Georgijev: Publiku ne treba potcenjivati

Vlado Georgiev, pjevač i kompozitor, rođen je 6. juna 1977. godine u Herceg Novom. Kao tinejdžer spakovao je kofere i iz Herceg Novog došao u Beograd. U trci za snovima svirao je i pjevao po klubovima, lokalima, picerijama, često za malo novca i malo ljudi. Znao je da će i to proći i nikada nije pomislio da odustane. Muzika je postala njegov život. Poslije nekoliko godina takvog života i rada na tuđim pjesmama i pločama, ređali su se uspjesi i festivalske pobjede.

U ljeto 2001. godine je u duetu s Igorom Lazićem (bivši član "Montenigersa"), otpjevao nagrađenu poletnu ljetnu pjesmicu "Tropski bar". Potom je izdao debi album "Navika" za diskografsku kuću "Goraton" iz Podgorice. Pojavom albuma počela je i "vladomanija". Diskografi su bili iznenađeni i zatečeni, jer je za samo mjesec dana "Navika" postala najtraženije izdanje pop muzike u zemlji.

Danas je Vlado Georgiev jedan od najtraženijih i najpopularnijih pjevača u regionu.

NN: Od 2001. godine do danas izdali ste svega tri albuma, a stekli popularnost o kojoj drugi pjevači mogu samo da maštaju. U čemu je tajna Vašeg uspjeha?

GEORGIEV: Ja ne znam. Stvarno ne znam. Kad bi se ove stvari određivale po tome, po receptu, mislim da nikad niko ne bi bio uspešan. I mislim da onog trenutka kad bih saznao u čemu je moja tajna, više nikad ne bih bio uspešan. Mislim da je poenta svega što čovek radi da radi iz srca, da radi zaista ono što oseća, a ne ono što misli da može. To je cela poenta. Nažalost, mnogi misle da treba raditi nešto što je, da kažem, tek tako dopadljivo, i što vulgarniji tekst, da će se što bolje dopasti publici. Mislim da je to potpuno suprotno. Mislim da postoji mnogo normalnih, dobrih i pametnih ljudi i da uopšte ne treba potcjenivati publiku gde god da dođete da svirate.

NN: Da li svakodnevno radite ili pravite duže pauze?

GEORGIEV: Svakog dana radim. Ovo što ja radim je nešto gde jednostavno ne postoji pauza. Svaki dan nešto se dešava.

NN: Vaše pjesme su posvećene ženama.

GEORGIEV: Pa kome bi drugom? Ja sam tako opredeljen.

NN: Postoji li specijalan kriterijum u izboru ljudi kojima ćete pisati pjesme?

GEORGIEV: U principu, u poslednje vreme to radim sve manje, gotovo uopšte više i ne radim, jer mi uzima baš dosta vremena, a neadekvatno se vraća. Uglavnom, još nisam sreo baš zahvalnog izvođača kome čovek može da ustupi dobru i prije svega dragu pesmu. Tako da to radim sve manje. Nešto radim za strance trenutno i tako dalje, ali ovde kod nas ne. Zaista nemam vremena.

NN: Jedan ste od rijetkih pjevača koji zabranjuje svoje spotove na najgledanijim televizijama smatrajući da Vam nije mjesto među nekim pjevačima?

GEORGIEV: Tako će i dalje biti.

NN: Poznati ste i kao veliki borac za zaštitu autorskih prava. Koliko uspijevate u tome?

GEORGIEV: Za sada poprilično. Konkretno, u Srbiji se situacija nakon mog svojevremenog izliva i neke bune, poprilično promenila. Mnogi autori su odjednom počeli da osećaju nešto, neke plodove svog rada koji im je do tada uzimao ko zna ko. Počele su da im plaćaju mnoge televizije i radio-stanice. Ipak, opet napominjem da nisam to radio zato što treba da osetim neku korist od toga. To je bio čisto etički čin, jer u toj poziciji mogu da reagujem. Da nisam reagovao, veoma bih se loše osećao danas. To sam učinio iako sam mogao vrlo loše da se provedem jer je to ipak mafija kao i u svim zemljama. Na sreću, kod nas više nije i sve je ispalo kako treba.

NN: Jednom ste rekli da zapisujete svoje misli i da planirate jednog dana objaviti knjigu. Kakva bi bila knjiga o životu Vlade Gergieva?

GEORGIEV: Ne verujem da ću još išta tako objavljivati, ali zapisujem.

NN: Da li je tačno da ste kršteni dva puta? Kako se to desilo?

GEORGIEV: Da. Pa zato što sam mislio da nisam kršten. Došao sam pravo s krštenja i rekao mojoj baki da sam se krstio. Ona je na to rekla: "Pa ja sam te krstila kad si imao dve godine."

NN: Posjećujete li moto-susrete?

GEORGIEV: Da. Uglavnom idem "napolje". Tu zaista ima šta da se vidi, mada volim i ove naše susrete. Imam mnogo prijatelja bajkera, u mnogo klubova. Međutim, ne mogu baš stići na svaki taj skup. Mnogo radim i imam mnogo obaveza, ali kad uhvatim malo slobodnog vremena, onda radije odem malo dalje.

NN: Koja je životna filozofija Vlade Georgieva?

GEORGIEV: Sve sigurno ima svoje pravo vreme i nigde ne treba trčati. Treba pustiti da stvari idu svojim tokom, jer ako su prave, sigurno će isplivati i doći na svoje.