Najjača do sada zabiljeležena solarna oluja koja je pogodila Zemlju dogodila se 1859. godine
Poznata kao Karingtonov događaj, rezultirala je polarnom svetlosti koja se vidjela čak i na Kubi, i haosom u primitivnom električnom sistemu onoga vremena, zbog čega je dolazilo i do požara u telegrafskim stanicama.
Kada bi oluja slične magnitude pogodila Zemlju sada, kada društvo daleko više zavisi od elektronike i tehnologije, bez sumnje bi to imalo katatrofalne posljedice.
Kao pokušaj odgovora na tu opasnu prijetnju, Nacionalno vijeće za nauku i tehnologiju američke Bijele kuće objavilo je Nacionalni akcioni plan za svemirske vremenske prilike, u kom je detaljno opisan strateški plan pripreme za slučaj velike solarne oluje.
Dokument upozorava kako su elektronski sistemi postali međusobno gotovo potpuno isprepleteni pa ako jedan bude izbačen elektromagnetskim pulsom, lako bi se mogla dogoditi lančana reakcija pada sistema. Dokument preporučuje pristup koordiniran na saveznom nivou u slučaju brojnih procedura, od onih koje smanjuju ranjivost najrizičnijih infrastruktura, do onih koje povećavaju našu sposobnost predviđanja i komunikacije.
Sunce konstantno izbacuje subatomske čestice u obliku solarnih vjetrova, od kojih neki dosegnu i našu atmosferu. To izaziva polarnu svetlost ili Auroru Borealis, iako većinu čestica koje dođu odbije zemljino magnetsko polje. S vremena na vrijeme, posebno velike solarne baklje izbiju sa površine Sunca i njihove se čestice uspiju probiti kroz naše magnetsko polje.
Nedavno je proučavanje procijenilo kako postoje šanse od 12 odsto da jedna od takvih ‘megabaklji’ eruptira ove decenije i pošalje nam ogromnu solarnu oluju.
Već smo imali prilike da vidimo što bi nam se moglo dogoditi ako nas udari takva oluja, ali u znatno blažem obliku. Kanada je 1989. pogođena solarnom olujom koja je stvorila kratki spoj na električnoj mreži. U roku od 90 sekundi to je stvorilo zatvaranje električnog sistema Hidro-Kvebek, ostavivši milione bez struje punih devet sati. Kada bi se to dogodilo na puno većoj skali, štete bi bile ogromne.
Jedna procena tvrdi da, ako bi oluja veličine karingtonovog događaja udarila Zemlju danas, cijena oporavka samo u SAD-u bi bila između jedan i dva triliona dolara tokom samo prve godine, dok bi oporavak trajao cijelu deceniju. Takav bi događaj uticao na svaki segment naših života, od prevoza, komunikacije, bankarskih usluga i vlasti, s obzirom da živimo u elektronskom svetu.
U stvari opasnost je toliko velika da i Evropska svemirska agencija radi na sopstvenom sistemu za upozoravanje, uz pomoć naučnika iz 14 evropskih zemalja. Trenutno baš i ne možemo učiniti puno toga u slučaju da oluja udari, osim upozoravanja nadležnih na nadolazeću pretnju, koji bi onda zatvorili relevantne sisteme kako bi ograničili potencijalnu štetu.
(NN,net.hr)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.