SARAJEVO - Venecijanska komisija Savjeta Evrope usvojila je mišljenje o Nacrtu zakona o sudovima BiH, u kojem je navedeno da se zakonom o sudovima predviđa uspostavljanje višeg suda na nivou BiH, izjavio je Srni zamjenik ministra pravde BiH Srđan Radulj.
Iz Kancelarije Savjeta Evrope u Sarajevu juče je saopšteno da se predviđa formiranje Vrhovnog suda, što je dovelo do zablude u pravnim krugovima i javnosti. "Očigledno je došlo do grešeke u prevodu, jer ono što piše u našem jeziku jeste da se formira viši sud BiH u smislu da on bude drugostepeni sud u odnosu na presude koje donosi Sud BiH", pojasnio je Radulj.
On je napomenuo da je prisustvovao zasjedanju Venecijanske komisije 14. i 15. juna u Veneciji i da je imao priliku da sa članovima ove komisije raspravlja o vrlo bitnim pitanjima ovog zakona.
"To je jedan važan sistemski zakon kojim bi se promijenile mnoge stvari u sistemu funkcionisanja pravosuđa na nivou BiH", istakao je Radulj.
Prema njegovim riječima, suština je da bi zakon predviđao samo postupanje višeg suda BiH po žalbama na presude Suda BiH, a ne i na presude entitetskih i kantonalnih sudova u BiH.
"Na samom zasjedanju posebno je bilo rasprave o krivičnoj nadležnosti Suda BiH, što je još sporno pitanje jer ne postoji saglasnost oko učesnika u strukturalnom dijalogu", rekao je Radulj.
On je najavio da će rasprava o ovom zakonu biti održana 12. jula u Briselu, kada je predviđen naredni sastanak strukturalnog dijaloga.
"Kada govorimo o krivičnoj nadležnosti BiH, ona još nije dovoljno jasno precizirana i objektivizirana na što je u svom mišljenju ukazala i Venecijanska komisija", rekao je Radulj.
Ova komisija istakla je i obavezu da se zakon o sudovima BiH mora uskladiti sa odredbama zakona o Visokom sudskom i tužilaškom savjetu.
"Ono oko čega se treba postići saglasnost je pitanje uloge Ministarstva pravde u BiH u odnosu na prenošenje budžeta sudova, kao i donošenja pravilnika o unutrašnjoj sistematizaciji", dodao je on.
Radulj je naveo da Venecijanska komisije smatra da to pitanje u Nacrtu zakona nije dovoljno precizirano, te da bi se trebalo dodatno doraditi prije upućivanja zakona u dalju proceduru.
Zamjenik ministra pravde BiH kaže da pitanje uloge Ministarstva pravde BiH u vezi ova dva pitanja nije miješanje izvršne vlasti u odnosu na zakonodavnu, odnosno sudsku vlast, već predstavlja pitanje kontrole finansiranja i trošenja budžetskih sredstava, kao i kontrole internih akata sudova koji nisu u domenu donošenja konkretnih sudskih odluka.