Društvena interakcija starijih ljudi opada baš u onom trenutku kada im je kontakt sa drugim ljudima najznačajniji. Organizacija "Polisi eksčejndž" navodi da je veliki procenat starijih ljudi veoma usamljen i da upravo internet može da im pomogne da prebrode tu samoću.
Sve što bi bilo potrebno jeste investicija od milijardu evra, a socijalni i ekonomski benefiti bili bi ogromni. Ali mogu li stariji da zavole tehniku? I da li to uopšte žele?
Rozmari Sargentson mogla bi da posluži kao odličan primjer koji bi "Polisi eksčejndž" trebalo da ima na umu u procesu zagovaranja za investicije u informatičko opismenjavanje penzionera.
Ona je krhka, ali elegantna dama, koja nema vremena da razmišlja o svojim godinama. Prezauzeta je učenjem novih vještina - kako da pristupi internetu, kako da ga koristi i u njemu uživa.
"Jeste malo kasno da sad počnem da učim", kaže Sargentsonova i dodaje: "Međutim, iznenada sam shvatila da moram da se potrudim."
Ona već šest nedjelja veoma uspješno pohađa kurs i pokušava da unaprijedi svoje znanje na otvorenom kursu humanitarne organizacije "Ejdž Ju-Kej". "Pokušavam da naučim kako da pronađem raspored vozova, ali ne ide mi baš najbolje. I dalje pravim greške, pa moram ponovo da se vraćam na početak", prepričava ona svoja iskustva.
Sargenstonova kaže će uložiti sve napore i nastaviti da vježba, jer smatra da internet može da unaprijedi društveni život starijih ljudi.
Izveštaj te organizacije pokazuje da 800.000 starijih ljudi u Britaniji ima samo jednu porodičnu posjetu mjesečno ili čak manje. Zato im predlažu internet kao ključ za izlazak iz izolacije.
"Neki od njihovih problema mogu se riješiti jednostavno, npr. uz pomoć Skypea ili društvenih mreža. Uz pomoć toga oni mogu dobiti informacije o tome šta se dešava u njihovim lokalnim zajednicama, a koje mogu biti od prave koristi toj generaciji", objašnjava Edi Kopland iz organizacije "Polisi eksčejndž".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.