Postojeći sistem zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara u BiH u slučaju prirodnih i drugih nesreća loš je i teško funkcioniše jer nije riješen problem koordinacije, upozorava Samir Agić, šef Sektora za zaštitu i spasavanje Ministarstva sigurnosti BiH.
Agić tvrdi i da bi šteta prirodne katastrofe iz maja, ali i od novih poplava, bila manja da su u sistemu razmjenjivane informacije.
"Dobar sistem zaštite od prirodnih i drugih nesreća je dinamična forma koja ne može funkcionisati bez rukovođenja. U BiH se sve zasniva na koordinaciji. Država ne može nikome naređivati, FBiH ne može ništa narediti kantonima, kantoni opštinama. RS opet ne može da podnese da država radi neke poslove kad su u pitanju opštedruštvene i ljudske stvari", istakao je Agić.
NN: Zbog čega je sistem loš: zbog zakonskog okvira, nedostatka novca ili ljudi u sistemu koji bi zakone i propise trebalo da provode?
AGIĆ: Problem su politika i ustroj države. Novca ne fali, ali imamo hiperprodukciju administracije i izuzetan manjak operativnih snaga na terenu. S budžetom svih uprava Civilne zaštite trebalo je da svi nasipi budu izgrađeni, klizišta sanirana i sva riječna korita uređena. Fali nam reda, rada i dobre volje.
NN: Jesu li osnovane kritike nevladinog sektora da je šteta prirodne katastrofe u maju mogla biti manja da su institucije vlasti bolje reagovale?
AGIĆ: Sistem treba mnogo bolje funkcionisati jer ga sad faktički ni nemamo, jer sistem podrazumijeva rukovođenje, koordinaciju i razmjenu informacija. U sistemu je informacija sve. Posljedice majskih poplava ne bi bile ovolike da je bilo kvalitetne razmjene informacija. Ni ovo sad ne bi se dešavalo da je bilo razmjene informacija. Sad ste u Operativno-komunikacijskom centru 112, koji pokušava biti glavno informacijsko čvorište, a iz RS su nam neki dan, na zahtjev da nam dostave informacije o stanju zbog novih poplava, iz Republičke uprave Civilne zaštite telefonom odgovorili: "Nema ništa što bi interesovalo državu." No, kad poginu dvije osobe u autu zbog bujice, po mom mišljenju, neko bi trebalo da bude odgovoran. I za štetu nastalu u majskim poplavama neko treba da odgovara. Vjerujem da će tužilaštva imati snage da se suoče s činjenicom da neko mora da odgovara i za ljudske žrtve i za ogromnu materijalnu štetu. Ne može odgovarati Ministarstvo sigurnosti ako sam ja pogriješio. Isto tako, ako nije propisno napravljen kanal, a zakon nalagao da se napravi, treba odgovarati onaj ko nije napravio taj kanal.
NN: Da li su institucije išta naučile u slučaju majskih poplava?
AGIĆ: Nismo ništa naučili. Imali smo ranije snjegove pa zvali EUFOR da nam sa Zelengore spasava povrijeđene ljude, pa snijeg zatrpao dolinu Neretve, požari svake godine odnose milione i sad poplave koje su odnijele ljudske živote i milijarde. Nismo ništa naučili jer nismo ništa promijenili u sistemu i radu.
NN: Da li je proveden Okvirni zakon o zaštiti i spasavanju, koji je na snazi već šest godina?
AGIĆ: Taj zakon nije idealan, ali da se provodi, bio bi solidna baza za funkcionisanje jednog dobrog, decentralizovanog sistema. Okvirni zakon naložio je da se s njim usklade enitetski zakoni, a nisu. Parlamente, uglavnom, čine ljudi iz istih stranaka koje su na nivou BiH jednoglasno usvojile okvirni zakon, a u FBiH i RS su glasali protiv onog za šta su glasali u parlamentu BiH. Ljudi najvišeg nivoa odgovornosti trebalo bi da se sastanu da konačno svi usvojimo definiciju koordinacije - da li se ona mora slušati ili ne. A ona je problem u cijeloj državi. Dok se problem koordinacije ne riješi, sistem neće funkcionisati.
Okvirni zakon je naložio i osnivanje mješovite specijalizovane jedinice zaštite i spasavanja u slučaju nesreća. Pred ljudima iz Evropske komisije predstavnik MUP-a RS rekao je: "Nikad nećete dobiti jedinicu". Pa zakon i ne predviđa da ja obučem uniformu. Nažalost, previše stvari zavisi od dobre volje i u takvoj situaciji nema garancije za sigurnost ljudi i njihove imovine.
NN: BiH je pozvana da se pridruži mehanizmu civilne zaštite EU - šta bismo time dobili?
AGIĆ: Bojim se da nećemo dobiti ništa ako se ovako nastavimo ponašati prema vlastitom sistemu. Nijedan mehanizam EU ne trpi "troglavo čudovište" kakvo je u BiH. Mehanizam civilne zaštite EU traži jednu "glavu" - adresu za komunikaciju, a to nije centralizacija. Pristupanjem mehanizmu EU dobili bismo funkcionalan sistem zaštite i spasavanja: red, funkcionalnost i mir unutar kuće sa tačnim pozicijama svakog u "domaćinstvu". EU kaže: "Možete napraviti sistem kakav želite, ali mi hoćemo da imamo jednog sagovornika." Pristupom i ovom mehanizmu EU otvoriće se mogućenosti pristupa ogromnim fondovima Unije, ali se bojim da BiH neće imati dovoljno pameti da iskoristi šta joj se nudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.