Tamna materija ne prestaje da iznenađuje naučnike.
Naučnici za sada mogu da detektuju samo pet odsto materije u univerzumu. Tih pet odsto čini sve što nam je do sada poznatno – zvijezde, planete, galaksije...
Drugi dio univerzuma - 68 odsto, sastoji se od tamne energije, koja najvjerovatnije uzrokuje širenje svemira, dok treći dio, 27 odsto, čini tamna materija, supstanca koju naučnici ne mogu direktno da posmatraju, ali koja im je poznata zahvaljujući njenom snažnom gravitacionom dejstvu.
Danas znamo kako je univerzum izgledao odmah poslije Velikog praska zahvaljujući preostaloj termalnoj radijaciji, poznatoj još i kao pozadinsko kosmičko zračenje (CMB), koja nije svuda jednaka - pojedna mjesta su toplija ili hladnija od drugih.
Naučnici ove temepraturne promijene koriste za korišćenje gustine tamne materije u ranim fazama univerzuma, i sticanje saznanja o tome kojom brzinom se univerzum tada širio i kojom brzinom je putovala svetlost.
Kada biste ostavili svoj automobil na parkingu, očekivali biste da bude u istom stanju kada se vratite, sa istom kilometražom, količinom goriva itd. Naučnici isto tako očekuju da podaci o ranom razvoju univerzuma budu isti.
Ipak, iz nekog razloga, to nije slučaj - novi podaci ukazuju na to da je stopa širenja univerzuma od prvih kosmičkih mjerenja do sada opala za 10 odsto.
"Razlika nije toliko velika da bi mogla da se smatra kritičnom, ali nešto se najvjerovatnije dešava, i ne prestaje. Tu je već posljednje dvije ili tri generacije eskperimenata", izjavio je doktor Torsten Bringman sa Univerziteta u Oslu za Nju sajentist.
Ukoliko nije riječ o upornoj grešci u proračunu, to bi moglo da znači da je univerzum nekada izgledao drugačije nego što smo mislili.
Jedno od potencijalnih objašnjenja jeste hipoteza o opadanju tamne materije (DDM), prema kojoj univerzum danas nema onoliko tamne materije koliko je nekada imao.
Ruski naučnici testirali su ovu hopotezu 2016. godine stvaranjem modela koji ukazuje na to kako bi svemir izgledao da je ova hipoteza tačna. Prema njihovim proračunima, u univerzumu se danas nalazi pet odsto manje tamne materije nego što je bilo na njegovom početku.
Bringman i njegov tim stvorili su 2018. godine sličan model i dobili slične rezultate, zaključujući da se "nekoliko procenata tamne materije" pretvorilo u "tamnu radijaciju" koju nije moguće detektovati.
Riječ je o ključnom detalju u potrazi za tamnom materijom.
Naime, do sada je postojalo samo nekoliko teorijskih čestica koje su mogle da predstavljaju kandidate za tamnu materiju, a svaka od njih ima određene karakteristike.
Ako tamna materija ima osobinu da nestaje, to znači da je moguće odbaciti nekoliko scenarija, i suziti izbor, piše Kjurioziti.
"Na taj način bili bismo korak bliže konačnom odgovoru na pitanje šta je to tamna materija", zaključio je Bringman.
(NN/b92.net)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.