Evropski put BiH ne isključuje dobre odnose sa Ruskom Federacijom, rekao je Kristijan Helbah, njemački ambasador u BiH, čija je zemlja ko-autor najnovije njemačko-britanske inicijative za BiH, od koje se puno očekuje.
"Svako ko vam kaže da se morate okrenuti od Rusije i da ne možete imati konstruktivne ekonomske i svake druge odnose s tom zemljom ako želite biti članica EU ne govori istinu", naveo je on.
Dodao je da cilj njemačko-britanske inicijative nije centralizacija, već kreiranje politike koja će dovesti do reformi potrebnih za evropski put BiH.
"Želim jasno reći: Niko ne želi 'sarajevizirati' ovu zemlju! I to je upravo cilj naše inicijative: udaljimo se od tih osjetljivih tema. Postavili smo sebi pitanje šta može ovu zemlju jačati a da je ne centralizuje? Odgovor je: Dobra politika koja u centar postavlja zajedničke interese svih ljudi", rekao je on.
NN: Dok razgovaramo Savjet EU je upravo usvojio zaključke o BiH...
HELBAH: Da, upravo sam primio vijest da je Savjet EU usvojio zaključke koji u svom jezgru imaju njemačko-britansku inicijativu koja u neizmijenjenoj formi sada postaje evropska inicijativa za BiH. U najkraćem, radi se o deblokadi i ubrzanju evropskog puta BiH tako da se postavi novi, nešto promijenjeni redoslijed koraka. Tema zvana "Sejdić i Finci", koja je još od 2009. neispunjeni uslov za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SPP), ostaje na dnevnom redu, ali više ne mora da bude riješena prvo, nego će sada u fokusu biti ekonomske i socijalne reforme. To smo uradili tako jer smo željeli da se prvo bavimo uslovima koji odmah mogu da budu ispunjeni, a istovremeno se radi o reformama koje su građanima jako značajne.
NN: Ranije je "Sejdić i Finci" bio uslov svih uslova. Sada to više nije tako?
HELBAH: Visoki predstavnik Mogerini i komesar Han su prije dvije sedmice razgovarali sa najvažnijim političkim liderima u zemlji. Sada treba da lideri i što je više moguće institucije, kako se formiraju, potpišu da će se obavezati na reforme koje će BiH povesti na put ka EU. Kada to bude potpisano, to će biti osnov za stupanje na snagu SSP. To će onda pokrenuti mehanizme koji će dovesti prvo do dobijanja kandidature za članstvo, nakon toga i početka pregovora o članstvu i na kraju samo članstvo. Predsjedavajući Predsjedništva BiH gospodin Ivanić mi je rekao da je praktično spreman odmah početi raditi na tome. Važno je reći još i ovo: Osim pisane obaveze, važno je da se zaista reforme počnu i sprovoditi, prije svega u području ekonomije. Osnov za to je "Compact For Growth" koji je još početkom godine usvojen - to su veoma konkretni reformski koraci koje treba usaglasiti. Konkretan napredak u reformama će kasnije biti osnov za odluku ima li kandidatskog statusa ili nema.
NN: Šta će tačno lideri potpisati? Jesu li to konkretni koraci ili samo generalne formulacije?
HELBAH: Hoćete jasan odgovor? Oboje! Šalu na stranu: njemačko-britanska inicijativa i zaključci EU pokazuju smjer kretanja. Nema još detalja šta treba da stoji u pisanoj obavezi. To će sad biti predmet našeg angažmana sa bh. stranom. Cilj je da se prekine sa zastojem.
NN: Austrijski ambasador je prije nekoliko dana na ovom istom mjestu spomenuo eventualne finansijske sankcije. Da li je i to u opticaju?
HELBAH: Vjerujem da da jer će na raspolaganju BiH stajati prilično značajna sredstva - govori se o iznosu od oko 800 miliona evra! To su instrumenti pretpristupne pomoći (IPA) kojima ćemo podržati reforme koje idu u smjeru EU. Ako nema reformi, BiH sankcioniše sama sebe. Osim toga, EU razgovara i sa međunarodnim finansijskim institucijama, posebno sa Međunarodnim monetarnim fondom, s ciljem da se isplate tranši za pomoć budžetima kombinuju sa našim zahtjevima. Ali, znate šta, niko ovdje nikoga ni na šta ne prisiljava. Naša želja je da BiH uđe u EU i imamo puno razloga za to. Recimo, imamo interes da BiH bude stabilna. Pritom ne mislimo samo na izbjegavanje nekih novih sukoba, nego prevashodno na stabilnu državu koja neće biti lak plijen za međunarodni kriminal.
NN: A znate i da se priča o tome da EU možda želi ograničiti uticaj na BiH od strane nekih drugih zemalja...
HELBAH: Ma ne! To je jedna vrsta negativne agende od koje se želim jasno i nedvosmisleno ograditi. A iskreno, takve priče meni liče na nekakve teorije zavjere koje, kao što i sami znate, nisu netipične za ovaj region. BiH mora, baš kao i sve ostale zemlje, samostalno odlučivati o tome šta je dobro za zemlju i građane. I upravo to je sama suština sukoba oko Ukrajine. Mi vjerujemo da je EU jedina ili barem budućnost koja najviše obećava za vašu zemlju. Ruska Federacija je prošle sedmice na sjednici Upravnog odbora za sprovođenje mira insistirala da postoje "alternative" EU. Mene stvarno zanima o kakvim alternativama se može raditi?
NN: Ruski ambasador nam je to neki dan objasnio...
HELBAH: A je li? Šta je rekao?
NN: Rekao je da Turska ima snažno ekonomsko prisustvo u BiH, da Kina ima takođe u energetici i infrastrukturi, Rusija u energetici...
HELBAH: Eto, a mi sa Turskom nemamo nikakva razmimoilaženja! Nemojte da se pretvaramo, Turska u potpunosti, i na PIC-u i inače, podržava evropsku perspektivu BiH. Turska i Evropa nisu alternative. Ne treba zaboraviti da je Turska kandidat za članstvo i to kažem ozbiljno i odgovorno. Mada pregovori traju dugo, i jedni i drugi smo na tome ozbiljno angažovani. I Turska, kao i EU, ima interes da se BiH razvija stabilno.
NN: I sami znate da u BiH postoji značajan dio populacije koji ima izuzetno bliske emotivne, kulturne, istorijske i ekonomske odnose sa Rusijom i koji se pita da li jedno isključuje drugo?
HELBAH: Moram najenergičnije negirati da jedno isključuje drugo! Pogledajte Njemačku koja je u srcu Evrope i koja želi da Evropa jača. Ali mi se ni danas ne ograđujemo od Rusije. Na primjer, bilateralno imamo tradicionalno veoma dobre odnose. Rusija je za nas izuzetno važna. Članstvo u EU i odnosi sa Rusijom ni na koji način nisu kontradiktorni! To, naravno, ne znači da ne možemo imati ozbiljna neslaganja, ali svako ko vam kaže da se morate okrenuti od Rusije i da ne možete imati konstruktivne ekonomske i svake druge odnose s tom zemljom ako želite biti članica EU ne govori istinu! I zato sam naveo primjer Njemačke. Njemačka mora nastaviti konstruktivne odnose sa Rusijom iako to trenutno, u najmanju ruku rečeno, nije lako.
NN: Kada su naši političari bili na konferenciji u Berlinu, puno se o tome pričalo. Sad kao da smo svi zaboravili da se to desilo. Jesu li oni projekti o kojima je tada govoreno i dalje aktivni?
HELBAH: Naravno da je to aktivno. Vi govorite o konferenciji za zemlje zapadnog Balkana, ne samo za BiH. A konferencija od 5. novembra je bila konferencija na kojoj smo zajedno sa Velikom Britanijom predložili našu zajedničku inicijativu. U avgustu se radilo o regionalnoj saradnji jer je to veoma važan preduslov za proširenje EU. Ne možemo primati u EU zemlje koje imaju međusobno loše odnose. Osim toga, u planu su veliki infrastrukturalni projekti koji su veoma značajni. U avgustu naredne godine biće održana nova konferencija u Beču.
NN: Neću Vas pitati o ukidanju entiteta, trećem entitetu, itd, ali vam mogu reći da se još kao dijete sjećam "regionalnih animoziteta" - Banjaluka protiv Sarajeva, Tuzla protiv Sarajeva, itd. Kako uspostaviti vertikalu vlasti na način da se niko ne osjeti zapostavljeno, povrijeđeno... Šta može ujediniti sve naše entitete, narode, regione, kulture...
HELBAH: Upravo o tome sam maloprije razgovarao i sa gospodinom Kopanjom i želim jasno reći: Niko ne želi "sarajevizirati" ovu zemlju! I to je upravo cilj naše inicijative: udaljimo se od tih osjetljivih tema. Postavili smo sebi pitanje šta može ovu zemlju jačati a da je ne centralizuje? Odgovor je: dobra politika koja u centar postavlja zajedničke interese svih ljudi. I upravo u ovom području vidim slabosti politika vođenih proteklih godina - različiti nivoi su vodili politike koje nisu bile u interesu ljudi. Pogledajte, na primjer, oblast poljoprivrede. Svi mljekari imaju isti problem kad se radi o izvozu mlijeka u EU. A taj problem ne poznaje etničke razlike, ovdje se radi o ekonomskim interesima. Politika koja je vođena nije dobra jer nije riješila probleme. Dobra politika dovodi do toga da etničke razlike gube na značaju. Obrnuto, stalno isticanje i instrumentalizovanje etničkih razlika je loša politika jer ne dovodi do rješavanja problema. I ljudi polako ali sigurno odbacuju takve politike. Ljudi polako shvataju da se pitanja o etnicitetima, o krivici za rat, autonomijama i sličnim stvarima ne mogu mazati na hljeb.
Njemački biznismeni zadovoljni
NN: Koji je cilj Vaše posjete Banjaluci?
HELBAH: Povod je Poslovni forum "Njemačka - ključni trgovinski i poslovni partner BiH" koji smo organizovali jer smatramo da treba uraditi neke stvari koje će dovesti do bolje investicijske klime. Preduslov je poboljšanje poslovnog okruženja, znači treba sprovesti reforme. Pritom ne mislimo da je to važno samo radi poslovnog okruženja, nego zato što to stvara društveni okvir za dobru politiku, za normalan život. Recimo, zamislite da šezdesetak odsto populacije ima posao u privatnom sektoru. Zamislite koliko bi stvari u ovoj zemlji bile drukčije. Ima mnogo njemačkih biznismena ovdje koji su u najvećoj mjeri jako zadovoljni. Naravno, ima problema s pravnom sigurnošću, korupcijom, itd, ali uprkos tome oni ovdje zarađuju dobar novac. Zato im ja uvijek kažem da moraju artikulisati svoje interese i ukazati gdje su problemi. "Vi niste samo korisnici reformi, nego i aktivni učesnici. A kada odete vani, molim vas pričajte malo i o pozitivnim primjerima. A unutra, ne pričajte samo horor priče. Vodite računa da je narod u ovoj zemlji umoran i isfrustriran i morate ga pridobiti za reformski kurs". Ljudi iz BiH su u Njemačkoj jako dobri radnici. Kada ih platite pošteno, kad im pružite dobre uslove - ljudi rado rade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.