Na nekim fakultetima u Banjaluci poznat je cjenovnik za polaganje ispita, tvrdi Nikola Dronjak, član Agencije za akreditaciju visokoškolskih ustanova RS.
Na pitanje koliko se, u prosjeku, plaća ispit, on odgovara da to zavisi od fakulteta do fakulteta, te da se "cijene" kreću od 2.000 do 5.000 maraka.
Ovaj student Medicinskog fakulteta u Banjaluci tvrdi da je ta visokoškolska ustanova "leglo najvećeg kriminala i korupcije".
NN: Koje loše stvari posebno "nagrizaju" fakultete u Banjaluci?
DRONJAK: Prije svega korupcija i nepotizam; kao vodeće karakteristike našeg društva, utaložile su se i na Univerzitetu u Banjaluci. Tu možemo istaći i nerad i neprofesionalan odnos profesora prema poslu. Tu je i loš nastavni kadar, koji je na sumnjiv način stekao diplome, i postali su profesori, docenti, asistenti... Karakteristično je i omalovažavanje studenata, diskreditovanje, a tu su i razne seks afere koje nisu riješene.
NN: A, kakav je epilog nedavne navodne seks afere na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci?
DRONJAK: Mislim da se ušlo u proceduru rješavanja tog problema, formiran je novi etički komitet, uključila se i policija. Međutim, moje mišljenje je da će sve to biti zataškano. Nije to samo slučaj profesora koji je to uradio, već je to masa slučajeva.
NN: Šta još smeta banjalučkim studentima?
DRONJAK: Javašluk, nerad, loša naučna obrazovanost profesora... Nisu citirani niti priznati u akademskim krugovima van RS i BiH. Za njih se ne zna i nisu u registru naučnika ili akademskih ljudi u Evropi. Oni su napisali jednu do dvije knjige u životu, a one radove koje pišu, kopiraju ih. Studenti su uplašeni, ne smiju profesora ništa da pitaju niti da, u većini slučajeva, idu na konsultacije. Ali, pored svih ovih problema, naveo bih da postoji jedna većina profesora koja je spremna na promjenu, koja radi. Dakle, postoje i profesori za primjer.
NN: Zašto se o svim tim problemima koje ste spomenuli malo govori?
DRONJAK: Studenti ćute jer nemaju hrabrosti da izađu i kažu svoje mišljenje. Ovo nije moje mišljenje, već stav 18.000 studenata Banjalučkog univerziteta. Svi oni znaju ovu problematiku i svi razmišljaju na način na koji ja razmišljam, samo iz određenih intelektualnih ili karakternih osobina to ne smiju da kažu, što je osnovni problem. Smatraju da će imati samo avanturu, u smislu da će pokušati, a neće imati zaštitu. To će se odraziti na njihovo polaganje ispita i vjerovatno će ih dekan ili neko od prozvanih profesora blokirati na određenim ispitima, kako oni to već znaju da rade. Ne znam zašto se ljudi plaše. Borba je za bolje sutra.
NN: Dakle, Vi često razgovarate sa studentima i sve ste to čuli od njih?
DRONJAK: More mojih kolega stoji iza toga, koji iz raznih razloga, vjerovatno i opravdanih, ne mogu da izađu u medije.
NN: Gdje je problematika posebno zastupljena?
DRONJAK: Medicinski fakultet je leglo najvećeg kriminala i korupcije. Dakle, treba jasno naglasiti da je taj fakultet u najgoroj situaciji što se tiče ove tematike. Ništa nije urađeno povodom toga. Tu postoje VIP studenti, čiji su roditelji neko i nešto, pa polažu ispite za 20 dana, dok ostali uče pola godine ili godinu, a i to im nije uslov da će položiti ispit. Osim toga, čak se zna koji je cjenovnik za polaganje ispita. Kad su ostali fakulteti u pitanju, to se svodi na "kompenzaciju". Dakle, ja "sredim" vašem djetetu ispit, ili vi mome, a ja Vama uradim nešto i tako dalje.
NN: Raspolažete li informacijama o tome koliko se plaća ispit?
DRONJAK: Zavisi od fakulteta do fakulteta. Od 2.000 do 5.000 maraka.
NN: Više puta se već govorilo o tome da se ispiti plaćaju, ali se ne sjećam da je neki profesor zbog toga snosio posljedice.
DRONJAK: Mislim da je to problem istražnih organa, koji su bili u čvrstoj sprezi sa profesorima koji su to radili. Najveći problem, onaj ključni, jeste što svi, uključujući i rektora i profesore, smatraju da studenti treba da to prijave. Ali, ne znam zašto onda plaćamo policiju, SIPA, OBA...? Zar ne bi trebalo da se, kao što je to ranije učinjeno u Kragujevcu, ubaci insajder, da dođe na fakultet i pokuša da plati ispit.
NN: Da li se uprave fakulteta, rektorat i resorno ministarstvo prema ovim problemima ponašaju pasivno?
DRONJAK: Anton Kasipović, ministar prosvjete i kulture RS, dao je znatan doprinos za rješavanje ove problematike, ali nije naišao na podršku "druge" strane. Rektor pokušava, ali to nije dovoljno, ili nema dovoljno snage, moći i pomoći da u tome učestvuje.
"Medicinari ne znaju dati injekciju"
NN: Kakav je Vaš stav o sprovođenju bolonjskog procesa?
DRONJAK: Kada bi sada postajala komisija da to ispita, vjerovatno bi bila poražavajuća situacija. Tu nema bolonje. Svima je jasno da svake godine izbacujemo nekvalifikovan i nekvalitetan kadar, koji na tržištu rada ne može da zadovolji osnovne uslove. Imamo inženjere koji ne znaju razliku između volta i vata, te studente medicine koji ne znaju dati injekciju, kao i ekonomiste za koje je i digitron upitnik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.