Dok su svima puna usta zapošljavanja mladih i sprečavanja njihovog odlaska u inostranstvo, vodstva institucija za zapošljavanje grčevito se drže osoba koje su stekle uslove za penziju.
Ovo je još jedan u nizu apsurda u zemlji u kojoj neke sindikalne vođe više štite direktore nego radnike, u kojoj kuće obnavljaju ljudima da u njima roštiljaju jednom godišnje dok druge izbjeglice vape da izađu iz kolektivnog centra, u kojoj vlast sebi povećava plate u vremenu štednje...
Na čelo Zavoda za zapošljavanje FBiH došao je isti čovjek, što ne bi bilo toliko sporno da nije stekao uslove za penziju. Pri tome je bio prijavljen da radi u BiH za vrijeme dok je, tokom rata, bio u inostranstvu. Ministar rada govori da nema ništa s tim imenovanjem mada je Zavod u njegovom resoru, a stari-novi direktor tvrdi, kontra dokumentima, da ima još malo do penzije i da se kandidovao da završi ono što je počeo jer to samo on može. Posao Vlade sada će raditi ombudsmani pa će provjeriti da li je prekršen zakon.
Ministru i ministrima inače je sasvim normalno i da neko usred mandata podnese ostavku jer se sjetio da stiče uslove za penziju pa će se opet provoditi procedure imenovanja na direktorsku poziciju i trošiti novac za već jednom provedeni konkurs.
Ministar kaže i da je onaj ko je dao novinarima dokument o platama i doprinosima direktora Zavoda za zapošljavanje počinio kazneno djelo, ne želeći razmišljati koje je djelo počinjeno time što su nekome uplaćivani doprinosi i plate u zemlji u kojoj nije ni bio. Na čelne pozicije, po svaku cijenu, biraju se podobni, a Vlada FBiH se uoči izbora, usput rečeno, pobrinula da produži spisak institucija u koje će postaviti svoje.