Ministarstvo uprave i lokalne samouprave RS sprovelo je cijeli niz reformi, a kašnjenja postoje zato što postoje problemi na drugim nivoima vlasti, rekla je Lejla Rešić, resorni ministar.
Ona tvrdi da postoji nerazumijevanje Delegacije EU i drugih donatora, te da postoji sumnja da se želi reforma prebaciti na nivo BiH.
"Mi smo jedini titular u RS koji se bavi ovim poslom. Mi račun za svoj rad polažemo Narodnoj skupštini. Sve je javno i transparentno, postoji plan. A ne da nam neko dođe i kaže da to ne želi raditi na takav način", rekla je Rešićeva u intervjuu za "Nezavisne".
NN: Da li građani RS imaju danas efikasnu javnu upravu i ako nemaju, kad ćemo doći do nje?
REŠIĆ: Svaka reforma je proces, ništa se ne može promijeniti u roku od 24 sata. Ono što zadnjih nekoliko godina radimo, radimo sami jer sa nivoa BiH, nažalost, nismo imali nikakvu podršku, a trebalo bi da imamo. Čuli smo zadnjih sedam-osam godina da građani nisu zadovoljni servisima u svojim lokalnim zajednicama i drugim institucijama. Trudimo se da to promijenimo. Mi smo prvi koji smo uveli red u matične knjige u RS, a od 1948. do 2010. se time niko nije bavio. Za sve matičare imamo tačno ko je šta radio, i ako je neko, eventualno, napravio grešku ili nešto što nije u skladu sa zakonom. Za sve ove godine desio se samo jedan slučaj da smo sankcionisali jednog radnika koji je pokušao napraviti zloupotrebu. Znači, sistem ipak radi. Sa druge strane, uveli smo ograničenje od tri zaposlena na hiljadu stanovnika u jedinicama lokalne samouprave. Donijeli smo Zakon o državnim službenicima u kojem smo tačno precizirali ko može i šta može raditi. Zakonom o platama uredili smo na javan i transparentan način plate zaposlenih. Dakle, vrlo aktivno radimo jer želimo da se stvari zaista promijene. Godine 2017. smo promijenili Zakon o opštem upravnom postupku. Okrenuli smo se građanima jer želimo da aktivno učestvuju u procesu. Dakle, kada dođu u opštinu i predaju zahtjev, oni za deset dana moraju dobiti informaciju ako zahtjev nije kompletan. Sve to zaživljava. U narednih deset dana angažovaćemo sve naše inspektore da provjere da li neko ima neki problem i nejasnoću, a nakon toga će se uputiti sa sankcijama. Sve s ciljem da administracija bude bliže građanima. Ona ne može postojati radi administracije, nego mora biti servis građana i privrede.
NN: Gdje je reforma javne uprave u odnosu na EU, s obzirom na to da nam je svima EU neka vrsta referentne tačke prema kojoj se svi orijentišemo?
REŠIĆ: Oni trenutno ne žele komunikaciju s nama.
NN: Delegacija EU?
REŠIĆ: Tako je. Ja sam Delegaciji EU na sastancima više puta govorila da želimo da razgovaramo o suštinskim reformama. Ne mogu da prihvatim da je reforma javne uprave kupovina računara.
NN: U čemu je problem? Da li smatrate da inicijativa ne dolazi s vaše strane, ili?
REŠIĆ: Upravo. Inicijativa treba da dolazi od nas. Mi smo jedini titular u RS koji se bavi ovim poslom. Račun za svoj rad polažemo Narodnoj skupštini. Sve je javno i transparentno, postoji plan. A ne da nam neko dođe i kaže da to ne želi raditi na takav način. Ne može se nama reći da smo mi kočničari, a vidjeli ste šta smo sve uradili do sada za ovih nekoliko godina. Kako smo to mi kočničari? Ja sam donatore pitala kako njih ne interesuje kako je utrošen njihov novac? A ja kažem da nije dobro utrošen.
NN: Kako je došlo da se napravi ovakav koncept reforme javne uprave?
REŠIĆ: Koncept je krenuo 2006. kad je izraženo opredjeljenje da se uđe u ove reforme. Tada su svi u BiH krenuli s iste polazne osnove. Od tada je prošlo 13 godina, a niko se nije udostojio da izanalizira šta smo radili. Meni je to pomalo neshvatljivo. Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave ima 56 zaposlenih, više nego naše ministarstvo koje ima tri sektora.
NN: Da li hoćete reći da neko ignoriše Vaše ministarstvo, prenosi nadležnosti?
REŠIĆ: Ja hoću reći da možda ovdje postoji neko potajno očekivanje da za ovu reformu postoji samo jedna tačka, na nivou BiH. Za nas to apsolutno nije prihvatljivo. Mi ne bježimo od reformi. Mi smo veoma hrabro spremni da preuzmemo odgovornost za svoje građane. Želimo biti dio procesa, ali želimo da se naš glas čuje.
NN: Zna li se koliko ima zaposlenih u javnoj upravi?
REŠIĆ: Znamo mi, i te kako. Ko govori da ne zna?
NN: Recimo, Svjetska banka je spominjala da se ne zna tačan broj...
REŠIĆ: To vam je još jedna od stvari zbog kojih želimo drugačiji koncept reforme javne uprave. Iz Svjetske banke su u Reformskoj agendi tražili da svi pokrenemo priču zaposlenih kod svih budžetskih korisnika. RS je zakon donijela, i čekamo dalje instrukcije. Međutim, ostali nivoi vlasti nisu, a mi sad ne možemo dobiti novac jer čekamo njih. Prošle su dvije godine, zakon imamo, ali ne možemo se pomjeriti sa mrtve tačke. I sad RS opet sama traži novac, da idemo sami u reforme.
A mi veoma dobro znamo koliko imamo zaposlenih u republičkoj upravi. Brojka se kreće oko pet hiljada. A ako uzmete da Poreska uprava, inspektorat i Geodetska uprava zajedno kao tri najveća sistema imaju oko dvije i po do tri hiljade zaposlenih, a svi ostali imaju dvije, to ne odudara ni od kakvih standarda. To dokazuje da vodimo računa i o zapošljavanju i o planiranju. Imamo sistem u kojem ako ja probijem budžet, budem krivično gonjena. Znači strogo moram voditi računa o kadrovima, planiranju i ostalim stvarima. Ja sama od sebe ne mogu zaposliti 15 ljudi. U Republici Srpskoj to ne možete raditi. Problem je što nas ne čuju kada kažemo da smo sve to uradili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.