Zbog kosovskog presedana i događaja na Krimu Zapad više ne može da garantuje da se granice u Evropi neće mijenjati, smatra Obrad Kesić, šef Predstavništva RS u SAD.
On smatra da se za RS i Srbiju tu stvara prilika da s jedne strane budu most između Zapada i Rusije, ali i da se na Zapadu stvori veće razumijevanje za poziciju RS.
"Mi ne znamo kako će ovo sve da se završi, ali postoji mogućnost da se interes RS za veću samostalnost i povratak otetih nadležnosti lakše ostvari", rekao je Kesić.
On je, međutim, pozvao i na oprez, ukazavši na to da RS, BiH i Balkan ne bi trebalo da postanu figura na šahovskoj tabli.
NN: Predsjednik Obama je nominovao novog ambasadora u BiH Maurin Elizabet Kormak. Šta možemo očekivati?
KESIĆ: Zbog teškoća u odnosima republikanaca i demokrata zakočen je ceo proces u vezi s odobravanjem ambasadora. Republikanci to koriste kao vid pritiska na administraciju i ona se našla u situaciji da mora da čeka. Takva je situacija sad u Americi. I kod njih ima takvih problema kad između dve strane nema saradnje i onda cela država trpi.
NN: Da li imenovanje Kormakove može nešto više reći o novoj američkoj politici?
KESIĆ: Generalno, možemo reći da je BiH konačno postala normalna zemlja, barem što se tiče američke diplomatije. BiH više ne privlači veću pažnju u Stejt departmentu.
NN: Uprkos tome što se proteklih mjeseci stalno govori da se sprema neka nova američka inicijativa za BiH?
KESIĆ: U zadnjih deset godina otkad ja pratim situaciju u BiH govori se da će promena ambasadora dovesti do nove američke politike. U Sarajevu postoje takve želje jer je očekivanje da neko sa strane treba da rešava probleme u BiH. Moje iskustvo u Vašingtonu u poslednjih godinu-dve je da niko ne želi da se ozbiljno bavi rešavanjem problema u BiH.
NN: Prošli ambasador je pokrenuo projekat reforme FBiH. Da li on "umire" njegovim odlaskom, ili će to nastaviti naredni ambasador?
KESIĆ: Bilo je veoma nejasno šta uopšte predstavlja taj projekat, da li je to formalan projekat koji uživa podršku američke administracije? I onda je u jednom momentu došlo do zabune jer se ambasador s jedne strane vezao za projekat, a istovremeno se distancirao, pa je rekao da to rade nevladine organizacije. Zbog toga je teško reći da je to neka američka inicijativa zato što se Amerika u jednom momentu distancirala od toga. Ako taj projekat i nije potpuno mrtav, on "umire" prirodnom smrću.
NN: Da li to znači da više neće biti nekog miješanja sa strane?
KESIĆ: Uvek će biti mešanja sa strane. Ako ništa drugo, to je ljudska narav da diplomate to vide kao lični izazov. Nažalost, na ovim prostorima ambasadori i diplomate kad dolaze žele da se mešaju i da postanu neki politički faktor. Mislim da se takva situacija nastavlja, ali u današnjem kontekstu oni više ne mogu da imaju uticaj kao ranije. Nema više povratka u dane kad se sve nametalo odlukama visokog predstavnika. Vi vidite da se više njegov glas ni ne čuje.
NN: Nema raspakivanja Dejtona?
KESIĆ: Definitivno nema. Ima želje za reformama, ali svako ima različite ideje šta te reforme znače. EU kao celina ima jednu ideju, svaka članica EU ima svoje mišljenje, Amerika neko svoje. Ključno je da smo došli, a rekao bih da je to najviše radi napora koji je došao iz RS, do toga da niko više ne zagovara visokocentralizovanu državu BiH. Čak smo doživeli i to da i Pedi Ešdaun, koji je najviše radio na centralizovanoj državi, sad priznaje da je opstanak BiH kroz decentralizaciju. Sad treba da radimo na tome da ih ubedimo da se zajednička funkcionalna država zadrži kroz federalizam, pa čak i konfederalizam.
NN: Da li se nešto sad mijenja u Evropi što bi na nas ovdje imalo uticaja nakon ove konfrontacije Zapada i Rusije zbog Krima?
KESIĆ: Imaju tri stvari koje se menjaju i koje utiču na nas. Prvo je to kako gledamo našu prošlost devedesetih godina. Za Ameriku je to bilo crno-belo: sve što je Amerika radila je bilo dobro i opravdano i radili su u skladu sa međunarodnim pravom. Sad, zbog situacije u Ukrajini, sve veći broj glasova značajnih ljudi na Zapadu govori da je akcija Rusije u vezi sa Krimom direktno povezana sa ponašanjem Zapada u bivšoj Jugoslaviji i da je Zapad stvorio temelj na kojem sad Rusija gradi. Napravljen je presedan i sad moraju da žive s tim. Zbog tih njihovih poteza svet je danas nestabilniji.
NN: Znači, opet se slomilo na našoj glavi?
KESIĆ: Pa jeste. Srbi su tu morali da stradaju, a do neke mere i Hrvati, jer Hrvati su najveće žrtve Dejtonskog sporazuma. Tako je sa malim narodima kad se velike sile raspravljaju i grade neki novi sistem. Ali sad se pravi revizija prošlosti koja ide nama u korist zato što to menja sliku o RS i Srbiji. Možemo da dođemo do toga da Zapad počne da ima veće razumevanje za stavove RS.
NN: Može li se u tom kontekstu gledati izjava Majkla Kirbija, američkog ambasadora u Srbiji, koji je rekao da "mi mislimo ovako, a neka Srbija sama odluči kako će ona gledati na to što se desilo na Krimu"?
KESIĆ: Može se gledati i tako, ali mislim da Amerika želi da novim vlastima u Srbiji da malo prostora, da ih ne pritišću previše, zato što Srbiju sad pritišću neki drugi poput Nemačke, koji će tražiti od nje da ne bude neutralna. Ako Srbija stane na tu stranu, onda ulazi u sukob sa Rusijom, gde ima ozbiljne ekonomske interese. To je sad jako teška situacija za Srbiju, pa ambasador Kirbi hoće da kaže da Amerikanci nisu "loši momci". Ali da se ja vratim svom izlaganju... Ono što se još menja ovim događajima u vezi sa Krimom je - šta ima prednost: samoopredeljenje naroda ili teritorijalni integritet države? Devedesetih smo imali jedan odgovor Badinterove komisije, koja je rekla da su nosioci suvereniteta jugoslovenske republike, ali onda je napravljen presedan sa Kosovom kada je rečeno da narod ima pravo na samoopredeljenje ako je taj narod ugrožen. Sad, to je jedan pravni koncept koji je teško definisati - šta znači biti ugrožen? Sad imamo taj referendum na Krimu, imamo ovaj referendum u Veneciji, priča se o referendumima u Škotskoj, Kataloniji... Ima sve više pokreta u Evropi o pravu naroda na samoopredeljenje. Sad Evropa i Amerika moraju da se bave pitanjem koje je za njih dosta opasno. Mnogi narodi žele da slede primer Kosova. I tu postoji još jedna stvar, sukob velikih sila, i nekakav povratak u hladni rat. Ovde za RS i Srbiju postoji i prilika, ali i pretnja. Prilika je da, po mom mišljenju, Srbija može da bude most između Evrope i Amerike s jedne i Rusije s druge strane. Svi se sad nude da budu posrednici, ali niko nema tu poziciju kao Srbija danas. Takođe, i RS ima tu priliku. RS gleda svoju budućnost kroz okvir koji se sad gradi. Raspad Jugoslavije i dalje traje. Oni koji nam govore da je gotovo s promenama granica više ne mogu da garantuju da se granice neće menjati u budućnosti. Mi ne znamo kako će ovo sve da se završi, ali postoji mogućnost da se interes RS za veću samostalnost i povratak otetih nadležnosti lakše ostvare. A isto tako, u ovom sukobu RS, pa i cela BiH i Balkan, mogu da budu jedna figura na šahovskoj tabli. Zato tu treba da budemo vrlo oprezni i razumemo da, kad se sukobljene strane dogovore, neće puno razmišljati ako treba da žrtvuju nekog pijuna. To je kontekst. Znači, ovo što se dešava može da bude prilika, ali i pretnja. Takođe, situacija u vezi sa Krimom je prilika za saradnju Beograda i Banjaluke.
NN: Predsjednik Putin je naveo primjer samoproglašenja nezavisnosti Kosova kao opravdanje za krimski referendum. Da li se otvara opasnost da Kosovo na kraju ipak bude priznato kao država?
KESIĆ: Ne, zato što je pitanje Kosova političko pitanje, a politika Rusije je vrlo jasna: Rusija će uvek da podrži stav Srbije. Promena jedino može da dođe ako se promeni stav Srbije o nezavisnosti Kosova. Ali takav stav imaju i druge zemlje poput Grčke i Slovačke.
NN: I Španije...?
KESIĆ: Španija, pa i Kipar, su u potpuno drugačijoj poziciji. Španija nikad neće priznati nezavisnost Kosova zbog unutrašnjih problema, čak i kad bi ga Srbija priznala. Ona nema interes da pravi takav presedan, tako da se ne plašim da će Rusija priznati Kosovo. Putin je rekao nešto sasvim drugo: "Ne može biti opravdana svaka intervencija Zapada da mogu da krše međunarodno pravo kad im padne na pamet, a onda kad Rusija brani svoje interese govore da je to kršenje međunarodnog prava". Putin je time u stvari poručio da Rusija neće da trpi takvu bahatost Zapada.
Kosovo je Srbiji oteto nasilnim putem
NN: S obzirom na to da je danas godišnjica bombardovanja Srbije, ne mogu da Vas ne pitam za komentar kako danas vidite taj događaj?
KESIĆ: Pre svega treba Zapad da se podseti na to kad je vojnom intervencijom oteo deo teritorije od Srbije kroz nasilje. Svaki put kad govore o nasilnom ponašanju Rusije neka to stave u taj kontekst. Srbi treba bez stida otvoreno da govore da su tada bili žrtve i da je otimanje Kosova dovelo u pitanje teritorijalni integritet svih ostalih država. Mislim da od strane Amerike i EU vidimo jednu licemernost kad kažu da je Kosovo jedinstven slučaj zato što je Milošević izvršio nasilje i da je to bio rezultat proglašenja nezavisnosti. Ali moramo ih podsetiti da Kosovo nije postalo nezavisno za vreme Miloševića, nego za vreme demokratske vlasti. Kosovo je proglasilo nezavisnost od demokratske Srbije koja je dobila priznanja za demokratiju od EU, NATO-a i Amerike kad su govorili da se Srbija vratila u civilizovano društvo. Ne smemo to zaboraviti i moramo stalno na to podsećati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.