Bajford: Ekstremistički pokreti postoje i u BiH i u Sandžaku

RSE - 07.11.2011 22:16
Bajford: Ekstremistički pokreti postoje i u BiH i u Sandžaku

Socijalni psiholog Jovan Bajford, profesor na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji za RSE govori o ekstremnoj desnici u Evropi, o tome šta je danas generiše, da li se radikalni desničari udružuju, te otkud oni u Evropskom parlamentu.

Profesor Bajford navodi i kakva je praksa evropskih zemalja u odnosu na tolerisanje ideologije radikalnog nacionalizama, vjerskog fundamentalizma i rasizma, koliko je snažna ideja o bijeloj Evropi, te da li se preuveličava opasnost od bijelog islamizma i povodom najnovijeg terorističkog napada vehabije u Sarajevu.

RSE: Ovih dana se čulo da su poljski desničarski ekstremisti pozvali i srpske ekstremiste na Marš nezavisnosti 11. novembra u Varšavi. Da li postoji i kakva vrsta udruživanja i zajedničkih djelovanja ekstremne desnice u Evropi i koliko su uključeni ekstremisti iz balkanskog regiona?

Bajford: Ta vrsta udruživanja svakako postoji između desničarskih pokreta širom Evrope. Srpski ekstremisti su svakako deo te nacionalističke internacionale. Ako pogledamo Internet sajtove raznih desničarskih pokreta u Srbiji, vidi se da oni održavaju neke odnose sa pokretima u Rumuniji, Slovačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Poljskoj, a postoje i određene formalne organizacije, kao što su Evropski nacionalni front ili Alijansa evropskih nacionalnih pokreta, koji pokušavaju da stvore neku zajedničku akciju nacionalističkih pokreta.

RSE: Dugo su ekstremni desničari tretirani kao marginalne grupe. Koliko su oni zaista marginalni, kada se zna da je u nekoliko evropskih država ekstremna desnica na 3. mjestu po svojoj snazi ili popularnosti u Parlamentu? Mislim da je takav slučaj u Francuskoj, Danskoj, Mađarskoj.

Bajford: Ima svakako nekoliko primera u Evropi gde su neke ekstremističke stranke vrlo jake. Činjenica je da ima mnogo evropskih zemalja čije su nacionalističke organizacije zastupljene i u Evropskom parlamentu. Razloga za taj uspeh treba tražiti u razočaranosti ovim tradicionalnim političkim strankama. Razočarano biračko telo iz protesta ima običaj da glasa za ekstremističke stranke koje potpiruju neke tradicionalne predrasude, bilo prema emigraciji ili prema imigrantima ili prema nekim nacionalni manjinama.

RSE: Koja vrsta ekstremizma podleže sankcijama po evropskim standardima? Država Srbija se muči sa presudom o zabrani nekih ekstremnih organizacija koje propagiraju nasilje. Da li je ta vrsta opreznosti u skladu sa evropskom praksom i standardima?

Bajford: Mislim da to zavisi od zemlje do zemlje. Različite zemlje i različiti pravni sistemi različito tretiraju ekstremističke organizacije i samo to pitanje zabrane. Mislim da treba praviti razliku između zabrane ekstremnih organizacija, koje su zabranjene zbog direktnog učestvovanja u nekim nasilnim aktima ili koje aktivno forsiraju nasilje nad određenim nacionalnim manjinama i društvenim grupama, i onih koji imaju neke ekstremističke ideje i koje se tolerišu zbog prava na slobodu reči i na izražavanje političkih stavova dok se ne pređe granica sa govora na potpirivanje mržnje prema društvenim grupama i manjinama. U Engleskoj su zabranjene neke grupe koje su direktno učestvovale u nasilnim aktima, ali se tolerišu druge grupe koje promovišu neke relativno ekstremne nacionalističke i netolerantne ideje, ali ne promoviše direktno nasilje.

RSE: Gde bi ste tu smjestili praksu u Srbiji?

Bajford: Postoje razni događaji u poslednje dve ili tri godine koji su jasno pokazali da postoje ekstremističke organizacije u Srbiji, koje direktno pozivaju na nasilje, pogotovo kada se radi o organizaciji gay parade i slično. Njihovo učešće u nasilnim aktima ili u nasilju toliko je očigledno da bi postojala nekakva osnova za njihovu zabranu, ali to se ne dešava.

RSE: Da li je u ideološkom korpusu savremene evropske ekstremne desnice najvažnija u ovom trenutku ideja o takozvanoj bijeloj Evropi? Da li imigranti iz arapskih i azijskih zemalja mobilišu ekstremnu desnicu?

Bajford: Ne bih rekao da se ideja o beloj Evropi artikuliše baš na tako direktan način. Jako mnogo ekstremističkih pokreta je iz svog vokabulara izbacilo taj ekstremistički element jer su evropska društva razvila određeni tabu prema toj vrsti govora. Danas će radikalno desničarski pokret najčešće svoje predrasude prema emigrantima iz arapskih zemalja, sa Dalekog istoka i slično, artikulisati kroz nekakvu želju da zaštite evropsku kulturu od uticaja drugih kultura, religija i tako dalje. Najčešće se taj odnos prema drugima artikuliše kroz neku želju da se zaštiti sopstvena kultura. Naravno, kada se ceo taj argument malo bolje analizira, vidi se da je to ista ona vrsta predrasude koja je postojala ranije, kada je izražavana direktno kroz rasistički jezik.

  RSE: Da li je ta takozvana zaštita kulture zapravo odricanje od multikulturalizma? To nije strano ni državnicima u Evropi. Tako je jedan zapadni intelektualac nedavno upozorio na problematične izjave Angele Merkel, Sarkozija, Kamerona..   

Bajford:  Ta retorika, koju nalazimo u poslednje vreme kod raznih državnika na Zapadu, na neki način predstavlja odgovor na popularnost desničarskih i nacionalističkih stranaka. Sve više taj politički main stream na Zapadu prihvata da je pitanje imigracije postalo relevantno političko pitanje, koje mnogi njihovi glasači smatraju za veoma bitno. Slična situacija je bila kada su bili izbori u Engleskoj nedavno, kada su sve mesne stranke shvatile da ne mogu više da ignorišu pitanje emigracije, kao politički problem za većinu ljudi, iako je u najvećoj meri to bilo zasnovano na nekim predrasudama. Ta neka reinterpretacija i stavljanje znaka pitanja nad dosadašnjim poimanje multikulturalizma, prestavlja odgovor na popularnost desničarskih stranaka i želje da se ne dozvoli da problem emigracije interpretiraju samo oni koji su na desnici.

 RSE: Za ekstremnu desnicu karakteristični su militantni nacionalizam, rasizam, vjerski fundmantalizam. Šta je danas najizraženije kod evropskih ekstremista? 

Bajford: Mislim da to zavisi od zemlje do zemlje. Mislim da jako mnogo ekstremističkih pokreta na Zapadu. Neki radikalni nacionalistički pokreti celu svoju političku platformu zasnivaju na protivljenju emigraciji, na islamofobiji i slično. U istočnoj Evropi najveći broj ekstremističkih pokreta će svoju platformu graditi na otporu nekim liberalnim vrednostima, uključujući i toleranciju prema seksualnim i nacionalnim manjinama i izabranim vrednostima demokratije, multikulturalizma i slično.

RSE: O islamofobiji je bilo dosta riječi povodom masovnog ubistva monstruma iz Osla, koji se deklarisao kao krstaš protiv muslimana. Kolika je opasnost od muslimanskog ekstremizma? To pitanje je aktuelizovano vehabijskim terorističkim napadom u Sarajevu. Da li je realan strah od napada bijelog islamskog terorizma?

Bajford: Ono što se dogodilo u Sarajevu ukazuje da takva opasnost postoji. Mislim da je ne treba preuveličavati. Postoje ekstremistički pokreti i u BiH i u Sandžaku, koji su opet deo jednog šireg problema. Mislim da i desničarski pokreti, koji postoje u Srbiji ili u Nemačkoj ili u Francuskoj ili u Engleskoj, na neki način imaju svoje korene u nekim širim društvenim problemima i činjenici da ima jako mnogo mladog sveta koji je otuđen od društva i od politike i koji na neki način nalaze svoj identitet i način da ga izraze kroz ekstremističke pokrete. To da postoje vehabije ili to da ima mladih ljudi u BiH i Sandžaku koji se okreću radikalnim pokretima, treba tražiti u tome šta njima društvo nudi kao alternativu, što se tiče njihove budućnosti, školovanja, zaposlenja, ostvarivanja njihovih osnovnih životnih potreba, što bi na neki način umanjilo i privlačnost tih ekstremističkih pokreta.

RSE: Gde bi ste danas smjestili antisemitizam?

Bajford: Veliki skup u Poljskoj se organizuje pod sloganom da je to skup koji se bori protiv jevrejske dominacije ili jevrejske okupacije. To ukazuje da je, kada se govori o tim ekstremnim desničarskim neonacističkim pokretima u istočnoj Evropi, antisemitizam izuzetno izražen. To nije uvek slučaj kod radikalnih desničara na Zapadu, gde upravo zbog svoje islamofobije oni imaju izuzetno pozitivan stav prema Izraelu, uglavnom prema desničarima u Izraelu. Stoga je izuzetno ublažen njihov tradicionalni antisemitizam. Kada se govori o liberalnim vrednostima ili o poreklu multikulturalizma, ima onih koji će se okrenuti nekim tradicionalnim antisemitskim motivima.

RSE: Da li ste zabrinuti jačanjem ekstremne desnice u Evropi?

Bajford: Ako gledamo uspjeh radikalnih desničarskih pokreta na parlamentarnim izborima ili na izborima za Evropski parlament, mislim da to treba posmatrati u određenom kontekstu. Kada je o Evropskom parlamentu reč, to su uglavnom izbori na koje izlazi jako malo sveta. Oni koji izađu, izlaze da izraze protest prema većim političkim strankama. To stvara jednu tendenciju da se glasa za ekstremiste i to za one koji nude neku radikalnu alternativu. Britanska nacionalna partija je dobila dva poslanika u Evropskom parlamentu na izborima 2009. godine. Godinu dana kasnije doživeli su potpuni debakl na nacionalnim izborima, što ukazuje da oni mogu da mobilišu jedan određeni broj ljudi u Britaniji, koji, ako je izuzetno mala izlaznost, može da im donese neki politički uspeh. Sve u svemu, oni imaju jedno stabilno biračko telo koje ne ide ni gore ni dole.

RSE: Kada se stave ekstremisti u Srbiji u kontekst evropskih procesa, kao biste ocijenili njuhovu snagu?

Bajford: U Srbiji na političkoj sceni postoje ekvivalenti tim radikalnim desničarskim pokretima. Čini mi se da su se sada Dveri registrovali kao politička stranka. Možda su najbliže nečemu što bi moglo da liči na jednu od ekstremno desničarskih nacionalističkih stranaka koje smo viđali u Evropi. Možda je to jedan socijalno konzervativan politički stav, vrlo tradicionalan, koji nalazimo kod nekih od tih stranaka u Evropi. Druge političke stranke u Srbiji baš nisu na tom nivou.

RSE: U odnosu na ekstremnu desnicu, koliko je snažan lijevi ekstremizam u Evropi?

Bajford: Nikako ne bih levi i desni ekstremizam stavljao u istu ravan jer oni ne predstavljaju istu vrstu opasnosti za javni poredak i za svakodnevni život ljudi i funkcionisanje društva. Svakako da postoji sve više ljudi koji su organizovani u neke različite anarhističke pokrete i imaju veću tradiciju nekih nasilnih levičarskih pokreta, kao što vidimo sada u Grčkoj. U većini zapadne Evrope levi ekstremizam je obično u skladu sa zakonom.

RSE: Da li smatrate tačnom ocjenu da je vlast u Srbiji mnogo strožija prema svemu što dolazi sa ekstremne ljevice nego desnice?

Bajford: Mislim da u Srbiji ekstremne levice gotovo i da nema. Ima samo nekoliko anarhističkih pokreta i organizacija. Poslednjih godina bilo je nekoliko incidenata u kojima je policija pokazala mnogo veću efikasnost kada je reč o hapšenju i procesiranju levičara nego desničara. Ne mislim da je razlog tome što država na neki način više simpatiše desničare nego što simpatiše levičare. Mislim da je problem u tome što su levičari mnogo manji i što nemaju političku potporu, koju imaju desničari. Državi je lako da trenira strogoću nad levičarima, što očigledno nije u stanju da uradi kada je reč o desničarima.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • Staša Košarac: Priča o legitimitetu opasna igra SDS-a

    31.10.2014 22:00 - Uroš Vukić

    Staša Košarac, novoizabrani poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH, rekao je da je SNSD treći put na opštim izborima potvrdio da je najjača stranka u RS.

  • Aleksandra Pandurević: SDS od 2000. godine nije imao više glasova

    29.10.2014 22:00 - Uroš Vukić

    Aleksandra Pandurević, poslanik SDS-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH, kaže "da će, ukoliko se nekim čudom desi da SNSD sabere 42 poslanika, takva vlast trajati najdalje do iduće jeseni".

  • Salkić: Bićemo generator pozitivnih promjena

    25.10.2014 07:55 - Almedin Šišić

    Ramiz Salkić, potpredsjednik Narodne skupštine RS i član Predsjedništva SDA, uvjerava da će koalicija "Domovina", koja je postigla dobar izborni uspjeh, biti generator pozitivnih promjena i stvaranja ambijenta povjerenja u RS.

  • Ivanić: Spreman sam na saradnju sa Dodikom, ali i na sukob

    21.10.2014 22:13 - Uroš Vukić, Foto V.Stojaković

    Mladen Ivanić, predsjednik PDP-a i novoizabrani član Predsjedništva BiH iz RS, kaže da će sve uraditi da stranke iz Saveza za promjene budu u Savjetu ministara BiH, ali da ne isključuje ni mogućnost formiranja vlasti na nivou RS koju bi vodio Savez za promjene.

  • Suad Arnautović: Nismo spori, radimo po zakonu

    17.10.2014 22:01 - Almedin Šišić

    Suad Arnautović, član Centralne izborne komisije (CIK) BiH, inače doktor političkih nauka i izbornih sistema u BiH, uvjeren je da je ova institucija na općim izborima 12. oktobra uradila veliki posao.

  • Zorana Mihajlović: Most Ljubovija - Bratunac je prioritet

    10.10.2014 22:00 - Uroš Vukić

    Zorana Mihajlović, potpredsjednica Vlade Srbije i ministarka građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kaže da Srbija i Republika Srpska treba da se drže zajedno i da tijesno sarađuju, kako u ekonomiji, tako i u energetici, kako bismo spremniji dočekali energetske izazove u vremenu koje je pred nama.

  • Dodik: Putinova podrška vjetar u leđa RS

    10.10.2014 14:24 - Dejan Šajinović

    Koalicija predvođena SNSD-om u proteklih osam godina očuvala je i sačuvala RS u onom kapacitetu u kojem smo je preuzeli 2005. godine i nismo dozvolili da se prenese nijedna nadležnost, rekao je Milorad Dodik, predsjednik RS i kandidat koalicije SNSD - DNS - SP za još jedan mandat.

  • Jovičić: I vlast i opozicija plaše se nove političke snage

    08.10.2014 22:00 - Uroš Vukić

    Dragomir Jovičić, kandidat Stranke pravedne politike za predsjednika RS, kaže da je narodu preko glave partijskih interesa i partokratije iz koje izvire nepotizam.

  • Radončić: Šibicari iz SDA optužuju me da se »igram šibicama«

    07.10.2014 23:00 - Nihada Hasić

    Lider Saveza za bolju budućnost BiH i kandidat ove stranke za bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Fahrudin Radončić vjeruje da će 12. oktobra pobijediti druge stranke u odnosu na opšte izbore održane 2010. godine.

  • Ivanić: Nema prečeg posla od oporavka ekonomije

    06.10.2014 23:00 - Uroš Vukić

    Mladen Ivanić, kandidat Saveza za promjene za člana Predsjedništva BiH iz RS, kaže da BiH stoji na mjestu na koje je došla prije osam godina, te da njeni susjedi Srbija, Crna Gora i Hrvatska daleko više napreduju nego ona.

  • Incko: Ne dozvolite da vam drugi biraju vlast

    04.10.2014 10:23 - Almedin Šišić

    Valentin Incko, visoki predstavnik u BiH, za mnoge nenadano akreditirao se za posmatrača na predstojećim izborima, za koje mnogi smatraju da su ključni za budućnost BiH.

  • Budimir: Ja sam čovjek bez oraha u džepu

    04.10.2014 09:32 - Nihada Hasić

    Ustavna reforma mora biti najvažnije pitanje u BiH jer sadašnje stanje odgovara samo mafiji i političarima iz tog miljea, tvrdi Živko Budimir, aktuelni predsjednik FBiH i kandidat Stranke pravde i povjerenja (SPP) za hrvatskog člana Predsjedništva BiH.

  • Milovan Drecun: Putinov prijem za Dodika jasna je poruka svima!

    03.10.2014 11:37 - N.N.

    Posjeta ruskog predsjednika Vladimira Putina Beogradu predstavlja značajan korak u učvršćivanju strateškog partnerstva između Srbije i Rusije, kao i jasnu demonstraciju bratstva i savezništva, tvrdi Milovan Drecun, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.

  • Zmijanjac: BiH urediti prema postojećem ustavu

    03.10.2014 08:48 - Uroš Vukić

    Goran Zmijanjac, kandidat Stranke pravedne politike za člana Predsjedništva BiH iz RS, smatra da je BiH neophodno urediti prema postojećem ustavu pa tek onda pričati o eventualnim poboljšanjima.

  • Hadžiomerović: Pošteni ljudi u BiH zaslužuju istu šansu

    02.10.2014 08:02 - Nihada Hasić, Foto N. Uglješa

    Kandidat SDP-a za bošnjačkog člana kolektivnog šefa države Bakir Hadžiomerović vjeruje da Predsjedništvo BiH, "umjesto dosadašnjeg mjesta konflikata i sukoba", može postati početna tačka toliko potrebne iskrene saradnje i kompromisa.

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner

Mali oglasi

Predajte male oglase putem mobilnog telefona 065 1314! Uputstvo.