove. Kada pišeš scenario onda si sam sa sobom. Kada krene snimanje, to je klasičan terenski posao, gdje nema spavanja. Onda opet nastaje postprodukcijski deo, fini deo, gde ste sami vi i još nekoliko ljudi - montažer, kompozitor... "U potrazi za Srećkom" smo jako brzo uradili, dok smo druga dva radili jako dugo.

NN: Kakva je situacija sa improvizacijom? Dozvoljavate li glumcima da daju savjete na setu?

MILINKOVIĆ: Užasno se trudim da se dobro pripremim i dobro porazgovaram sa glumcima. Oni su uvek slobodni da daju ideje u fazi pripreme, ali kada krene kamera insistiram da se snimi onako kako ja hoću, a onda da se uradi po nekoj drugoj ideji, što se zna desiti da bude bolje i ostane u montaži. Ionako će se snimiti nekoliko dublova duže i to ništa ne košta.

NN: Kako objašnjavate fenomen filma "Mrtav 'ladan", koji ima veliku popularnost, a i danas se prepričavaju dijelovi iz filma?

MILINKOVIĆ: Znam da je bio popularan i da je imao dosta gledalaca, pogotovo u Bosni, ali za toliku popularnost nemam pojma. To je super, meni je vrlo drago kada prvi film tako funkcioniše. Vrlo je lepo kada prvim filmom napravite nešto što ljudi jako vole, ali postaje i teško jer će ljudi sve posle porediti s tim. Digli ste lestvicu i onda je dosta teško izvući preko toga. U budućnosti ću pokušati da uradim neki drugi žanr, čisto da probam. Volim da budem duhovit i da se smejem, ali ima i drugih stvari, pa da probamo nešto "ozbiljnije", sa drugim spektrom emocija.

NN: "Čitulja za Eskobara" je imala motiv za priču u istinitom događaju. Kako ste došli do te priče?

MILINKOVIĆ: To je gradski trač. Sama priča nema puno veze sa filmom, ona samo služi da pokrene lanac nekih događaja koji su potpuno deseta priča. Sama činjenica da dva čoveka daju čitulju samo služi da promeni živote potpuno drugih ljudi koji nemaju veze s tim. Bazična stvar u filmu je ljubavna priča, a ovo je samo okidač.

NN: U Vašim filmovima su uglavnom provjereni i iskusni glumci. Zbog čega mlađe glumce ne koristite češće?

MILINKOVIĆ: U filmu "Mrtav 'ladan" Goran Jezdić nije bio zvijezda kao što je danas. On i Žika (Srđan Todorović) nose film, a Jezdić je tada počeo da se probija i uopšte nije poznat. Sonja Kolarčić je takođe bila mlada i nepoznata. Primjer za poslednji film je da je Vojin Ćetković poznat glumac, ali nikada nije igrao sličnu ulogu. Volim da ljude vadim iz konteksta i daje im nešto drugačije. Proverena imena volim zato što ne glume džabe u sto filmova, već zato što su dobri. Kada radiš sa njima vidiš da ih režiseri ne uzimaju džabe.

NN: Odakle hrvatska glumica Tamara Garbajs u filmu "Čitulja za Eskobara"?

MILINKOVIĆ: Imao sam kasting direktora za ovaj film, što je olakšalo posao i to je bio njegov predlog. Nisam znao ko je žena, sapunicu nisam gledao, a pošto je bio jedan od izvršnih producenata imali su neku svoju računicu za tržište. Hteo sam da je vidim, doveo ju je i bila je super i tako je dobila ulogu. Onda smo i Renea Bitorajca doveli. Zijah Sokolović je bio posebna priča, on živi u autu, gde mu je i scenografija i tako prolazi pola Evrope izvodeći monodramu. Jedan dan je u Đevđeliji, drugi u Rijeci, treći u Beču...

NN: Karijeru ste počeli kao režiser spotova. Radili ste za "Zabranjeno pušenje", Džonija Štulića. Kako je dolazilo do saradnje sa njima?

MILINKOVIĆ: Kada sam studirao imao sam bend i bili smo u undergorund krugovima jako popularni. Ložio sam se da budem muzičar i onda sam prelomio, upisao Akademiju i shvatio da je to u stvari čim želim da se bavim. Znao sam sve te ljude iz sveta muzike i onda kada sam počeo da se bavim filmom, snimio sam Satana Panonskog, što opet ima veze sa muzikom. On je jedog dana došao u Beograd, imao koncert, mi smo ga snimili, napravili intervju i došli kod mene kući i to je to. Bio je jedan od kontrolisanih ludaka. Posle toga sam radio za televiziju, jer moraš da živiš od nečega, i to sa nekim projektom opet vezanim za muziku. Prvi smo doveli "Decu loših muzičara" na TV; to je bilo sve dok rat nije počeo. Tadašnji urednik Goran Vulević koje me je doveo, dobio je 1991. otkaz. Kada sam počeo da režiram spotove, to je išlo lančano, jedan za drugim. Radio sam i za komercijalne izvođače - Bajagu, Čolića, a i za najalternativnije, kao "Ništa al'logoped" za koje sam radio oba spota. Zatim za "Atheist rap", "Gobline", te za Džonija Štulića jedina tri spota koja je hteo da snimi kada je došao u Beograd, i to za jedno veče.

NN: Kako komentarišete trenutnu situaciju u kinematografiji Srbije?

MILINKOVIĆ: Ta je stvar kao sinusoida - mi sada prolazimo kroz nezgodan period tranzicije, ali nas je poslednja zakačila. Ono što se u Hrvatskoj već desilo, to je sada kod nas, da se zatvaraju bioskopi, da ljudi sve više gledaju pirate i nemaju naviku da idu u bioskope. To što su "Zona Zamfirova" i slični filmovi imali veliki gledanost nije zato što su komedije nego zato što su lektira, jer klince mrzi da čita knjigu i kada to pomnožite sa svim školama dobićete hit. Kombinacija je idealna: popularni glumci, lagan, zabavan film, a pritom i moraš da pročitaš kao knjigu, ne može bolje. Plašim se da ako se budu forsirali samo autorski filmovi da će se kvalitet i gledanost još više izgubiti. 

Komentare na ovu vijest mogu postaviti samo prijavljeni čitaoci.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Molimo vas da vaša iskustva i zapažanja prilikom korištenja aplikacije za komentarisanje podijelite sa nama.

Pošaljite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije