Zvanični organi i politika više neće imati izbora i moraće da postupaju odlučnije prema Islamskoj državi i drugim sponzorima međunarodnog terorizma, smatra Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Srbije.
"A kad je reč o javnom mnjenju, ono će kao i do sada na prvi mah reagovati impulsivno i biće dosta prozivanja svih muslimana i slično, a onda će se stvari sleći pa će, posebno u Francuskoj, levica 'leći na rudu' i smiriti stvari", smatra on.
NN: Kako Vi vidite terorističke napade u Francuskoj i posljedice na ostatak Evrope?
RADIĆ: S obzirom na to da je širenje Islamske države na prostoru Iraka zaustavljeno, oni sada traže neki drugi smisao svog postojanja i francuske službe su trebale da imaju na umu tu činjenicu. U toj situaciji da bi IS mogla da nastavi svoj "revolucionarni" koncept morala je da se okrene terorističkim udarima na samom Zapadu. S druge strane, neozbiljno je očekivati da bilo koja obaveštajna služba može da spreči baš svaki dobro organizovani pokušaj terorističke akcije. Imate sad različite teorije zavere da su francuske službe, navodno, bile možda malo opuštene. Mislim da se ne radi o tome, nego u ovom ratu obaveštajaca i terorista jednostavno nije moguće da obaveštajci budu uvek uspešni.
NN: Mislite li da će sada građani Evrope biti skloniji da se odreknu dijela svoje privatnosti u korist jačeg nadzora obavještajnih službi?
RADIĆ: Neće se tu ništa drastično promeniti. Mislim da većina obaveštajnih službi ionako nastoji da uradi što je više moguće i da koristi opremu i tehnike koje nemaju baš uvek uporište u zakonu jer cene da je to u tom trenutku svrsishodno. U narednih nekoliko sedmica biće možda nešto više razumevanja za službe bezbednosti, ali sve će se to relativno brzo vratiti u neku kolotečinu. Naše balkansko iskustvo često pokazuje da se iza velikih reči poput zaštite države i naroda kriju interesi onih grupa koje nastoje da kontrolišu sistem, a koje i nemaju baš veze sa bezbednošću.
NN: Kakva vrsta logističke, ideološke ili političke podrške je potrebna u pozadini da bi se izveo jedan takav teroristički napad?
RADIĆ: Kad se radi o "klasičnoj" vojsci, to jako puno košta: morate ljudima da isplatite plate, nabavite tehniku, itd, a nikad niste sigurni kako će reagovati u praksi kad dođe do nekog sukoba. U terorizmu imate "minimalno ulaganje, a maksimalnu dobit" - pariski slučaj je pokazao da nije baš uvek slučaj da su za takve napade neophodni stručni ljudi. Znate, ako pucate s pola metra udaljenosti u nenaoružanog čoveka koji leži na zemlji nije vam zaista potrebna neka velika vojna obuka.
NN: Dakle, mislite da iza ovakvih stvari ne treba nužno da stoji neka velika organizacija, već da je moguće da to uradi dvoje ili troje fanatika?
RADIĆ: Mora da postoji ideološka i propagandna matrica kakvu, recimo, ima IS. Kad je reč o regrutaciji, to su obično autsajderi koji su socijalno povezani, tako da što manje moraju da komuniciraju telefonski, putem društvenih mreža, itd. da bi izbegli detekciju. Tako se pokazuje trend da su teroristi povezani i komuniciraju lično jer su bezbednosne službe uspevale da razbiju grupe koje su udaljene pa moraju da razmenjuju više poruka ili telefonskih poziva.
NN: Kakav cijenite da bi mogao biti odgovor evropskih vlada i društava u budućnosti na ovakve akcije? Da li smo u opasnosti da bude više mržnje prema svim muslimanima ili slično?
RADIĆ: Što se tiče bezbednosnih službi, one će da reaguju kao i do sada, tu neće biti promena. Što se tiče političara, oni će morati da usmere aktivnosti na sam izvor problema - na IS i slične organizacije i zemlje u kojima se stvara ideologija i gde se nalazi novac kojim se finansiraju ovakve akcije. A kad je reč o javnom mnjenju, ono će kao i do sada na prvi mah reagovati impulsivno i biće dosta prozivanja svih muslimana i slično, a onda će se stvari sleći pa će, posebno u Francuskoj, levica "leći na rudu" i smiriti stvari. Najznačajnije je, ipak, šta će uraditi zvanični organi i politika koji, mislim, sada neće više imati izbora i moraće da postupaju odlučnije.
NN: Znači, očekujete veću akciju prema IS?
RADIĆ: U svakom slučaju biće odlučnija.
NN: U mnogim sličnim slučajevima se na ovaj ili onaj način pokazala neka veza sa našim regionom. Kako Vi to vidite?
RADIĆ: Ne verujem da smo mi tu toliko bitni. Naravno, tokom destabilizacije i ratova devedesetih desilo se da je deo pojedinaca uspeo da dođe u kontakt s nekim ideologijama koje nisu bile osobina u bivšoj Jugoslaviji. S druge strane, oružje je prodavano svim mogućim mafijaškim grupama koje su koristile oružje koje je dolazilo s Balkana. Legalno su ogromne količine oružja dospele do Iraka iz BiH, koje je bilo izvoženo iz viškova naoružanja. A onda je to oružje u Iraku zbog loše organizovanosti Vladinih snaga i delovanjem raznih pobunjeničkih grupacija dospevalo tamo gde nije trebalo. Onda jeste na neki način pomalo licemerno kada neki zapadni novinari dođu do informacije da je neka puška napravljena u BiH, a pritom propuste da izveste da su neke američke firme omogućile da se najveći deo naoružanja iz BiH izveze u Irak i druge zemlje, tako da kada se takve vesti pojave one imaju određen loš propagandni efekat, ali ne verujem da to može imati neke ozbiljnije posledice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.